DW: Egzistencijalni strahovi rastu zbog korone

DW: Egzistencijalni strahovi rastu zbog korone

DW: Egzistencijalni strahovi rastu zbog korone Izvor: Shutterstock

Izolacija, novčane brige i nemoć su svakodnevica brojnih Amerikanaca od početka pandemije. Naučnici su zabrinuti – broj samoubistava i konzumiranje droge se povećavaju. Strah od nezaposlenosti raste i u Nemačkoj, piše DW.

Poznato je da je globalna zaraza dovela i do povećanog psihičkog opterećenja ljudi. Najviše su pogođeni ljudi koji su i pre pandemije imali probleme sa psihičkim zdravljem, piše DW.

Jedna od njih je Džej, tridesetrogodišnja majka. Pre desetak godina je dobila retku hormonsku bolest i tada je pokušala dva puta da se ubije. Za prvi program nemačkog javnog servisa ARD ona kaže da se pomisao na samoubistvo vratila sa pojavom epidemije. Dobila je i simptome koji u ukazivali na zarazu koronavirusom.

"Postojalo je samo jedno mesto na kojem sam mogla da se testiram. Nisam znala da li će me primiti, a osećala sam da sam bolesna i pod stresom. Onda su odjednom ponovo iskrsle te misli o samoubistvu", kaže.

Gubitak posla

Ovih nedelja mnogi Amerikanci osećaju očajanje i nemoć. U brojnim državama je policijski čas na snazi od sredine marta. Nezaposlenost je na rekordnom nivou. Osim toga, ljudi su nesigurni i zabrinuti za budućnost. Američki naučnici u jednom istraživanju procenjuju da će u narednim godinama 75.000 Amerikanaca dodatno sebi oduzeti život ili umreti zbog zloupotrebe opojnih sredstava.

Džek Vestfol je direktor Centra Robert Grejem. Učestvovao je u navedenom istraživanju. On kaže da egzistencijalni strahovi povezani sa gubitkom posla najčešće dovode do samoubistava.

"Drugi faktor je socijalna izolacija. U ovom obliku je nismo imali ni u SAD, ni bilo gde. Poznato nam je da socijalna izolacija dovodi do psihičkih poremećaja pa tako poprilično doprinosi povećanju broja samoubistava i zloupotrebe droge", dodaje.

Nasilje u kući

Raširen je i strah ljudi da bi neko iz njihove porodice mogao da oboli. Stručnjaci kažu da su svi ljudi zahvaćeni posledicama pandemije, ali da su posebno osetljive neke grupe kao što su afroamerička, latinoamerička i seoska populacija, kao i osobe niskog socio-ekonomskog statusa koje brzo ostaju bez posla.

Na telefonskim linijama koje su otvorene da bi se pružili prvi psihološki saveti ovih dana vlada prava navala. Nensi Labin koja radi za jednu takvu službu izjavila je za CNN da je nasilje u kući poraslo za 78 odsto, a seksualno zlostavljanje za 44 procenta. Uz sve to povećavaju se zloupotreba droga i depresije.

Vestfol zahteva da američka Vlada uloži više novca u zdravlje građana. Jedna od ideja je i pristup internetu za sve kako bi ljudi barem putem interneta bili povezani, ali i ponude za terapiju ili psihološku pomoć. Važno je, kako kaže Vesfol, da se sačuvaju socijalne veze između ljudi uz poštovanje propisane fizičke distance.

Nemački strahovi

S ove strane okeana, u Nemačkoj, ljudi su zabrinuti zbog sličnih stvari. Propisane mere dovode do izvesnog otuđenja. Nemački psihijatar Iris Haut kaže da fizička distanca uz nošenje maske sasvim sigurno menja to kako vidimo druge i kako nas oni vide, pošto ne komuniciramo samo verbalno već gestikuliramo i imamo mimiku.

"Ništa od toga više ne možemo da razaznamo zbog udaljenosti i maske, pa ne možemo da prepoznamo emotivno stanje drugog čoveka", kaže ona za "Frankfurter rundšau".

Psiholog i stručnjak za tržište Stefan Grinevald je za radio "Dojčlandfunk" izjavio da je, za razliku od prve faze, u kojoj je preovladavao strah od zaraze, sada na površinu isplivavaju egzistencijalni strahovi – od gubitka radnog mesta, propasti firme i slično.

"Već sada imamo deset miliona ljudi na skraćenom radu. Postoji opasnost da veliki deo tih ljudi jednom ostane bez posla", kaže Grinevald.

Kao što navodi Nemačka liga za borbu protiv depresije (DDL), oko pet miliona nemačkih građana je pre izbijanja pandemije bolovalo od depresije – brojka se odnosi na godinu 2017. A prema istom izvoru – nemačkom Saveznom statističkom zavodu – te godine je izvršilo samoubistvo 9.235 Nemaca. Najčešći uzrok je – depresija. Te brojke pokazuju razmeru problema koji se zaoštrava u vanrednim okolnostima. Osim toga, društvo se sve više polarizuje na one koji su se dobro prilagodili merama i one kojima ih je preko glave i smatraju ih neodrživim.

Sve ovo govori da su brige i strahovi Amerikanaca, Nemaca, ali i većine ljudi na planeti veoma slični. I da je najosetljivijim među nama hitno potrebna podrška da ih egzistencijalni strahovi ne bi uvukli u svoj vrtlog.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Godfri: Flojdova smrt tragični podsetnik za borbu za istinsku jednakost 22:19 h

22:19 h  |  Svet

Svet

Svet

Generalni sekretar SZO hvali SAD i njihov doprinos globalnom zdravlju 22:14 h

22:14 h  |  Svet

Svet

Svet

Ministar odbrane Izraela pozvao vojsku da se pripremi za aneksiju Zapadne obale 21:59 h

21:59 h  |  Svet

Svet

Svet

U Kongo se, uz epidemiju korone i malih boginja, vratila i ebola 21:59 h

21:59 h  |  Svet

Svet

Svet

U domovima za stare u SAD 26.000 mrtvih 21:08 h

21:08 h  |  Svet

Svet

Svet

Najmanji broj novozaraženih u Italiji od 26. februara 20:45 h

20:45 h  |  Svet

Svet

Svet

Šesti dan masovnih protesta širom SAD, u 40 gradova uveden policijski čas 20:27 h

20:27 h  |  Svet

Svet

Svet

Policija u Ankari oterala demonstrante na pomenu ubijenom opozicionom aktivisti 20:23 h

20:23 h  |  Svet

loader