Izbori u Italiji: Evroskepticizam i povratak Berluskonija

Izbori u Italiji: Evroskepticizam i povratak Berluskonija

Izbori u Italiji: Evroskepticizam i povratak Berluskonija Izvor: AFP/Giuseppe Cacace

Italijanski parlamentarni izbori bi u nedelju, posle oštrih, povremeno i nasilnih sučeljavanja evroskpeticizma, populizma i proevropejstva, mogli na političku scenu da vrate veterana Silvija Berluskonija.

Kampanju za izbore koji će biti održani 4. marta obeležile su tenzije zbog migranata, rast popularnosti pokreta Pet zvezda (Movimento 5 Stelle), evroskepticizma i povratak Berluskonija, nekadašnjeg italijanskog premijera koji je vođa stranke Napred Italija (Forza Italia).

Italija nije poznata po političkoj stabilnosti. Ta zemlja imala je 64 vlade i brojne premijere od Drugog svetskog rata. Italijanski "politički pejzaž" obiluje koalicijama i mada su velike partije važne, savezi sa manjim strankama mogu biti odlučujući.

Među poltičkim strankama favoriti su Napred Italija, Demokratska stranka, pokret Pet zvezda, a tri ličnosti koje dominiraju političkom trkom su lideri tih partija - Silvijo Berluskoni, Mateo Renci i Luiđi di Majo.

Pokret Pet zvezda, osnovan 2009. godine, vodi prema svim anketama i mogao bi da osvoji najveći broj mesta u Donjem domu italijanskog parlamenta.

Ipak, jedan od mogućih ishoda ovih izbora je da 81-godišnji milijarder Berluskoni, "kralj povratka na političku scenu", formira vladu kao de fakto lider bloka desnog centra. Berluskoniju je bilo zabranjeno da obavlja javnu funkcije na šest godina zbog osude za utaju poreza, ali pokušava da ospori taj zakon pred evropskim sudovima.

Prvi izbori po novom sistemu

Na ovim izborima prvi put će biti primenjen novi, mešoviti izborni sistem koji je usvojen 2017. godine i nazvan "Rozatelum" (Rosatellum) po šefu poslaničke grupe demokrata u Donjem domu parlamenta Etoru Rozatu koji je radio na nacrtu zakona. Time je zamenjen stari izborni zakon "Italikum" (Italicum) koji je važio samo za Donji dom parlamenta.

Donji dom italijanskog parlamenta, odnosno Predstavnički dom ima 630 mesta, od kojih se 232 bira većinskim izbornim sistemom, 386 proporcionalnim izbornim sistemom, a preostalih 12 mesta namenjeno je za političare za koje glasaju Italijani koji žive u inostranstvu. Slična podela je i u Gornjem domu italijanskog parlamenta, odnosno italijanskom Senatu, sa 102 članova koji se biraju većinskom izbornim sistemom, 207 proporcionalnim, a šest senatora biraju Italijani iz inostranstva.

Raniji izborni zakoni u Italiji predviđali su većinu u parlamentu bilo kojoj stranci koja obezbedi 40 odsto glasova, ali je to pravilo ukinuto.

Pokret Pet zvezda kritikovao je novi izborni zakon, a Di Majo je rekao da "sve italijanske partije pokušavaju da ih pobede usvajanjem nedemokratskog izbornog zakona".

Manje od 40 odsto Italijana veruje u EU

Istraživanja pokazuju da je migracija jedan od glavnih prioriteta za mnoge stanovnike u Italiji. Preovlađujuće osećanje je da je Evropa u tom smislu "napustila" Italiju. Italijani žele da u u toj, ali i u drugim oblastima, Brisel učini više, navodi Politiko.

Evroskepticizam je poslednjih godina u porastu u Italiji. Na početku 1990-ih godina, Italijani su bili među onima koji su bili u najvećoj meri proevropski, sa skoro 80 odsto onih koji podržavaju EU, ali, taj procenat je opao na manje od 40 odsto, pokazali su nedavno objavljeni podaci Instituta Žak Delor.

U jesen 2017. svega 36 odsto Italijana iskazalo je pozitivno mišljenje prema članstvu u EU. To je 21 odsto ispod evropskog proseka. Samo su se građani Kipra i Češke manje zalagali za Uniju.

Kampanju obeležilo nasilje

Izbornu kampanju su obeležile pojačane tenzije zbog prisustva migranata. Njihov broj u Italiji povećan je prethodnih par godina za nekoliko stotina hiljada, mnogi od njih su došli iz Afrike, a ankete javnog mnjenja pokazuju da mnogi Italijani krive migrante za nasilne zločine.

Kampanja za izbore u Italiji postala je izuzetno nasilna, pišu lokalni mediji. Nakon što je simpatizer ekstremne desnice Luka Traini vatrenim oružjem ranio nekoliko afričkih migranata u Maserati, u centralnom delu Italije, širom zemlje su organizovane demonstracije ekstremno desničarskih stranaka i protesti antifašista. Neki od tih skupova protekli su uz nasilje.

U Palermu na Siciliji jedan lokalni lider ekstremno desničarske partije je 20. februara pretučen, a u Peruđi, u centralnom delu Italije jedan čovek je ranjen nožem dok je postavljao postere za kampanju za komunističku koaliciju "Vlast narodu" (Potere al Popolo).

Pokret Pet zvezda favorit, ali neće u koalicije

Procenjuje se da će pokret Pet zvezda imati najveću podršku kao pojedinačna stranka sa oko 28 odsto glasova. To, međutim, ne znači da će voditi narednu vladu. Pokret je ranije odbacio mogućnost koalicije, i mada se čini da njihov stav po pitanju vlasti "u tandemu" postaje blaži, koalicioni sporazum nije izvestan.

Politika pokreta Pet zvezda ne uklapa se u tradicionalni politički spektar levog ili desnog krila. To je antiestablišment, evroskeptični i antiimigracioni pokret koji se zalaže za zaštitu životne sredine. Lider pokreta Pet zvezda je Luiđi di Majo.

Na drugom mestu je Rencijeva Demoktarska stranka sa podrškom od oko 23 odsto birača, a sledi koalicija Napred Italija i Severna liga.

Na čelu stranke Napred Italija je Berluskoni koji je 2013. osuđen zbog utaje poreza. Uprkos presudi, Berluskoni je i dalje popularan među mnogim biračima u Italiji i ankete pređviđaju da će njegova stranka dobiti oko 18 odsto glasova.

Antimigrantska obećanja

Lideri predizborne koalicije desnog centra, među kojima su Berluskoni i vođa antimigrantske Severne lige Mateo Salvini, obećavaju da će brzo deportovati iz Italije veliki broj migranata ako dođu na vlast.

Severna liga je evroskeptična, antiimigraciona partija sa bazom na severu zemlje. Iako je njen glavni cilj ranije bio fiskalni federalizam, pa čak i odvajanje od Rima, stranka je sada prešla na tradicionalniji nacionalistički program. Podrška toj partiji porasla je u poslednje tri godine usled sve jačih antiimigracionih stavova u Italiji i migrantske krize. Ankete predviđaju da će ta stranka dobiti oko 13 odsto glasova.

"Ako ankete pokažu da su Italijani protiv evra i EU, možete se kladiti da neke snage ne bi oklevale da iskoriste to oružje", rekao je politički analitičar Masimo Franko.

Evropa ipak najveći pobednik?

Ipak, kako se bliže parlamentarni izbori 4. marta, italijanski političari su postepeno ublažili stav, odbacivši evroskepticizam i otvoreno prihvatajući EU, navodi Politiko u tekstu sa naslovom "Najveći pobednik italijanskih izbora je Evropa".

I Berluskoni je "promenio pesmu" ovih dana. Sada kaže da voli Evropu. Prošlost je prošlost, odnosi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel su uvek bili dobri, i ponosan je na njenu podršku, navodi Politiko, dodajući da samo Severna liga nastavlja sa protivljenjem Briselu, ali da je odustala od poziva na referendum o evru.

Uspon, pad i povratak Berluskonija

Napred Italija, Berluskonijeva stranka desnog centra, dominirala je italijanskom politikom od 1994. godine kada se medijski mogul prvi put kandidovao. Čak i kada je bila u opoziciji, između 1996. i 2001, i ponovo između 2006. i 2008. bila je glavna konzervativna politička snaga u Italiji.

Vrhunac moći te partije bio je 2008. kada je Berluskoni izabran za premijera po treći put. Podrška toj stranci opala je na 15 odsto pošto je Berluskoni bio prinuđen da podnese ostavku na mesto premijera u novembru 2011. zbog zakonskih i seksualnih afera, ali i lošeg rukovođenja dužničkom krizom Italije.

Demokratska stranka tradicionalno podržava proevropsku politiku i socijalnu integraciju migranata. Na vlasti je od 2013. godine, u periodu koji se uglavnom povezuje sa ekonomskim oporavkom i povećanjem zaposlenja, mada mnogi Italijani nisu osetili koristi. Ta stranka je snažnija u centralnom delu Italije, kao i među starijom populacijom i onima sa visokim obrazovanjem.

Pokret Pet zvezda prvi put je učestvovao na parlamentarnim izborima 2013. godine, kada je dobio 25 odsto glasova i postao ključna politička sila u Italiji. Jedan od osnivača tog pokreta je komičar Bepe Grilo, sa platformom koja uključuje direktnu demokratiju, "zelenu ekonomiju" i borbu protiv korupcije. Kandidat za premijersku funkciju je Luiđi di Majo. Pokret je bio u centru pažnje zbog unutrašnjih podela, nedostatka iskustva i lošeg rukovođenja u Rimu, piše Fajnenšl tajms.

Krhka ekonomija

Važno pitanje ovogodišnjih izbora su posledice na krhku ekonomiju Italije. Rast bruto domaćeg procenta (BDP) bio je 0,4 u četvrtom tromesečju, što je sporije u odnosu na rast od 0,5 odsto u trećem tromesečju.

Bivši premijer Italije Mateo Renci podneo je ostavku 7. decembra 2016. nakon što su Italijani na referendumu ubedljivo odbacili ustavne reforme koje je predložila njegova vlada. Nakon toga je novi premijer Paolo đentiloni sastavio novu koalicionu vladu na čelu s Demokratskom strankom koja vodi Italiju do izbora u martu.

Birališta će 4. marta biti otvorena od 7.00 do 23.00, a zvanični rezultati se očekuju u ponedeljak u 14.00.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sajmon

Ajmo papi uzdrmaj ih ponovo

Lolita

Senilni tinejdzeri su u modi...?!

V

Pa šta je ovo?I kod njih su značajni izbori ?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Izraelski parlament raspušten, uskoro treći izbori u poslednjih 11 meseci 08:33 h

08:33 h  |  Svet

Svet

Svet

Otvorena birališta u Velikoj Britaniji, izbori ključni za Bregzit 08:20 h

08:20 h  |  Svet

Svet

Svet

Vajnštajn se nagodio sa desetinama žena 07:43 h

07:43 h  |  Svet

Svet

Svet

SAD upozoravaju Severnu Koreju: Nastavak raketnih proba veoma kontraproduktivan 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Pedro Sančes dobio šansu da formira novu vladu Španije 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Svet

Svet

Svet

U napadu džihadista u Nigeru ubijen 71 vojnik 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Putin i Erdogan nastavljaju saradnju u sferi odbrane i enrgetike 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Broj žrtava erupcije vulkana na Novom Zelandu porastao na 16 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Svet

loader