Veliki Dirk

Veliki Dirk

Brat je otišao u svoju sobu da spava, tata je takođe hvatao san u spavaćoj dobi, mama je dremala u dnevnoj, a ja nisam mogao da sklopim oka ni na tren čekajući da počne sudbinski duel između Jugoslavije i SAD u Indijanapolisu.

Dirk protiv Španaca, SP 2002. Izvor: Getty Images/Andreas Rentz
Dirk protiv Španaca, SP 2002.

Pokušao sam da spavam, nije da nisam, ali nešto mi nije dalo mira, uključio sam televizor i čekao početak jednog od prethodnih četvrtfinalnih mečeva. Na jednoj strani Pau Gasol, Navaro i Garbahosa, a na drugoj 24-godišnja NBA zvezda koja sama vuče tim. Do te večeri poštovao sam Dirka Novickog, uglavnom i navijao protiv njega zbog Peđinih i Divčevih Kingsa, ali tada sam ga zavoleo.

Ne znam kako mi je do tada promicala elegancija njegovih pokreta, sposobnost da iskoristi i milimetar prostora za šut, lakoća sa kojom igra košarku. Ubacio je Furiji 20 poena i odveo Nemačku u polufinale, a ja sam sve do petnaestak minuta pred duel SAD – Jugoslavija razmišljao o Dirku.

Bio je to početak velike ljubavi između nas dvojice, mada nisam siguran koliko ta ljubav zapravo ide u drugom smeru. Bila je to čudna ljubav jer sam i dalje znao da se raspravljam sa drugovima kako je Peđa bolji košarkaš uprkos tome što sam u dubini duše znao da to nije istina. I navijao bih za Kingse u direktnim duelima sa Mevsima, naravno, ali nikada mi nije bilo žao kada Dirk ubaci trojku u kontri, kada pogodi bacanje iz karakterističnog položaja nogu ili kada primi loptu na visokom postu (posle toga znate šta je obično sledilo).

Novicki je igrački rastao, sve su češće do javnosti dopirale priče o Dirkovoj radnoj etici, legendarnim, inovativnim treninzima sa njegovim guruom Holgerom Gešvinderom, a ja sam na lokalnom terenu u bloku 70 vežbao dva pokreta – Peđin step-bek i Dirkovo okretanje licem, pivot, korak u stranu i šut.

Pa ipak, ne mogu da kažem da sam mnogo mislio o Dirku čekajući Evropsko prvenstvo 2005. godine. Srbija i Crna Gora imala je moćan tim, po imenima ubedljivo najjači na tom šampionatu i očekivali smo zlato u Beogradskoj areni. Desilo se šta se desilo, Obradovićev tim ispao je u grupi u Novom Sadu i ubrzo je mnogo toga isplivalo na površinu, a košarkaška Srbija bila je u šoku.

Ali cela moja porodica imala je karte za Arenu sve do finala. Ništa ne leči tugu tako brzo kao sama košarka, strast prema košarci, a tog leta u Beogradu igrao je jedan tip koji tu vatru i te kako ume da rasplamsa. Sa “grupom građana“ oko sebe Dirk je uspeo da odvede Nemačku do finala!

Slovencima je u četvrtfinalu ubacio 22 poena, sećam se da su ga tu malo izvukli i saigrači jer nije baš imao svoj dan, ali onda se desila utakmica koja ga je zacementirala kao omiljenog košarkaša u mojoj glavi. Ponovo Španci, ponovo Dirk – dao im je 27 poena, uključujući i onaj koš za pobedu koji gledam barem jednom mesečno (sa nemačkim komentatorom) i koji je sažeo suštinu svega onoga što je Dirk Novicki predstavljao kao košarkaš.

Kompletan tekst Saše Ozma pročitajte na sajtu Sport kluba.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Košarka

Košarka

Dončić “poludeo“ na sudije: Moram da se smirim (VIDEO) 10:22 h

10:22 h  |  Košarka

Košarka

Košarka

Van Gandi: Trebalo je Bobiju da dam veću minutažu 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Košarka

loader