Zatvorske kazne izrečene prodemokratskim aktivistima u Hongkongu

Zatvorske kazne izrečene prodemokratskim aktivistima u Hongkongu

Zatvorske kazne izrečene prodemokratskim aktivistima u Hongkongu Izvor: Tanjug/AP Photo/Kin Cheung

Zatvorske kazne izrečene su vodećim prodemokratskim aktivistima u Hongkongu zbog učešća u velikim demonstracijama koje su paralizovale tu bivšu britansku koloniju 2014. godine i razbesnele Kinu.

Četvorica aktivista dobila su do 16 meseci zatvora, četvoro je dobilo uslovne kazne, a jednoj aktivistkinji je odloženo izricanje kazne do juna zbog bolesti, prenosi BBC. 

Njih devetoro je proglašeno krivim ranije ovog meseca zbog učešća u Pokretu kišobrana, kako su se zvale demonstracije koje su paralisale Hongkong 2014. godine kada su demonstranti tražili pravo te teritorije da bira sopstvene vođe.

Dvojica vodećih ličnosti prodemokratskog pokreta Čan Kin-man, 60, profesor sociologije i Beni Tai, 54, profesor prava osuđeni su na po 16 meseci zatvora.

Baptistički sveštenik u penziji, 75-ogodišnji Ču Jiu ming, treći član takozvane Okjupaj trojke je takođe dobio kaznu od 16 meseci zatvora, ali uslovno.

Njih troje se smatraju osnivačima pokreta koji je podstakao demonstrante na kampanju građanske neposlušnosti.

Od ostalih šestoro koji su proglašeni krivim ranije ovog meseca, dvojica su dobili zatvorske kazne od osam meseci, dvojica uslovne zatvorske kazne od osam meseci i jedan je dobio 200 sati socijalnog rada.

Aktiviskinji Tanji Čan je odloženo izricanje kazne do juna i produžena joj je uslovna sloboda da bi mogla da bude operisana.

Protesti su počeli kao reakcija na odluku Kine da će dozvoliti direktne izbore 2017. godine, ali da samo za kandidate koje je prethodno odobrio Peking.

Peking je vrlo osetljiv oko statusa Hongkonga i zahteva za više autonomije od Kine.

Ta bivša britanska kolonija vraćena je Kini 1997. godine pod uslovom da će zadržati visok nivo autonomije osim u pitanjima spoljnih poslova i odbrane za narednih 50 godina.

Pozivi troje aktivista za nenasilnu građansku neposlušnost 2014. godine zajedno sa studentskim protestima prerasli su u masovne demonstracije. Desetine hiljada ljudi su izašle na ulice i tražile prava na izbore na kojima se slobodno biraju kandidati.

Protesti su postali poznati kao Pokret kišobrana pošto su demonstranti koristili kišobrane da se zaštite od suzavca koji je policija koristila da ih rastera.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Iran upozorio na posledice eventualne eskalacije tenzija 17:49 h

17:49 h  |  Svet

Svet

Svet

Zelenski zakazao prevremene parlamentarne izbore u Ukrajini za 21. jul 17:13 h

17:13 h  |  Svet

Svet

Svet

Kremlj: Sankcije koje traži Zelenski neće doprineti rešavanju konflikta 16:45 h

16:45 h  |  Svet

Svet

Svet

Savet Evrope kritikovao Mađarsku zbog kršenja ljudskih prava 16:17 h

16:17 h  |  Svet

Svet

Svet

Grčki anarhisti farbom gađali Parlament 15:44 h

15:44 h  |  Svet

Svet

Svet

Napadaču iz Krajstčerča sudiće se za terorizam 07:58 h

07:58 h  |  Svet

Svet

Svet

Predsednik Indonezije Džoko Vidodo osvojio novi mandat 07:37 h

07:37 h  |  Svet

Svet

Svet

Posle evakuacije posetilaca i višesatnih pregovora, čovek sišao sa Ajfelove kule 20.05.2019.

20.05.2019.  |  Svet

loader