Mogu li viralni video snimci da stanu na put policijskoj brutalnosti

Mogu li viralni video snimci da stanu na put policijskoj brutalnosti

Mogu li viralni video snimci da stanu na put policijskoj brutalnosti Izvor: Tanjug/AP/Wong Maye-E

Brutalno ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda možda ne bi izazvalo bes ljudi širom sveta da nije snimljeno i postavljeno na internet. Ali, da li video klipovi koji postanu viralni zaista utiču da policajci budu manje surovi i ne zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja?

"Ubili su ovog čoveka, brate. Plakao je, govorio 'Ne mogu da dišem'", čuju se reči Darnele Frezijer, koja je snimila video i postavila ga na Fejsbuk, nedugo pošto je policajac Derek Čovin, držeći svoje koleno na Flojdovom vratu, usmrtio ovog nesrećnog čoveka.

Da nije bilo tog videa i snimaka ostalih posmatrača, teško da bi Flojdova smrt izazvala negodovanje širom sveta. Ali da li to slične video snimke čini efikasnima u "borbi" protiv policijske brutalnosti?, pita se BBC.

Video Darnele Frezijer je daleko od prvog snimka koji je izašao u javnost, a dokumentuje policijsku brutalnost.

Ali, nijedan do sada nije imao ni blizu ovako snažan odjek, kao video koji prikazuje Flojdovo ubistvo.

Stručnjaci smatraju da tome doprinosi svakako i dužina trajanja videa (oko osam minuta), odnosno "dužina Flojdovog umiranja".

"Dok se pucanj desi veoma brzo, to je trenutno traumatično iskustvo, ali istovremeno, lako se okrene glava na drugu stranu. Ovaj video je duboko pogodio ljude zbog bezosećajnosti policajca, koji je znao da ga snimaju, ali je svejedno uradio šta je uradio", kaže Alisa Ričardson, autorka knjige "Bearing Witness While Black: African Americans, Smartphones, and the New Protest #Journalism".

Onlajn aktivizam

Pokret "Black Lives Matter" (Životi crnaca su važni) nastao je 2013, a ubistva Erika Garnera u Njujorku i Majkla Brauna u Fergusonu u Misuriju, koja su takođe snimljena, izazvala su naredne godine velike proteste.

"Za Afroamerikance, svaki susret sa policijom je potencijalno pitanje života i smrti. Oni snimaju te interakcije radi sopstvene zaštite", navodi klinički psiholog, Monika Vilijams.

Ali, Ričardson smatra da je manje u pitanju nova forma aktivizma, koliko su nove tehnologije omogućile da stvari budu vidljivije, da se manje prikrivaju, i da dopru preko društvenih mreža do većeg broja ljudi.

Ona u svojoj knjizi koristi sintagmu "crni svedoci" da pojasni kako su Afroamerikanci kroz istoriju pokušavali da zabeleže nepravde koje su doživljavali, što datira do vremena ropstva i doba pre građanskog rata u Americi, inspirisana autobiografijom Frederika Daglasa, koji je pobegao iz ropstva i kasnije predvodio američki abolicionistički pokret.

"Kad crni ljudi uzmu mobilne telefone, oni ne snimaju samo pogrešno mesto u pravo vreme, već pokušavaju da povežu, istorijski, tačke između zločina", smatra Ričardson.

Drugi stručnjaci ističu odbrambenu prirodu snimanja mobilnim telefonom.

Nakon Flojdovog ubistva, aktivisti su snimali proteste, tj. na koji način ih policija obezbeđuje i prati, često u haotičnim i zbunjujućim situacijama.

Kada je Dejvid Frost upalio dugme za snimanje na protestu 31. maja, mislio je da je policija oduzela još jedan život.

"Hteo sam da to vidi što je više ljudi moguće. Bio sam udaljen dva metra kada je upucan", rekao je Frost, opisujući ranjavanje 20-godišnjeg Afroamerikanca Džastina Hauela, koga je policija gumenim metkom upucala u glavu u Ostinu u Teksasu. U videu se vidi kako demonstranti nose povređenog mladića, u nameri da mu pomognu, kada policija ponovo otvori vatru.

Hauel je pretrpeo teške povrede, a Frostov video je pregledan više od 10 miliona puta na Tviteru, a i američki mediji su ga u velikoj meri koristili.

"Sve dok nismo imali skoro tri miliona pregleda, ostinska policija nije ništa pomenula", kaže Frost i dodaje da je nakon toga policija objavila da neće više koristiti gumene metke za kontrolu masa.

Ne postoji jedinstvena baza podataka u kojoj se može naći broj ljudi koje policija ubije svake godine, ali prema podacima koje je sakupila nezavisna istraživačka grupa Prikaz policijskog nasilja (Mapping Police Violence), policija je od 2013. godine ubila skoro 1.000 ljudi.

Od ukupnog broja ljudi koje je policija ubila prošle godine, crnci su činili 24 odsto.

Policija pod lupom javnosti

Pravnici i aktivisti navode da ima sve više video snimaka u slučajevima policijske brutalnosti.

Zabeleženo je "ogromno povećanje" broja klijenata koji dolaze sa snimljenim materijalom kao dokazom, kaže Trejsi Braun, koja predvodi grupu za ljudska prava i policijsku brutalnost u Njujorku.

To predstavlja značajnu promenu, u odnosu na prvi talas protesta "Životi crnaca su važni". Tada su mnogi aktivisti pogurali ideju o kamerama na uniformama policajaca, kao i o kamerama u njihovim automobilima. Ali, istraživanja su pokazala da to nije dovelo do smanjenja policijskog pucanja, niti do povećanja odgovornosti.

"U mnogim sredinama policajci ne budu optuženi", kaže Braun i dodaje da je na mnogim mestima gotovo nemoguće dobiti disciplinske dosijee, koji, kako je navela, sadrže "kritične informacije, od značaja kada pokušavate da podignete optužnicu protiv nekog policajca".

I, bez obzira što video snimci postoje, to ne znači da pravnici ili javnost uvek mogu da ih vide.

"Policijske uprave ne objavljuju video snimke, dok suđenje ne odmakne daleko", kaže Braun.

A ima i slučajeva gde su snimci objavljeni tek posle velikog pritiska aktivista i novinara.

No, direktor Centra za građanske medije u medijskoj laboratoriji na MIT-u Itan Zakerman smatra da ni policijske kamere ni snimci prolaznika ne mogu da, zapravo, budu efektno sredstvo za kontrolu policijske brutalnosti.

"Naš pravni sistem ostavlja policiji dosta fleksibilnosti u korišćenju nasilja kako bi obavili svakodnevne dužnosti. Video snimci mogu imati važnost u smislu da će izvesti ljude na proteste, ali nemaju neki značaj u sprečavanju policije da koristi nasilje", ocenjuje Zakerman.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milan

Policajajci zaista retko kad odgovaraju za brutalnosti, zaštićeni su pravno i tu leži srž problema...

kinez

Aj nek snimaju po mestima gde zive bogati i njihovo obezbedjenje. Oce, malo sutra. Ovako zamlacuju narod. Malo svadjaju "rase" za koje tvrde da ne postoje, malo ih mire i tako u krug. A zive u getoima. Neoliberalno vidjenje planete.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Predsednik Zimbabvea preti novim pritiscima na opoziciju i kritičare režima 18:57 h

18:57 h  |  Svet

Svet

Svet

U Iranu najviše novozaraženih u poslednja dva meseca - za dan oko 2.750 ljudi 17:44 h

17:44 h  |  Svet

Svet

Svet

Lukašenko obećao tesne veze sa Rusijom, ali tvrd u stavu oko ruskih plaćenika 16:08 h

16:08 h  |  Svet

Svet

Svet

Dejli mejl objavio snimak celog toka Flojdovog hapšenja sa policijskih kamera 16:08 h

16:08 h  |  Svet

Svet

Svet

U poplavama na severu Jemena stradalo najmanje 17 osoba, među njima osmoro dece 15:54 h

15:54 h  |  Svet

Svet

Svet

Španski mediji: Bivši kralj Huan Karlos otišao u Dominikansku Republiku 12:44 h

12:44 h  |  Svet

Svet

Svet

Nove 144 žrtve koronavirusa u Rusiji, potvrđeno još 5.159 slučajeva zaraze 11:18 h

11:18 h  |  Svet

Svet

Svet

U poslednja 24 sata u SAD preminule 532 osobe, 46.000 novozaraženih 09:03 h

09:03 h  |  Svet

loader