Da li Danska ima ozbiljan problem sa silovanjima?

Da li Danska ima ozbiljan problem sa silovanjima?

Da li Danska ima ozbiljan problem sa silovanjima? Izvor: Shutterstock

Danska je 2017. proglašena drugom najboljom zemljom u EU, kada se radi o rodnoj ravnopravnosti, iza prvoplasirane Švedske. Međutim, Amnesty International je u izveštaju objavljenom prošle sedmice upozorio da je u Danskoj u "širokoj meri prisutno seksualno nasilje".

Ona je bila jedna od samo devet zemalja koje su ispunile direktive o brizi o deci, imala jedan od najravnopravnijih pristupa oba pola kućnim poslovima i bila jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje su se približile izjednačenom postotku žena i muškaraca u parlamentu – 50:50, prema Indeksu o rodnoj ravnopravnosti.

Međutim, Amnesty International je u izveštaju objavljenom prošle sedmice upozorio da je u Danskoj, takođe, u "širokoj meri prisutno seksualno nasilje" i sistemski problemi kada se radi o načinu kako da se stane na put silovanjima.

Nekoliko studija ukazuju da Danska ima najvišu stopu seksualnog nasilja u Evropi.

Dansko ministarstvo pravde procenjuje da svake godine oko 5.100 žena bude silovano, dok je Univerzitet južne Danske tu cifru povisio na čak 24.000 žena u 2017, što je prilično veliki broj za zemlju sa relativno malim brojem stanovnika – svega 5,8 miliona, ocenjuje BBC.

Te iste, 2017. godine, samo 890 silovanja prijavljeno je policiji, od čega je 535 stiglo do tužilaštva, a u samo 94 slučaja usledila je i osuda.

Razgovarajući sa aktivistima Amnestija, žrtve su navele da je često "proces prijavljivanja (silovanja) i ono što sledi prilično traumatično" za njih, ili zato što im ne bude poverovano, ili zbog samog unakrsnog ispitivanja od strane policajaca, ili, u jednom slučaju, što veoma važni dokazi nisu na odgovarajući način prikupljeni.

Iz Nacionalne policije Danske rekli su za BBC da na sve načine pokušavaju da poprave svoju reakciju na prijavljene slučajeve silovanja, i da trenutno postupaju po novom vodiču iz 2016. godine.

No, kako je ipak moguće da zemlja sa impresivnim rekordom kada se radi o ravnopravnosti polova, spada u najgore na kontinentu po pitanju seksualnog nasilja nad ženama?

Neki veruju da ono što doliva "ulje na vatru" ovom problemu predstavlja i predstava mnogih o ovoj skandinavskoj zemlji kao progresivnoj utopiji.

"Imamo to opšte gledište da smo već postigli rodnu ravnopravnost u Danskoj, da je borba gotova i da nemamo više za šta da se borimo. Upravo to je najveća smetnja koju uviđamo kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti", rekla je za BBC potpredsednica Udruženja žena Danske, Helena Glesborg Hansen.

Danska je jedna od prvih zemalja koje su potpisale Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (Istanbulska konvencija) – međunarodni sporazum širokog opsega, koji je do sada potpisalo 46 zemalja, uključujući i Srbiju, plus 28 članica EU. Konvenciju su ratifikovale 34 zemlje, među kojima je i naša zemlja, koja je to učinila među prvima - 2015.

No, uprkos tome što je i Danska rano, 2015. godine (godinu pošto je Istanbulska konvencija stupila na snagu) ušla na taj "brod", grupa Grevio, čiji zadatak je da prati da li zemlje na pravi način primenjuju Istanbulsku konvenciju, upozorila je da ova zemlja ni u 2017. ne uspeva to da učini na pravi način.

Jedna od najproblematičnijih stvari je, prema ovoj grupi, definicija nasilja u danskom krivičnom zakoniku.

Ono što je ključno je da se silovanje definiše kao upotreba sile ili pretnja nasiljem, dok se slabije ima u vidu da li je uopšte postojao pristanak na seksualni čin.

Bazirano na ovakvom zakonu, vodič Nacionalne policije Danske sugeriše da policajci treba da pitaju one koji su prijavili silovanje o "suprotstavljanju predatoru", tj. da li su pokušali da im se fizički odupru.

Upravo (ne)pristanak, prema izveštaju Grevija, "centralni je element u načinu na koji Istanbulska konvencija definiše seksualno nasilje".

Hansenova je pojasnila da tekući danski zakon stavlja odgovornost na žrtvu da spreči sopstveno silovanje, pre nego na predatora da ne počini taj akt – što zauzvrat dovodi do preovlađujućeg stava da je sama žrtva kriva za ono što joj se desilo.

"Imamo sve te mitove o silovanju", uključujući onaj da su silovatelji često "monstruozni napadači", koji iskaču iz žbunja i napadaju žene dok šetaju same, rekla je Hansenova.

Međutim, "najveći broj silovanja zapravo počini žrtvin muž, dečko, najbolji prijatelj, neko koga je upoznala na žurki. U tim slučajevima, krivica se svaljuje na žrtvu, jer je poznavala počinioca. To je ono što smatram čudnim, jer silovanje i seksualni napad nikad nisu žrtvina krivica – nikad", dodaje ona.

Usredsređivanje na to da li je ili nije bilo otpora silovatelju predstavlja nedostatak razumevanja toga šta stvarno sve može da se desi osobi u trenutku silovanja, ukazuje Hansenova.

"Mnogi ljudi se u tim situacijama zalede, ili veoma zbune – ili mogu da budu uspavani, napijeni ili pod dejstvom sedativa. Prema sadašnjem zakonu, smatra se da je vaše telo 'na izvol'te' sve dok ne kažete 'ne' i ne uzvratite. Ali, mi radije smatramo da vaše telo nije 'na izvol'te' sve dok ne kažete 'da'", kaže Hansenova.

Kakva je situacija u ostatku Evrope?

Danska nije jedina evropska zemlja koja je na meti kritika zbog definicije silovanja koja se bazira na sili.

Prema izveštaju Amnestija, objavljenom u novembru prošle godine, od 31 evropske zemlje koje su ispitivali (28 clanica EU + Island, Norveška i Švajcarska), samo osam je imalo definiciju silovanja baziranu na (ne)pristanku žrtve (Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Belgija, Kipar, Nemačka, Island, Luksemburg i Švedska).

Prema poslednjem dostupnom izveštaju Agencije za fundamentalna prava (FRA) iz 2014, jedna od 10 žena u EU (11%) iskusila je neki oblik seksualnog nasilja nakon 15 godine. Jedna od 20 žena (5%) silovana je posle 15 godine. Prema FRA, radi se o više od devet miliona žena u EU koje su silovane posle 15 godine.

No, bez obzira na nedostatke, u nekim aspektima, Danska je ispred drugih zemalja u Evropi. Zajedno sa Norveškom, Švedskom i Finskom omogućuje onima koji prijave silovanje besplatno pravno zastupanje.

S druge strane, aktivisti ukazuju na probleme sa kojima se susreću neke manjinske grupe u Danskoj kada se njihovi pripadnici nađu na meti seksualnog i svakog drugog nasilja, odnosno navode da je za njh posebno teško da dobiju pomoć, jer, generalno, transrodne osobe, na primer, slabo veruju u sistem, zbog prisutne transfobije u društvu.

Amnesti je istakao u izveštaju da danska policija ne obraća pažnju da li je žrtva silovanja transrodna, cisrodna (osoba čiji osećaj ličnog identiteta odgovara polu u kojem se rodila) ili dženderkvir (osobe čiji identitet je kombinacija muževnosti i ženstvenosti ili se osećaju da nemaju rod), već je samo zanima da li je muško ili žensko.

Stoga nema pouzdanih podataka koliko je transrodnih osoba bilo na meti seksualnog nasilja i koliko njih je napadnuto upravo zato što su transrodni.

Ugrožene su i migrantkinje, naročito udate, jer ih muževi najčešće ubede da policija neće da se "bakće" njihovim slučajem silovanja, jer se žrtva i napadač poznaju. Danska je 2013. kriminalizovala bračno silovanje.

Kako na kritike reaguju danske vlasti?

Nacionalna policija Danske saopštila je da će "uzeti u razmatranje kritike Amnesty International-a".

"Žrtve seksualnog nasilja su u ekstremno osetljivoj situaciji, zbog čega je danska policija usredsređena da ih tretira s poštovanjem i posebnom pažnjom", rekao je za BBC portparol policije.

On je dodao da je takav pristup već dao rezultata, i da je u prošloj godini "na sreću, broj žrtava nezadovoljnih reakcijom policije opao sa 30 na 15 odsto", ocenivši da je taj postotak i dalje visok.

U međuvremenu, danski ministar pravde Soren Pape Poulsen rekao je lokalnim medijima da podržava poziv na poboljšanje zakona, koji će definiciju silovanja bazirati na (ne)pristanku žrtve.

Tagovi:

Komentari (12)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Blagodeti masovne imigracije

Ne treba okretati glavu od problema. Radi se o masovnom prilivu migranata koji cine ogromnu vecinu ovih nasilnika. Isto tako i gore je u Svedskoj koja to uporno prikriva. Kao i decje brakove, sa kojima ne zna sta da radi /jer je u zemlji porekla, na primer, legalno udati cerku sa 11 godina i dodje kao takva, "udata" u Svedsku sa 12/

Naravno, i ne samo oni

Svedska, Nemacka, Danska i Belgija su najgori primeri. Tamo se ove stvari dogadaju veoma masovno, ali se uporno i sistematski kriju od javnosti. Cak i kada se pronadju ucinioci, navode se samo inicijali, da ne bi bilo prepoznatljivo da su imigrantskog porekla. Ili ih uhvate, ali nemaju nijedan podatak i nijedan dokument, a traze azil navodeci da su iz Sirije /sto je realno oko 10 odsto, a oko 90 razni ekonomski migranti/. Najsurovije Nemacka suzbija i kontrolise medije, koji cak nisu nista objavili 14 dana o masovnim silovanjima, uznemiravanju i grupnim napadima na zene u Kelnu, na doceku nove godine 2016 iako na najpromentnijem mestu u gradu, na trgu ispred katedrale!

Vasilije Rodojcic

Takve stvari ce se desavati sve dok samo zakoni pokusavaju da relugisu to pitanje. Imate vi i mnogo ozbiljnije kazne za to delo po muslimanskim drzavama pa se to i dalje desava. Problem je u mentalnom sklopu jednog dela muskaraca, koji bi to uradili i da im preti smrtna kazna. Nazalost, to ce se desavati sve dok bude muskaraca, kao i zena koje su manje oprezne i trpeljive, te ne znaju da prepoznaju opasnost ili je ignorisu. Skoro sam citao o nekom slucaju kod nas gde zrtva pominje da ju je sadasnji muz(silovatelj) tukao jos dok su bili u semi, a ona se jadnica ipak udala za njega, te je ovaj krenuo jos gore. Kao da mu je dala dozvolu.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Iran neće pregovarati sa SAD ni na jednom nivou 08:55 h

08:55 h  |  Svet

Svet

Svet

SAD dogovorile trgovinski sporazum s Japanom 08:22 h

08:22 h  |  Svet

Svet

Svet

Rusija, Iran i Turska formiraju komisiju za Siriju 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Rohani: Napad na saudijska naftna postrojenja je legitimna odbrana 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Babiš i Zeman razgovarali o ideji o povlačenju priznanja Kosova 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Akcija spasavanja kitova ubica, nasukani nedaleko od Buenos Ajresa 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Džonson i Junker u Luksemburgu razgovarali o Bregzitu, bez novih dogovora 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Putin ponudio Saudijcima ruske protivraketne sisteme 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Svet

loader