Da li oružje s Balkana stiže na Bliski Istok legalno?

Da li oružje s Balkana stiže na Bliski Istok legalno?

Da li oružje s Balkana stiže na Bliski Istok legalno? Izvor: N1
Ilustracija

Od početka sukoba u Siriji 2012. godine, četiri države aktivno prikupljaju oružje koje kasnije isporučuju svojim saveznicima u Siriji i Jemenu – to su Saudijska Arabija, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska.

Reporteri Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) otkrili su da je od 2012. godine do danas samo iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Slovačke, Srbije i Rumunije izvezeno oružja i municije u ukupnoj vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Najveći deo ovih izvoznih aranžmana, ukupne vrednosti 829 miliona evra, ugovoren je sa Saudijskom Arabijom.

Zemlje iz kojih se oružje izvezlo dozvolili su realizaciju ovih poslova iako je postojalo dovoljno dokaza da je Sirija krajnja destinacija, te da su njime naoružavane kako snage sirijske opozicije tako i razne islamističke grupe od kojih su neke već tada počinile ozbiljne zločine.

Eksperti za trgovinu oružjem i ljudska prava se slažu da je upitna legalnost ovih poslova ako se zna ko su sve krajnji korisnici naoružanja i posebno jer se već tada znalo da je oružje završavalo u rukama grupa odgovornih za brojne ratne zločine.

Patrik Vilken, jedan od eksperata koji se u organzaciji Amnesti Internešnel bavi pitanjima trgovine naoružanjem veruje da su dokazi do kojih su došli istraživači BIRN i OCCRP potvrda sumnji da se oružje grupama koje su odgovorne za brojne ratne zločine dostavlja organizovano.

"U ovom slučaju, ovakva trgovina naoružanjem zabranjena je odredbama ATT – Sporazuma o trgovini naoružanjem Ujedinjenih nacija, usvojenim 2014. godine", kaže Vilken.

Sistem prepun grešaka

Globalna trgovina naružanjem regulisana je na tri nivoa međusobno povezanih regulatornih sistema, od nacionalnog, preko EU do međunarodnih pravila. Međutim, nedostaju formalni mehanizmi za kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila.

Pored sveobuhvatne zabrane izvoza zemljama koje su pod embargom, svaka individualna licenca za izvoz oružja je slučaj koji se posebno razmatra. Posledica ovakvog načina odlučivanja je situacija u kojoj izdavanje licence zavisi od toga da li je zemlja koja naoružanje izvezla sprovela dovoljno temeljno istraživanje koje uključuje i ispitivanje mogućnosti da ono završi u trećoj zemlji.

Roj Isbister iz britanske organizacije "Sejfvorld" kaže da ova istraživanja i provere moraju biti temeljnije.

"Proces istraživanja i provere (tzv. dju diližens) obavezuje države da učine mnogo više od pukog prikupljanja neophodnog papira. One su u obavezi da dokumenta provere i procene rizik od izvoza naoružanja", kaže Isbister.

"Države koje se oslanjaju isključivo na sistem sertifikata kao dovoljan za izvoz naoružanja ne ispunjavaju obaveze koje imaju po zakonu", dodaje.

Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Slovačka su zemlje potpisnice ATT, koji je stupio na snagu u decembru 2014. godine i koji tačno navodi koje se mere moraju preduzeti pri izvozu naoružanja.

Države članice Evropske unije su u obavezi da poštuju Zajedničku platformu za izvoz naoružanja usvojenu 2008. godine. Prema ovoj platformi od zemalja se zahteva da uzmu u obzi osam kriterijuma pri izdavanju dozvola i licenci za izvoz naoružanja. Ovi kriterijum uključuju i pitanja da li krajnji korisnik poštuje ljudska prava, da li se izvozom ugrožava regionalna bezbednost, mir i stabilnost, ali i rizik da naoružanje bude prosleđeno trećoj strani.

U sklopu svojih priprema da postanu deo EU, Srbija, BIH i Crna Gora su takođe usvojili ovu platformu koja je danas deo njihovog zakonodavstva.

Početkom maja 2013. godine, nakon pritiska Francuske i Velike Britanije, ukinut je embargo na izvoz oružja u Siriju, prvenstveno kako bi se naoružale snage sirijske opozicije. Nakon ukidanja sankcija, regulisanje izvoza naoružanja prešlo je u domen nacionalnog, EU i međunarodnog zakonodavstva koji svakako zahteva od zemalja da pri izdavanju licenci i dozvola za izvoz izvrše neophodne provere.

Dozvola za izvoz naoružanja se izdaje prvenstveno na osnovu sertifikata o krajnjem korisniku (End-user certificate) osnovnog dokumenta koji izdaje vlada zemlje koja uvozi oružje. Ovim se dokumentom garantuje ko će naoružanje koristiti, kao i da ono nije namenjeno daljoj prodaji.

Vlasti centralnoevropskih zemalja rekle su novinarima BIRN i OCCRP da su one takođe primenile i klauzulu u prodajne ugovore kojom se od krajnjeg korisnika zahteva da pribavi njihovo odobrenje u slučaju da kasnije poželi da proda uvezeno naoružanje.

Van ovih osnovnih procedura, od zemalja se zahteva i da sprovedu i čitav niz drugih procena rizika, o čemu u ovom konkretnom slučaju ima malo dokaza.

Preusmeravanje u Siriju

BIRN i OCCRP su prikupili dokaze da se značajna količina naoružanja izvezenog na Bliski Istok preusmerava u Siriju. Dokazi su prikupljani uvidom u ugovore, izveštaje Ujedninjenih nacij i objave na društvenim mrežama koje pokazuju široko rasprostranjenu upotrebu naoružanja proiizvedenog u istočnoj Evropi.

Novinari BIRN I OCCRP su došli u posed Saudijskih ugovora i certifikata o krajnjim korisnicima izdatim srpskim i slovačkim trgovcima naoružanjem kojima je kupljena značajna količina zastarelog naoružanja iz sovjetske ere i oružija proizvedenog u bivšoj Jugoslaviji.

Ekspert za trgovinu oružjem Džeremi Bini, koji je i urednik uglednog nedeljnika „Džejns difens vikli“ kaže da je sovjetsko i jugoslovensko oružje uglavnom nekompatibilno sa naoružanjem koje koristi saudijska vojska i da je i to jedan od dokaza da se ono i ne koristi u Saudijskoj Arabiji već prosleđuje dalje, u Siriju, ali i Libiju i Jemen.

Prema članu 11 ATT sporazuma, zemlje su odgovorne da spreče preusmeravanje oružja ka korisnicima koji nisu navedeni u ugovoru o kupovini.

Ovaj sporazum ostavlja mogućnost svim zemljama da obustave izvoz naoružanja ukoliko posumnjaju u krajnje odredište, ali ne propisuje obavezu da se to i učini. Države koje otkriju ovakve zloubotrebe moraju „preduzeti odgovarajuće mere“ da to spreče, ali je i tu ATT nedorečen.

Pravila EU su u ovom slučaju mnogo jasnija. Prema njima, zemlja koja izvozi naoružanje mora proceniti rizik da ono završi u trećim rukama.

Član Evropskog parlamenta ispred švedske Zelene partije Bodil Valero je uverena da se ove procene rizika ne sprovode kako bi trebalo. "Zemlje koje prodaju oružje Saudijskoj Arabiji ili zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike ne sprovode procene rizika na odgovarajući način i tako krše propise EU ali i sopstvene zakone".

Agencije koje se bave odobravanjem izvoza u Hrvatskoj, Slovačkoj i Crnoj Gori nisu pružile više dokaza novinarima BIRN i OCCRP na osnovu kojih bi moglo da se zaključi da se pri izvozu naoružanja oslanjaju na druga dokumenta osim certifikata o krajnjem korisniku.

Samo se Ministarstvo inostranih poslova Češke bavilo pitanjem ljudskih prava i preusmeravanja naoružanja, uz napomenu da je zbog toga u nekoliko slučajeva odbilo da izda dozvole za izvoz.

U novembru 2013. godine Srbija je blokirala izvoz naoružanja i municije u Saudijsku arabiju vredne 20 miliona evra jer je posumnjala da ih neće koristiti oružane snage ove zemlje, već da će ono biti preusmereno u Sriju. Ovi podaci nalaze se u poverljivom izveštaju srpskog Ministarstva odbrane u koji su novinari BIRN i OCCRP imali uvid.

Prema ovom dokumentu vlasti u Beogradu pokazale su izvesnu bojazan da bi ovaj izvozni aranžman mogao ugroziti kako nastojanja da se postane članicom Evropske unije, ali i odnose sa Ruskom federacijom.

Međutim, godinu dana kasnije, nakon što je usvojen ATT, Srbija je odobrila izvoz naoružanja i municije u Saudijsku Arabiju vredne 135 miliona evra.

Upitan da prokomentariše ovu promenu u odnosu prema izvozu u Saudijsku Arabiju, Stevan Nikčević, zadužen za izvozne dozvole u srpskom ministarstvu odbrane, kaže da se situacija izmenila i da 2014. nije bilo mesta sumnjama koje su postojale 2013. godine.

Ministarstvo odbrane Srbije je ovim povodom izjavilo i da su izvozne dozvole izdate jer su imale „pozitivan uticaj“ na razvoje namenske industrije u Srbiji.

I ako se ekonomski razlozi ne mogu uzeti u obzir pri izdavanju dozvola za izvoz naoružanja, švedska evro-poslanica Valero veruje da su ovi razlozi primarni kada države centralne i istočne Evrope daju dozvole za izvoz.

„Oni naravno žele da obezbede posao za ljude zaposlene u namenskoj industriji“ rekla je.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija o stanju ljudskih prava iz 2015. godine Hrvatska je takođe postupala protivno svojim međunarodnim obavezama. U izveštaju se navodi da je evidentiran "uznemirujući nedostatak obzira pri izvozu naoružanja posebno u domenu mogućeg preusmeravanja izvezenoog naoružanja u Srijiu i Irak".

Šef Odeljenja za licenciranje izvoza naoružanja u hrvatskom Ministarstvu odbrane Darko Kihalić izjavio je za BIRN i OCCRP da Hrvatska može malo toga da uradi nakon što proveri sertifikat o krajnjem korisniku.

"Saudijska Arabija nije na spisku zabranjenih zemalja za izvoz. Da li ima zloupotreba? Verovatno", kaže Kihalić.

Poslanica Valero ipak kaže da "u krajnjem, odgovornost leži na zemlji koja je izvezla oružje. Oni su doneli odluku da ga izvezu i oni moraju preuzeti odgovornost zbog te odluke".

Krvav trag zločina

Prema članu 6 ATT ugovora prodaja naoružanja i municije zabranjena je ukoliko je izvozniku unapred poznato da će biti korišćeni za izvršenja dela klasifikovanih kao ratni zločini ili za napade na civile.

Kada su pravnici 2015. godine razmatrali slučaj izvoza britanskog naoružanja u Saudijsku Arabiju razmatrano je i šta tačno podrazumeva konstrukcija "unapred poznato" koja se nalazi u članu 6. Pravnici su se tada složili da bi povreda člana 6 bila u slučaju kada je uzvoznik bio obavešten ili je imao prilike da se obavesti da će oružje biti korišćeno protiv civila ili pri izvršenju dela klasifikovanih kao ratni zločini.

Član 7 ovog ugovora zahteva od vlada čije zemlje izvoze naoružanje da procene rizik od toga da se naoružanje iskoristi pri kršenju međunarodnog humanitarnog prava ili pri izvršenju terorističkih napada ili za narušavanje mira i bezbednosti. Prodaja mora biti zabranjena ukoliko postoji bojazan da će biti "negativnih posledica" prodaje naoružanja.

I dok su snage sirijskog predsednika Bašara Al Asada i vojne snage tzv. Islamske države prepoznate kao grupe koje su počinile najveće zločine, i druge umerenije i islamističke organizacije, koje podržavaju SAD i zalivske države takođe su predmet optužbi za narušavanje ljudskih prava i običaja rata.

Džajš Al Islam, organizacija koju podržava Saudijska Arabija navodno je takođe odgovorna za egzekucije, napade hemijskim oružijem ili korišćenje zarobljenika kao živog štita.

U maju 2016. godine Amnesti internešnel optužio je grupu Fatah Halab, koja deluje u Alepu, da su primili teško pešadijsko naoružanje proizvedeno u Srbiji i njime počinilo brojne zločine nad Kurdima od kojih se neki na granici da budu klasifikovani kao ratni zločini.

Snage okupljene oko Slobodne sirijske armije, koje važe za politički umerenu opoziciju Asadu, a koji opremu dobijaju iz SAD takođe su optužene za kršenje ljudskih prava zbog granatiranja civilnog stanovništva jugoslovenskim bacačem granata M79. Zbog svega navedenog i njima bi po članuu 6 ATT bilo zabranjeno prodavati oružije.

Ipak ovi bacači su bili deo pošiljke koja je 2012. godine poslata za Jordan, a koja se 2013. godine našla u Siriji.

Iz organizacijje Hjuman rajts voč kažu da ne veruju da postoji strana u sirijskom sukobu koja se bori po pravilima rata. "Vlada granatira bolnice i pijace, opozicija granatira i ubija civile", kaže Hadel Al Šalči iz HRV.

Ne postoje formalni mehanizmi kojima bi se sankcionisale zemlje koje izvoze oružje i tako zanemaruju svoje međunarodne obaveze. Ipak, poslanica Valero kaže da nevladine organizacije i pojedinci mogu pred sudove izvesti vlade zemalja za koje se sumnja da su prekršile pravila izvoza naoružanja. U Engleskoj je tako Kampanja protiv trgovine naoružanjem pokrenula postupak protiv Vlade Velike Britanije zbog izvoza oružja u Saudijsku Arabiju, kojom prilikom su prekršeni ATT i pravila EU, jer postoji sumnja da će oružije biti korišćeno protiv civila u Jemenu.

Pored postupaka pred nacionalnim sudstvom, poslanica Valero kaže da postoje i drugi koraci koje je moguće preduzeti. "Zemlje centralne i istočne Evrope mogu biti izvedene pred Evropski sud", tvrdi Valero.

U martu 2016. godine Holandija je postala prva članica EU koja je zaustavila izvoz naoružanja u Saudijsku Arabiju zbog masovnih egzekucija i brojnih civilnih žratava u Jemenu.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kosarah

Vucic je zabranio izvoz NVO u S.Arabiju 2013, ali ko ga je odobrio nakon njegovog odlaska iz MO 2014? I kao gradjanku me zanima ko od izvoza najvise zaradjuje? Sumnjam da su to posrednici, a ne namenska industrija.

Dejan

Kako volim ove svedske parlamentarce koji kritikuju Istocnu Evropu,dok je po podacima svedskih vlasti Svedska izvezla prosle godine oruzja za milijardu dolara bas u S.Arabiju

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Svet

Svet

Požar na Krfu, gori šuma na Pantokratoru 07:59 h

07:59 h  |  Svet

Svet

Svet

Danska premijerka: Trampova ideja o kupovini Grenlanda apsurdna 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Savetnik Bele kuće potvrdio - Tramp razmatra kupovinu Grenlanda 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

I pored jake kiše, na ulicama Hongkonga stotine hiljada demonstranata 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Misteriozna smrt Džefrija Epstajna: Društvene mreže pune teorija 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Velika Britanija 31. oktobra napušta EU "bez obzira na okolnosti" 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Makron ponovo uspostavljava "strategijski dijalog" s Putinom 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

Svet

Svet

Srušena elektrana koja je važila za jedno od najružnijh zdanja u Britaniji 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Svet

loader