Izbori u Ukrajini: Da li je komičar Zelenski stvarna pretnja Porošenku

Izbori u Ukrajini: Da li je komičar Zelenski stvarna pretnja Porošenku

Izbori u Ukrajini: Da li je komičar Zelenski stvarna pretnja Porošenku Izvor: Tanjug / AP, Efrem Lukatsky

Da li bi Ukrajina mogla da bude sledeća velika zemlja koja bi mogla da dobije predsednika iz nepolitičkog establišmenta?

Svet se već navikao na slične iznenađujuće pobede, pogotovu u ovo vreme nestabilne politike i opšte nesigurnosti. U bližoj istoriji svedoci smo takvih tendencija u Francuskoj (Emanuel Makron), Italiji (uspon Pokreta pet zvezdica) i SAD (Donald Tramp).  

Pred ukrajinske predsedničke izbore, koji će biti održani 31. marta, prema anketama javnog mnjenja, u vođstvu je komičar Volodimir Zelenski, upravo jedna ličnost koja nije iz establišmenta.  

"Zelenski protiv sistema.... komičar protiv ukrajinske duboke države", tako izbornu trku opisuje ukrajinski stručnjak sa Univerziteta Ratgers u SAD, Aleksander Motil, piše BBC.  

Izbori se održavaju u situaciji kada su mnogi Ukrajinci i dalje siromašni i nemaju više iluzija o državnoj politici, ocenjuje BBC.

Ovo će biti prvi predsednički izbori u Ukrajini od 2014. i majdanske revolucije, u kojoj je više od 100 ljudi izgubilo život. Usledila je aneksija Krima i pobunjenički pokret u Donbasu na istoku zemlje, koji je podržala Rusija.  

Jedan od najbogatijih Ukrajinaca, Petro Porošenko, vlasnik jedne od najvećih konditorskih firmi u zemlji, zbog čega je dobio nadimak "kralj čokolade", pobedio je u maju 2014. na izborima za predsednika, i to, neuobičajeno, već u prvom krugu, osvojivši skoro 55 odsto glasova.  

Prema Ustavu, predsednik Ukrajine ima znatne moći kada se radi o bezbednosti, odbrani i spoljnoj politici, što znači da to nije samo protokolarna funkcija, kao u nekim zemljama.  

Ukoliko u nedelju, nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dva sa najviše osvojenih glasova boriće se u drugom izbornom krugu 21. aprila.

Posle promena 2014, mnogi Ukrajinci su se nadali većem ekonomskom napretku i odlučnijoj akciji u borbi protiv korupcije. Da li vam je ovo poznato?  

Ključni ekonomski sektori, posebno energetika i teška industrija, ostali su u rukama oligarha, u dovoljnoj meri da određuju cene i maltretiraju konkurente.  

I EU i Rusija prilično nervozno prate ove izbore. Naredni predsednik će naslediti neokončani konflikt između ukrajinske vojske i separatista na istoku zemlje koji imaju podršku Rusije, dok sama Ukrajina želi da ispuni zahteve EU kako bi sa njom ostvarila jače ekonomske veze.  

EU ističe da je oko 12 odsto od 44 miliona Ukrajinaca lišeno prava da glasa, naročito oni koji žive u Rusiji i na Krimu, koji je Rusija anektirala u martu 2014. godine. Anders Aslund, ukrajinski stručnjak iz organizacije eksperata Atlantski savet (Atlantic Council think-tank) smatra da konflikt Ukrajine sa Rusijom "nije nikakav faktor" u ovoj izbornoj kampanji.  

Ko su glavni kandidati? 

Od 39 imena na izbornoj listi, samo nekoliko imaju političku težinu i značaj.  

Aslund kaže da mnogi kandidati, zapravo, samo žele da se bolje pozicioniraju i naprave ime za oktobarske parlamentarne izbore, i da su "samo zato ušli u predsedničku trku".  

"Ima tu i faktora sujete – ništa ne košta da se kandidujete", rekao je Aslund za BBC.  

Onaj kandidat koji prednjači je Volodimir Zelenski (41), sa oko 25 odsto mogućih glasova, prema istraživanjima javnog mnjenja u poslednjih nekoliko meseci.  

Komičar, koji je u TV seriji "Servant of the People" (Sluge naroda) igrao upravo predsednika koji se bori protiv korupcije, kao da želi da svoje televizijsko iskustvo pretoči u realnost – tako bar to doživljavaju Ukrajinci, prema anketama.  

Njegova serija je hit na Kanalu 1+1, u vlasništvu milijardera Ihora Kolomojskoja, glavnog oponenta predsedniku Porošenku. Tako da Zelenskog smatraju bliskim Kolomojskom.  

Zelenski je vodio veoma veštu, modernu kampanju, baziranu na društvenim medijima. Aslund, međutim, smatra da je veliki problem što on nema političkog iskustva.  

"Ovo se razlikuje – on se obraća mladim biračima, mlađim od 40 godina. Nema detaljan program, ali nije populista", kaže Aslund, opisujući Zelenskog više "kao Makrona nego Trampa".  

Petro Porošenko Izvor: Tanjug / AP, Efrem Lukatsky

Predsednik Porošenko (53) izbornu kampanju vodi pod sloganom "Vojska, jezik, vera", što je, kako ocenjuju analitičari, upućeno konzervativnim biračima.  

Kao svoja dostignuća navodi podršku vojsci, koja je zadržala, kako kaže, pod kontrolom Donbas, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i liberalizaciju viza za Ukrajince i nezavisnost Ukrajinske pravoslavne crkve od ruske čizme.  

No, njegova kampanja je bila obeležena optužbama o korupciji, uključujući i skandal o vojnim nabavkama, koji je izbio prošlog meseca.  

"Veoma je teško naterati ga da se pozabavi korupcijom, zbog čega je Zapadu draže da prema njemu ima hladan odnos", smatra Aslund.  

U izveštaju Evropske komisije iz novembra prošle godine, pohvaljene su neke reforme koje je sproveo Porošenko, poput zdravstvene zaštite, penzija i javne administracije.  

Međutim, kao i u Srbiji, pravosudne reforme su prespore, i "do sada je bilo samo nekoliko presuda u slučajevima korupcije visokog nivoa". Problem su i napadi na pripadnike civilnog društva, koji često ostaju nekažnjeni.   

julija timošenko Izvor: Tanjug / AP, Efrem Lukatsky

Prema anketama, treća koja ima najviše šanse da postane sledeća predsednica Ukrajine je Julija Porošenko (58), koja bi mogla da osvoji 13 odsto glasova na predstojećim izborima.  

Timošenko je politička veteranka, koja je odigrala glavnu ulogu u "Narandžastoj revoluciji" 2004 – prvom velikom koraku Ukrajine ka EU, a protiv Rusije, nekadašnjeg suseda u okviru Sovjetskog Saveza.  

Bila je premijerka, kao i kandidat za predsedničke izbore 2010. i 2014. godine. Međutim, u avgustu 2011. uhapšena je zbog zloupotrebe položaja i osuđena na sedam godina zatvora, da bi u decembru iste godine bila optužena i za utaju poreza od više miliona američkih dolara, koju je, prema optužnici, uradila dok je vodila "Ujedinjene energetske sisteme Ukrajine". Prema pojedinim izvorima, u zatvoru je doživela veliku fizičku torturu.  

Na slobodu je izašla 2014, a čim je napustila zatvor u Harkovu, u invalidskim kolicima se na Trgu Majdan obratila svojim pristalicama, rečima: "Vi ste heroji Ukrajine!" Dočekalo ju je 50.000 ljudi.  

Njeno glavno biračko telo čine "stariji, ljudi sa sela i žene", ocenjuje Aslund. Ona je prošle godine uspela da privoli hiljade ljudi za ambicioznu promenu Ustava, čiji cilj je bio da Ukrajina postane potpuno razvijena parlamentarna demokratija.  

Uprkos tome, prema oceni Aslunda, "ona ima malo toga novog da kaže" u svojoj kampanji. Obećala je da će smanjiti cene benzina, povećati penzije i zamrznuti privatizaciju poljoprivrednog zemljišta. Za one koji ne znaju, Ukrajina ima ogromne poljoprivredne resurse, bar kada se radi o Evropi.  

Timošenko, koju je magazin "Forbs" 2005. proglasio trećom najmoćnijom ženom sveta (posle tadašnje američke državne sekretarke Kondolize Rajs, i zamenice kineskog premijera i ministarke zdravlja Vu Ji) pobesnela je, kako prenose mediji, kada je saznala da se u izbornoj trci pojavio i kandidat pod imenom Jurij Timošenko. Optužila je Porošenka da ga je iskoristio kao "lutku" za zbunjivanje glasača i podrivanje njenih šansi.  

Takođe je osude uputila i Zelenskom, upoređujući ga sa omilljenim likom iz crtača iz vremena Sovjetskog Saveza, zvanog Čeburaška . Kazala je da je on kao "supa od repe, kreativna, ali ne baš ukusna". Dodala je da je "bolje biti gorka supa, nego kuvana juče" – uvreda koja je veoma citirana na internetu.  

U međuvremenu, kandidat Radikalne stranke Oleg Ljaško, nacionalista, nazvao je Timošenko "moskovskom kukavicom", na šta mu je ona odgovorila da je on "Porošenkova lajava čivava".  

Ukrajinski odnosi sa Rusijom su ostali i dalje neprijateljski, i ovog puta Moskva je odlučila da ne utiče mnogo na ukrajinske birače.  

Većina proruskih birača živi u Donbasu, koji kontrolišu separatisti, i na Krimu. Ali, oblasti koje kontrolišu separatisti bojkotovaće izbore, a Krim je anektirala Rusija.  

Prema anketama, četvrti kandidat koji bi mogao da utiče na krajnji ishod predsedničkih izbora u Ukrajini je Jurij Bojko (60). On je obećao da će "normalizovati" odnose sa Rusijom – susednom zemljom koja je u velikoj meri određivala ukrajinsku istoriju.  

U nedelju, 31. marta, na birališta u Ukrajini imaće prava da izađe više od 35 miliona građana te zemlje. Izbore će posmatrati više od 967 međunarodnih posmatrača, prema izbornoj komisiji.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Rohani: Nove sankcije SAD su nečuvene i idiotske 13:21 h

13:21 h  |  Svet

Svet

Svet

Potomci poslednjeg nemačkog cara izgubili bitku za dvorac 12:14 h

12:14 h  |  Svet

Svet

Svet

Vladimir Kličko spasen iz zapaljene jahte 12:00 h

12:00 h  |  Svet

Svet

Svet

Tramp o optužbama za silovanje: Pod jedan, nije moj tip, pod dva, nije se desilo 09:00 h

09:00 h  |  Svet

Svet

Svet

Rusija se posle pet godina vraća u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope 08:45 h

08:45 h  |  Svet

Svet

Svet

Iran poručuje: Tramp je za stalno zatvorio put diplomatije 07:48 h

07:48 h  |  Svet

Svet

Svet

Meksiko poslao 15.000 ljudi da čuva granicu sa SAD 24.06.2019.

24.06.2019.  |  Svet

Svet

Svet

U Evropu stiže vreli talas, temperature preko 40 stepeni 24.06.2019.

24.06.2019.  |  Svet

loader