Žrtva svešteničkog seksualnog zlostavljanja za N1: Mislio sam da sam ja kriv

Žrtva svešteničkog seksualnog zlostavljanja za N1: Mislio sam da sam ja kriv

Izvor: N1

Skup o prevenciji svešteničkog seksualnog zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi, održava se u Vatikanu. O značaju tog skupa za N1 je govorio Fil Savijano, čovek čije je svedočanstvo o zlostavljanju od strane sveštenika otvorilo Pandorinu kutiju i podstaklo objavu serije priča o ovoj temi u listu "Boston gloub", po čemu je snimljen film "Pod lupom".

Savijano je za N1 izneo svoje potresno svedočanstvo o zlostavljanju koje je kao 12-godišnji dečak doživeo od strane lokalnog sveštenika.

N1: Šta se dogodilo, kako je cela priča počela?

Savijano: Živio sam u Masečusetsu, raznosio sam novine i parohijski dom bio je jedno od mesta gde sam nosio novine. Dolazim iz katolčke porodice. Kad sam prvi put upoznao tog sveštenika, znao je da se spusti na nivo deteta. Puno se šalio, izvodio trikove s kartama i obraćao pažnju na mene i mog prijatelja ministranta. Bio sam vrlo srećan jer se tako prijatan čovek zanima za mene. Nisam znao da ulazim u potencijalno katastrofalnu situaciju. Upoznao je moju porodicu i prijatelje. Prvi znak da će doći do problema bio je kad nam je pokazivao trikove s kartama na kojima su bile pornografske slike. Moj prijatelj i ja hteli smo da vidimo te slike jer tako nešto nismo dotad videli. Rekao nam je da je to naša tajna i osećali smo se posebno. Usledilo je zlostavljanje koje je trajalo preko godinu dana. Morali smo masturbirati, oralno ga zadovoljavati... Bilo je zastrašujuće i ogavno i nismo znali kako to da zaustavimo. Znao bih reći da moram da se vratim kući na večeru, ali on bi me povukao natrag. Nije prihvatao odbijanje, a zbog razlike u moći nikada nisam smogao snage da ga udarim ili da vičem. On je bio predstavnik Boga i nisam imao snage reći "ne" Bogu.

Tako su prolazili meseci, u crkvi je bilo više incidenata. U više navrata me zlostavljao i nisam mislio da mogu da se obratim roditeljima za pomoć. Brinuo sam se da će otac biti toliko ljut da će otići da udari sveštenika i da će svi saznati za to. To bi za mene bilo neprijatno i sramotno, zato sam ćutao. Nakon 18 meseci sveštenik je iznenada otišao. Kako su godine prolazile, pretpostavljao sam da su ga uhvatili i izbacili iz klera. Mislio sam to jer je njegovo ponašanje bilo kompulsivno, kao da nije imao kontrolu nad sobom.

Kad sam 1992. navršio 40 godina u bostonskim novinama pojavila se slična priča iz Novog Meksika, prema kojoj su dvojica dečaka bila zlostavljana od istog sveštenika. To je bio trenutak koji je promenio moj život. Tad sam shvatio da niko u Crkvi nije zaustavio tog sveštenika. Navodno je 80-ih činio isto u Teksasu. Shvatio sam da je važno izaći u javnost s tom pričom i kontaktirao sam "Boston gloub".

N1: Kako dečak može da se nosi s tom duhovnom dilemom?

Savijano: Upravo u tome i jeste stvar. Uticaj na dete je emotivan, psihološki i duhovni. Dolazim iz katoličke porodice, bio sam u dilemi jer sam smatrao da takvo ponašanje mora biti smrtni greh, ali nisam znao pod koju od deset zapovesti to spada. Znao sam da to moram da ispovedim. Dilema za mene je bila sledeća: Moj ispovednik bio je moj zlostavljač. Morao sam da se ispovedim svešteniku koji me je zlostavljao. Ako to kažem na ispovesti, znao sam da ću njega otpužiti. Nisam znao kako će reagovati. Zbog toga sam na ispovesti, nakon nekih sitnih greha, rekao: "Znate i ostalo". Nakon toga je nastao muk, pitao me o čemu govorim. Znao je o čemu govorim, ali nije to hteo da prizna. Dao mi je tri "Zdravo Marije" i tri "Oče naš" koje sam izmolio što sam pre mogao da mogu da odem iz crkve. Tako je izgledao moj život s 12 godina... Svakoga dana sam morao da pešačim do škole i prolazio sam kraj parohijskog doma. On me je jednom dozivao s prozora, nisam dobro čuo što govori. Stajao je iza zavese i shvatio sam da masturbira. Pomislio sam: "Šta ako ovo iko vidi, upašću u nevolju". Smatrao sam da sam za sve ja kriv.

N1: Da li Vam je oduzeo veru?

Savijano: Više ne verujem u Boga. Prvu krizu vere sam imao s 12 godina. Kad počnete da razmišljate o tome i sumnjate u učenje Crkve, to vas odvede na put na kojem odbacite svoju religiju. Smatram se agnostikom. Idem na misu samo tokom posebnih prilika, venčanja i sl.

N1: Kad se shvatili što se događa u Novom Meksiku kontaktirali ste "Boston gloub"?

Savijano: Prvi put sam javno istupio 1992. Objavili su priču na naslovnici i preneo ju je AFP. Nadbiskupija je rekla da nisu čuli za to. Pitao sam se kako je to moguće. Advokat mi je rekao da bi trebalo da podnesem građansku tužbu i otkrio sam da je barem šest biskupa u četiri države znalo da je on zlostavljač dece. Nekoliko puta bio je u psihološkom centru, a nakon toga uvek bi ga poslali u drugu parohiju. Bio sam strašno ljut. Zlostavljanja u Meksiku i Teksasu mogla su se sprečiti da su ga isključili iz klera i to je podstaklo moj aktivizam. Novine su bile spremne da izveštavaju o pojedinim sveštenicima, ali ne o biskupima i tome da su znali. Konačno sam 1998. "Gloubu" poslao dokumente i pismo koje sam imao. Novinarima sam rekao da to moraju da pročitaju, jer se to događa. Oni nisu baš hteli da istražuju, jedan me pitao imam li dokaza da se to i dalje događa. Rekao sam da nema dokaza, ali da nemam razloga da mislim da se to ne događa. Rekli su da je to stara vest. Sve se promenilo 2001. kad je došao novi urednik u "Boston gloub". Nije bio povezan ni s kim, a bio je i Jevrejin. Pitao je novinare zašto ne istražuju tu temu i tad sam dobio prvi poziv u kojem me novinar pitao o svešteniku o kojem sam im pisao tri godine ranije. Pozvali su me na sastanak koji vidite u filmu. Za mene je to bilo snažno iskustvo jer sam prvi put osetio da grupa novinara može da izađe u javnost s tom pričom i da ih zanima ono što govorim. Sedili su, slušali me i zapisivali.

N1: Šta se promenilo nakon što je "Boston gloub" objavio svedočanstvo?

Savijano: Puno toga. Puno se o tome govorilo, mnoge žrtve su izašle u javnost. Američki biskupi su doneli povelju o zaštiti dece od zlostavljača. Imaju nultu toleranciju prema sveštenicima zlostavljačima, ali nije bilo posledica za biskupe zlostavljače i one koji su prikrivali zlostavljanja. Drugi je problem što se to odnosilo samo na SAD, a ovo je problem na svetskom nivou.

N1: Zlostavljani u SAD imaju glas. U Hrvatskoj koja je većinski katolička zemlja, postoji kultura ćutnje. Kako stati tome na kraj?

Savijano: Neko mora da smogne hrabrosti i istupiti u javnost. Kad ta prva osoba progovori, to ohrabri i druge da izađu u javnost. Najteže je krenuti. Imamo društvne mreže, žrtve mogu i anonimno poslati poruku i povezati se s drugim žrtvama. To može da pokrene promene. Važno je i to da je moguće odrasti i imati srećan život i ne dopustiti da vas to zlostavljanje uništi.

N1: Da li je moguće da u Vatikanu duvaju vetrovi promene?

Savijano: Po meni treba da dođe do prelomne tačke. Ne znam događa li se to, ali sam puno optimističniji nego do sada. Prijatno sam iznenađen da su spremni na iskrenu raspravu. Nadbiskupu Skikluni sam poslao pismo, on govori o važnosti transparentnosti i mi upravo na to pozivamo. Pročitao sam to pismo i na moje iznenađenje mi je rekao da sam izneo važna stajališta i složio se sa mnom u pogledu transparentnosti. Misli da bi trebalo objaviti imena sveštenika koji su činili zlostavljanja. On nije papa i ne može to objaviti samostalno, ali ja znam da on ima pažnju pape. Nešto se događa.

N1: Papa je rekao da su potrebne konkretne mjere. Šta Vi očekujete?

Savijano: Glavni smisao ovog samita je okupiti biskupe iz delova sveta u kojima žrtve ne progovaraju i razgovarati o tome kako bi prema žrtvama trebalo da se odnosi s poštovanjem i izbaciti iz klera zlostavljače. Biskupi u Meksiku npr. tvrde da nemaju taj problem. Nije stvar u tome da problem ne postoji, nego da žrtve nemaju priliku da progovore. Čile je katolička zemlja i donedavno niko nije hteo da istupi, a sada ih na desetine istupa u javnosti.

N1: Mislite li da ovaj papa ima snagu da sprovede promene?

Savijano: On mora da bude lider, ali mora da ima i karakter kojim će uveriti svoje protivnike da Crkva treba da ide u tom smeru. Ne znam odgovor na ovo pitanje, ali optimističniji sam nego ranije. Mislim da će Crkva nastaviti dijalog sa žrtvama, što mislim da je važno. Ide se u dobrom smeru, a ako to ne učine u mojoj zemlji... Mnogi katolici napuštaju Crkvu, prestaju s donacijama i istražuje se crkva. To se nikad dosad nije dogodilo i to je jedna od stvari koja će Vatikan i papu gurnuti u smeru ovih promena.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sasa

Bravo za Papu koji je smogao snage za ovo.

* Sva polja su obavezna

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Protesti Žutih prsluka završeni u miru, policija bacala suzavac u Parizu 18:46 h

18:46 h  |  Svet

Svet

Svet

Međuetnički sukob u Maliju, poginulo najmanje 50 osoba 18:33 h

18:33 h  |  Svet

Svet

Svet

Nemci protestuju jer strahuju da će nove mere EU uvesti cenzuru na internetu 17:29 h

17:29 h  |  Svet

Svet

Svet

Norveški brod prijavio probleme s motorom, putnici se evakuišu helikopterom 17:03 h

17:03 h  |  Svet

Svet

Svet

Sirijska opservatorija: Više od 630 civila poginulo u poslednjih šest meseci 16:40 h

16:40 h  |  Svet

Svet

Svet

Papa Franja prihvatio ostavku čileanskog kardinala 16:06 h

16:06 h  |  Svet

Svet

Svet

Protivnici Bregzita se okupili u Londonu, hoće novi referendum 15:46 h

15:46 h  |  Svet

Svet

Svet

Urušio se zid škole u Pakistanu, poginulo petoro dece i jedna žena 15:01 h

15:01 h  |  Svet

loader