I šimpanze, poput ljudi, s godinama postaju izbirljivije u biranju prijatelja

I šimpanze, poput ljudi, s godinama postaju izbirljivije u biranju prijatelja

I šimpanze, poput ljudi, s godinama postaju izbirljivije u biranju prijatelja Izvor: Pixabay

Poznato je da ljudi s godinama postanu izbirljiviji kad su posredi prijateljstva, a isto važi i za šimpanze, koje u starijoj dobi imaju malobrojnije, ali iskrenije prijatelje, rezultati su studije objavljene u časopisu Science.

Istraživanje koje je vodila psihološkinja za životinje Aleksandra Rosati sa Univerziteta Mičigen pruža prvi dokaz da životinje iskazuju društvenu selektivnost povezanu s godinama i moglo bi nam pomoći da bolje razumemo zašto se ljudi tako ponašaju, prenosi N1 Zagreb.

Autori studije imali su na raspolaganju podatke iz 78.000 sati posmatranja majmuna u nacionalnom parku Kibale u Ugandi od 1995. do 2016. godine.

Proučavali su socijalne interakcije među 21 muškom šimpanzom, starosti od 15 do 58 godina.

Mužjaci su izabrani zato što za života ostaju u zajednici u kojoj su rođeni, dok se većina ženki rasprši u nove zajednice kad postanu seksualno zrele.

Osim što su ljudima najbliži rođaci, šimpanze su idealna vrsta za poređenje s ljudima jer dugo žive, nekad i preko 60 godina, a imaju i velik izbor kada je posredi sklapanje novih prijateljstava.

U svijetu šimpanzi prijatelji češkaju jedan drugoga, zajedno love i jedu plen, kolektivno patroliraju granicama svoje teritorije i stvaraju saveze unutar zajednice.

Kako bi proučili sklonosti jednih prema drugima, naučnici su stvorili "indeks povezanosti", utemeljen na bliskoj udaljenosti (manjoj od pet metara) među njima i uporedili to s odnosom prema ostalim članovima zajednice.

Pritom su stvorili tri kategorije: blisko prijateljstvo, odnosno obostrano iskazivanje naklonosti, jednostrano prijateljstvo, kad samo jedna strana pokazuje naklonost i neprijateljstvo, kad naklonosti nema ni na jednoj strani.

Emocionalna zrelost

Po zaključcima studije, stariji mužjaci imali su znatno više iskrenih prijatelji nego mlađi, čija su prijateljstva često promenljiva. Primera radi, 40-godišnji mužjak ima triput više pravih prijatelja od petnaestogodišnjeg.

Starije šimpanze provode više vremena same sa sobom nego mlađe, ali kad se odluče da se druže čine to s društvenim partnerima koje smatraju važnima.

Naučnica Džoan Silk s Državnog univerziteta Arizona napisala je da studija pruža "uverljive dokaze o tome da se šimpanze tokom procesa starenja u mnogo čemu ponašaju poput ljudi, a takav obrazac možda postoji i kod ostalih primata".

Teorija je da se ljudi, kako stare, više fokusiraju na svoje najtrajnije i najvažnije prijatelje, umesto da traže nove, jer im s godinama raste saznanje o osećaju smrtnosti.

No kako šimpanze verovatno nisu sposobne za takvu perspektivu, Rosati i njene kolege smatraju da možda u tome ima i drugih faktora, poput smanjenja emocionalne reaktivnosti.

Čvrsta prijateljstva uz to možda pomažu ostarelim šimpanzama da nastave da žive lagodno, uprkos tome što im slabe i zdravlje i socijalni status.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

zoran stokic

Koja je ključna razlika? Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete roda Homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za "kulturnu životinju" čoveka - reči - su i znak i simbol - a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je "tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja" sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: "krčag" od "vode" jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja. Slučajnost pronalazak vatre i konzumiranje kuvane hrane direktno su uticali na našu evoluciju, jer se smanjenjem organa za varenje čovečiji mozak uvećao oko tri puta. Međutim to uvećanje nije bilo uniformno mozak se uvećao samo u određenim regijama - to su sada - centri za “upravljanje”: govorom, šakom, predviđanje/planiranje – ti su centi “stvorili” Homo sapijensa. Naša glava (razvijala se oko 50 milona godina) je više od simboličkog izraza čoveka, ona je postala izvor naše kulturne evolucije pomoću koje preživljavamo.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Najveća danska novinska agencija odbila da isplati novac hakerima 25.11.2020.

25.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Metalni monolit među crvenim stenama u Juti, ne zna se odakle on tamo 25.11.2020.

25.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

WWF se obavezao da će pojačati poštovanje ljudskih prava u svojim operacijama 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

WMO: Zatvaranje zbog pandemije neće dovesti do očekivanog pada emisija CO2 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

U Viminacijumu otkrivena zgrada komande VII Klaudijeve legije 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Darvinove beležnice nestale iz Kembridžove biblioteke, ukradeno i "drvo života" 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Studentima iz Srbije srebro na međunarodnom takmičenju u inovacijama 24.11.2020.

24.11.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kina lansirala letelicu koja treba da donese materijal sa Meseca 23.11.2020.

23.11.2020.  |  Sci Tech

loader