EU: "Zelena banka" za privredu bez štetnih gasova, carine za one koji ne poštuju

EU: "Zelena banka" za privredu bez štetnih gasova, carine za one koji ne poštuju

EU: "Zelena banka" za privredu bez štetnih gasova, carine za one koji ne poštuju Izvor: REUTERS/Christian Hartmann

Vođe Evropske unije u Briselu razmatraju prelazak na privredu i tehnologije koje će obezbediti da Evropa, uz druge mere zaštite prirode, postane kontinent bez štetnih gasova i klimatskih promena u idućim decenijama, uz uvođenje carine na robu iz zemalja koje ne budu poštovale standarde EU.

To je cilj programa nove Evropske komisije "Zeleni pakt", uz "Zelenu banku" s hiljadama milijardi evra.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je naglasila da Evropa do 2050. mora postati kontinent bez štetnih ugljeničnih gasova i klimatske štete od 15 milijardi evra godišnje od požara i poplava.

"Zeleni pakt" je, kako je rekla, "nova strategija privrednog rasta Evrope, kojom će se smanjiti štetni gasovi, stvoriti mnogo novih radnih mesta i poboljšati kvalitet života građana", uz smanjenje zagrevanja planete.

Ona je istakla da EU "Zelenim poduhvatom" prevashodno želi da uloži sredstva u proizvodnju čiste energije, proširi "sistem razmene" dopuštenih kvota emisija gasova, da podstakne "cirkularnu ekonomiju", s potpunom reciklažom, i zaštitom flore i faune u Evropi.

Opšte uverenje u EU je da je to "poduhvat od životnog značaja" za budućnost kontinenta.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je saopštio da je EU ustanovila "Zelenu banku", u saradnji s Evropskom investicionom bankom i Evropskom centralnom bankom, za finansiranje prelaska na norme, metode, nove tehnologije i održivu ekonomiju, koja će obezbediti privredni rast.

Ta banka će pružiti podršku Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj - članicama Unije koje se opiru novoj ekološkoj politici, a i nemaju novca da pređu na proizvodnju struje bez korišćenja uglja.

Makron je rekao da će EU ujedno na svojim granicama cariniti proizvode iz drugih zemalja koje se ne drže EU propisa o proizvodnji koja poštuje očuvanje prirode, posebno kad je reč o zagađenju ugljendioksidom.

Unija, rekao je Makron, želi da time zaštiti svoje proizvodjače od onih koji ne uvažavaju evropske propise i ne žele da se bore za klimatsko ozdravljenje planete.

Važna tema na stolu samita EU je sazivanje Konferencije o budućnosti Evrope s ciljem da se Unija regormiše i da bude jedinstvenija, više suverena i demokratska, rekao je francuski predsednik.

Šefovi država ili vlada Unije treba da sagledaju koliko će novca biti određeno za bitne sektore i politike EU u razdoblju 2021-2027. godiune.

Makron je odmah predočio da se moraju zaštititi poljoprivreda i proizvodnja hrane - posebno bitne za Francusku i naglasio da je u pitanju "prehrambeni suverenitet Evrope" koja obezbedjuje visoko kvalitetnu hranu svom stanovništvu.

On je dodao da se ujedno moraju obezbediti sredstva za zaštitu prirodne sredine, "digitalnu privredu" i veštačku inteligenciju, kao i za strukturne fondove, ambicioznu evropsku odbranu i rešavanje problema imigracije.

EU će, po rečima francuskog predsednika, svoju novu strategiju "Zelenog pakta" i cilja "zelene Evrope bez CO2" do 2050. godine ugraditi u buduće pregovore o trgovini s partnerima u svetu.

Šefovi država ili vlada Evropske unije će, na večeri, razmeniti mišljenja o spoljnopolitičkim pitanjima, poput nastojanja Francuske i Nemačke da na sastanku s liderima Rusije i Ukrajine izdejstvuje napredak u rešavanju sukoba u Ukrajini, o čemu će izveštaj podneti kancelarka Angela Merkel i predsednik Makron.

Jedan visoki zvaničnik u Briselu je rekao novinarima da je napredak nedovoljan da bi EU odlučila da smanji ili ukine sankcije Rusiji.

Takođe je naveo da politika proširivanja nije na dnevnom redu današnjeg zasedanja.

Očekuje se da će biti usvojeni zaključci podrške Grčkoj i Kipru u sporu s Turskom koja je s jednom vladajućom grupom u Libiji sklopila sporazum o utvrđivanju pomorske zone, kojim se narušavaju suverenitet i ekonomska prava Grčke i Kipra, što smatra i EU.

Krupna tema samita EU su posledice današnjih poslaničkih izbora u Velikoj Britaniji, gde bi u slučaju pobede vlade na čelu s Borisom Džonsom, ta zemlja trebalo da konačno napusti EU.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je istakao da svi u EU žele da se Bregzit završi dogovorom i pregovorima o "što tešnjim budućim odnosima s Velikom Britanijom".

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sakota

Kakva sarena laza...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Izrael zvanično odobrio građanima da putuju u Saudijsku Arabiju 17:02 h

17:02 h  |  Svet

Svet

Svet

Papa o holokaustu: Neka svako u svom srcu zabeleži reči - Nikada više 16:51 h

16:51 h  |  Svet

Svet

Svet

Zdravstveni zvaničnici: Novi virus nije jak kao Sars, većina obolelih izlečiva 16:09 h

16:09 h  |  Svet

Svet

Svet

Holandska vlada se izvinila za progon Jevreja u Drugom svetskom ratu 15:52 h

15:52 h  |  Svet

Svet

Svet

Provincija Guangdong naredila nošenje maski za svojih 110 miliona stanovnika 14:08 h

14:08 h  |  Svet

Svet

Svet

Britanija u petak izlazi iz Evropske unije 13:47 h

13:47 h  |  Svet

Svet

Svet

U poplavama i klizištima na jugoistoku Brazila stradalo 30 ljudi 12:16 h

12:16 h  |  Svet

Svet

Svet

Kina zbog virusa privremeno zabranila trgovinu divljim životinjama 10:58 h

10:58 h  |  Svet

loader