Šta Grčka može da očekuje od prevremenih izbora

Šta Grčka može da očekuje od prevremenih izbora

Šta Grčka može da očekuje od prevremenih izbora Izvor: REUTERS/Costas Baltas/File Photo

Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj biće održani 7. jula (umesto 30. juna kako je prvobitno najavljeno), i to zbog prijemnih ispita za univerzitete i škole, koji će se širom zemlje odigrati od 6. juna do 2. jula, potvrdila je grčka vlada, preneo je list Ekatimerini.

Posle poraza na izborima za Evropski parlament u nedelju, grčki premijer Aleksis Cipras rekao je da će od predsednika Prokopisa Pavlopulosa tražiti da raspiše prevremene opšte izbore, odmah posle drugog kruga na izborima za lokalne i regionalne predstavnike, koji će biti održani narednog vikenda.

Pavlopulos je, prema neimenovanim izvorima, već juče kontaktirao lidera opozicione Nove demokratije Kirjakosa Micotakisa, kako bi ga izvestio o neophodnoj proceduri.

Prema prvim izveštajima grčkih medija u ponedeljak, kao datum opštih izbora naveden je 30. jun, mada je grčka vlada u utorak potvrdila da će oni biti održani nedelju dana posle, jer se ogromna većina biračkih mesta nalazi u školama i na univerzitetima, u kojima će krajem juna biti održavani prijemni ispiti.

Cipras je u nedelju uveče, pošto je njegova Koalicija radikalne levice (Siriza) izgubila razlikom od oko devet odsto od opozicione, konzervativne Nove demokratije na izborima za Evropski parlament, tražio od predsednika države da raspiše prevremene parlamentarne izbore. Istovremeno sa evropskim izborima, u Grčkoj je u nedelju održan i prvi krug izbora za gradonačelnike, regionalne guvernere i pripadnike opštinskih i regionalnih saveta.

Kako ocenjuje Al Džazira, birači su kaznili vladajuću Sirizu (i na evropskim i na lokalnim izborima) zbog toga što nije ispunila predizborna obećanja. Iako je Cipras pre tri nedelje obećao da će država više od milijardu dolara dati za prepolovljivanje poreza na promet u supermarketima i restoranima, kao i na penzije, birači izgleda nisu bili impresionirani.

Pravnik, sa dobrim vezama u Novoj demokratiji, Nikolaos Nikolaidis smatra da se Ciprasu taj obećani "poklon" vratio kao bumerang. "Ako pogledate kako su glasali penzioneri, povećanje penzije ih je više naljutilo. Podsetilo ih je samo na sve ono što im je oduzeto prethodnih godina. Samo povećanje je objavljeno tik pred izbore i jasno je da je bilo povezano sa njima (izborima)", smatra Nikolaidis.

Grčka je tokom osmogodišnje krize izgubila više od četvrtinu proizvodnje. Nezaposlenost je 2013. dostigla 28 odsto, a trenutno je na 19 procenata. Ekonomisti ove rezultate smatraju najgorim padom jedne razvijene zemlje od Drugog svetskog rata. I, mada je pod Sirizom Grčka počela da se oporavlja, prema oceni Al Džazire, to je sve išlo sporim tokom.

Grčka ekonomija je 2018. porasla za manje od dva odsto, a najverovatnije da će tako biti i ove godine.

"Vidim kako je na pijaci. Kad ljudima smanjite penzije i ekonomski ih stisnete, jasno je da dolazi do pada prodaje. Porezi ne pomažu. Porez na promet je mnogo skočio", kaže za Al Džaziru trgovac ribom Danazis Kaclaris, koji radi na glavnoj atinskoj pijaci.

Na istoj pijaci, proizvođač piletine Angelos Mavroidis, nije bio iznenađen rezultatom evropskih izbora. "Nisam išao na fakultet. Imam samo srednju školu. Postoje ekonomisti koji ove stvari znaju bolje. Nešto mora da se desi. Moramo da imamo ekonomiju, poput Amerike, Australije, Britanije. Nisu to stvari koje treba ponovo izmisliti", ocenjuje on.

Prespanski sporazum, koji su prošle godine potpisale Grčka i Makedonija, a po kojem je Atina priznala svog severnog suseda kao Severnu Makedoniju, kao i njegov jezik i nacionalnost, u velikoj meri je smanjio popularnost Sirize. U provincijama severnogrčke pokrajine Makedonije, Tesaliji i Epiru, opoziciona Nova demokratija je pobedila i na evropskim i na regionalnim izborima, i to u prvom krugu.

No, prisetimo se kako je bilo kada su Grci izabrali Sirizu u januaru 2015, prevashodno jer im je obećala ukidanje mera štednje i raskidanje tegobnih ugovora sa kreditorima. Umesto toga, Siriza je pristala na treći zajam, koji je doveo do novih smanjenja penzija i povećanja poreza. Dakle, Siriza je održala ekonomiju Grčke visokim porezima i suficitom. Time je uspela da ispuni obaveze prema kreditorima, uglavnom svojim partnerima iz evrozone, ali i zadrži poverenje tržišta, što je najviše bila posledica prošlogodišnjeg programa o osmogodišnjoj fiskalnoj konsolidaciji.

No, to je bilo nauštrb nižeg rasta, i, i dalje visoke stope nezaposlenosti na domaćem terenu. Sadašni rezultat je potpuno drugačiiji ishod u odnosu na evropske izbore 2014. godine, kada je Siriza "šišala" Novu demokratiju za četiri odsto. Ali, sada se sve promenilo, i, izgleda da će "vetrovi" evropskih izbora biti pokazatelj toga ko će sledeći u Grčkoj doći na vlast.

"Imajući u vidu kakvu su politiku vodili u prethodne četiri godine (Siriza), prilično dobro su prošli. Nisu nestali, kao što su mnogi drugi", rekao je politički posmatrač i analitičar, Panos Polizoidis.

Nova demokratija je osvojila 33,2 odsto birača, ali u narednim mesecima se očekuje da će privući još veći broj njih. Potrebno im je oko 40 odsto glasova da bi vladali samostalno (u Grčkoj).

I Polizoidis i Nikolaidis se slažu da Novu demokratiju čeka novo političko proleće.

Lider Nove demokratije Kirjakos Micotakis obećao je novi pristup ekonomiji. Naravno, rekao je da će u naredne dve godine smanjiti poreze na firme sa 29 na 20 odsto, kao i na izdatke za poljoprivrednike sa 22 na 10 odsto. Takođe je obećao da će u narednih pet godina naći posao za 700.000 ljudi, ali i vratiti u domovinu bar pola miliona, od 860.000 kvalifikovanih radnika koji su, prema Grčkom statističkom zavodu, napustili zemlju od 2009. godine. No, ostaje da se vidi šta će se od toga stvarno desiti.

"Ceo scenario o smanjenju poreza, socijalnih davanja i povećanja plata – baziran je na pretpostavci da će ekonomija dostići godišnji rast od četiri odsto. Lično, to smatram teško ostvarljivim", kaže Polizoidis.

Micotakisov ekonomski plan, pak, u velikoj meri počiva na pregovaranju o novom sporazumu sa grčkim kreditorima. To bi Grčkoj omogućilo da manje novca potroši na pokrivanje spoljnog duga, odnosno da ostavi više novca u ekonomiji sopstvene zemlje za reinvestiranje.

Okarakterisavši prošlog septembra Grčku kao "bezbednu, otvorenu i prosperitetnu", Micotakis je ocenio da su "sve ostale zemlje uspele da prevaziđu krizu". "Neke, poput Portugala, Španije i Kipra imaju rast od tri ili četiri odsto. Druge, kao što su Irska i Rumunija imaju šest ili sedam odsto. Šta one imaju što mi nemamo?... Ništa što i mi ne možemo da učinimo, ako odlučimo, i potrudimo se", ocenio je Micotakis.

Kako su berze reagovale na grčke rezultate evropskih izbora

Berze su pozdravile rezultate evropskih izbora u Grčkoj, kao i najavu da će uskoro u toj zemlji biti održani vanredni parlamentarni izbori, jer analitičari očekuju da će grčka ekonomija od svega toga profitirati, iako će sami vanredni izbori "možda" uzrokovati "neku štetu", ocenili su stručnjaci za kinesku agenciju Sinhuu.

Grčka berza je bila na dobitku u ponedeljak, dok je dobit na državne desetogodišnje obveznice privremeno pala na najniži nivo ikada, samo nekoliko sati posle Ciprasovog poziva na prevremene parlamentarne izbore.

"Pozitivno je da su (evropski) izbori stvari poterali unapred. Ne moramo da čekamo. Nema smisla čekati do oktobra, sa ekonomijom u limbu (ni tamo no ovamo)", ocenjuje profesor ekonomije sa Univerziteta u Atini, Vasilis Teocarakis.

Sa tim se slaže i asistent profesora finansija na istom univerzitetu, Dimitris Kenurjos, koji smatra da je to "veoma dobro za (grčku) ekonomiju, koja će se tako osloboditi neizvesnosti i mnogobrojnih problema sa kojima se donedavno suočavala".

"Pojavio se ponovo, posle dugog vremena, optimizam u ekonomiji, i bitno je da glasanje u nedelju nije samo bilo negativno prema Vladi (Grčke), već i pozitivno prema ekonomskim planovma opozicije, rekao je on za agenciju Sinhua. No, kako ocenjuje Teocarakis, prevremeni parlamentarni izbori bi mogli da nanesu i neku štetu. Odnosno, "kašnjenje šeme zaštite primarnog prebivališta dužnika, u slučaju da su profiteri već spremni da kupe određenu nekretninu po veoma niskoj ceni, moglo bi da predstavlja problem".

Obojica eksperata smatraju da bi Grčka, kako bi se izvukla na najbolji mogući način iz parlamentarnih izbora, morala da "jurne".

"Nova vlada će morati što brže da dela, jer neće imati grejs (pošteda) period. Najverovatnije će moći da se nosi sa svim ovim (državnim) pitanijima bolje nego prethodna (vlada), bolje sarađujući sa kreditorima države i imajući podršku berzi i investitora", smatra Kenurjos.

No, Teocarakis nije toliko uveren u to. Kako je rekao Sinhui, "teško da je ovo izvor nade za ekonomiju (Grčke), jer se ne očekuje bogzna kakva promena kada opozicija dođe na vlast.

Najverovatnije da će se vratiti neke politike u korist radnika i smanjenja izdataka za zdravstvenu zaštitu i obrazovanje". Imajući u vidu da je u julu mesecu, kada će biti vanredni izbori, jek turističke sezone u Grčkoj, nije teško ne pretpostaviti da će ove političke turbulencije uticati na njeno nesmetano odvijanje.

Zbog toga, turisti budite na oprezu.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vihor

Cipras je proslost!Zivela slobodna Grcka!

Dr. Zbunjen

Primer objektinog, neoristrasnog i poucnog texta. Nazalost takvi tekstovi su u Srbiji najmenje zanimljivi napaljenom pučanstvu, koje je navuceno na primitivne, pristrasne, neobjektine, partizanske propagandne tekstove....

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Slovački parlament odbacio konvenciju Saveta Evrope o pravima žena 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Do sada 11 umrlih od koronavirusa u Italiji, potvrđena 322 slučaja zaraze 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Stručnjak SZO: Svet nije spreman da se suoči sa epidemijom koronavirusa 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Civilna Garda: Menadžeri Ramadani i Damjanac u Madridu osumnjičeni za kriminal 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Susedne zemlje neće zatvoriti granice sa Italijom zbog koronavirusa 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Netanjahu prestao da se rukuje u strahu od koronavirusa 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Konte: Ograničiti kretanje Italijana zbog koronavirusa bilo bi nepravedno 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

Svet

Svet

Hilari Klinton: Podržaću kandidata demokrata na izborima, i ako to bude Sanders 25.02.2020.

25.02.2020.  |  Svet

loader