Hemičar: Problem čist amonijum nitrat, nejasno da li se i on čuva u Azotari

Hemičar: Problem čist amonijum nitrat, nejasno da li se i on čuva u Azotari

Dr Dušan Veljković, docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da ga ne brine amonijum nitrat u veštačkom đubrivu. "Ako imate stabilizovan amonijum nitrat sa kalcijum karbonatom (u đubrivu), male su šanse da se nešto šta desi, ali ako imamo čist amonijum nitrat o tome treba voditi računa", kaže navodeći da se ne zna šta se čuva u Azotari u Pančevu. Veljković ističe da je jeziva sama činjenica da je neko dozvolio da šest godina u Bejrutu, u luci, bude skladišteno 2.700 tona tako opasnog materijala.

Stravičnu eksploziju koja se pre dva dana desila u Bejrutu, prestonici Libana, izazvala je najverovatnije visoko reaktivna supstanca amonijum nitrat.

Objašnjavajući kako je eksplozija bila toliko snažna da je demolirala stanove koji su kilometrima daleko, a građane Kipra navela da pomisle da je nešto kod njih, Veljković kaže da je problem sa amonijumom nitratom taj što se on raspada prilikom eksplozije na jako puno gasovitih proizvoda koji stvaraju ogroman pritisak i da je zato eskplozija bila toliko snažna.

Ne zna se još tačno kako je tačno došlo do eksplozije, kaže hemičar, navodeći da postoje dva načina - da se sam amonijum raspadne na jako visokoj temperaturi, što je manje verovatno jer bi, kako navodi, temperature trebalo da budu jako visoke, a što bi predstavljalo ogromnu neodgovornost, a drugi je da je amonijum nitrat došao u kontakt ili sa nekim gorivom, ili sa nekom organskom supstancom ili sa nekim prahom aluminijuma i cinka. Tada se reakcija odvija po potpuno drugom mehanizmu, ali je takođe razorna i taj princip se i koristi za pravljenje industrijskih eksploziva, dodaje.

"Mada na osnovu narandžastog dima, koji se javio posle eksplozije, ja bih ipak bio sklon tvrdnji da se to desilo ipak u kontaktu sa nekom organskom supstancom", navodi Veljković.

Na izveštaje u medijima da se pored tog skladišta nalazilo drugo sa pirotehnikom, hemičar naglašava - to bi bilo jako neodgovorno.

Upitan zašto je nastala pečurka, kaže da nastaje zbog ogromne eksplozije i ogromnog pritiska, ali da nije to ono što je opasno, dodajući da treba više da zabrine upravo taj narandžasti dim koji ukazuje na otrovne okside azota koji su se javili posle.

Veljković ističe da je jeziva sama činjenica da je neko dozvolio da šest godina na tom mestu bude skladišteno 2700 tona tako opasnog materijala.

Za tih šest godina, kaže, struktura amonijum nitrata se menja, ne unutar molekula, ali može da povlači vlagu iz okoline, da dođe do rekristalizacija i da se prave grumeni amonijum nitrata... "I to je opasno, i to je zabranjeno po propisima u Srbiji, a pretpostavljam i tamo".

Amonijum nitrat se, objašnjava gost N1, koristi u poljoprivredi, kao što je slučaj u Srbiji, ali je činjenica da se koristi i kao komponenta vojnih eskploziva. To je vrlo jeftina komponenta za pravljenje eksploziva i uz dodatak nekih goriva, pravi se vrlo jak eksploziv, dodao je.

Kaže da ovo nije prvi slučaj eksplozije s amonijumom nitratom u svetu, da se dešava bar jednom u deceniji, negde, podsećajući na Kinu 2015, ranije u SAD.

Veljković, govoreći o posledicama po okolinu i ljude, navodi da ne pređe sav azot iz zapaljenog amonijum nitrata u taj narandžasti azot dioksid, odnosno da ako ima dovoljno kiseonika - pređe i u običan azot, koji nije opasan. Ali azot dioksid je opasan, iritira disajne organe, i u dodiru sa vodom pravi kiselinu, tako da se mogu očekivati kisele kiše u tom regionu, dodao je gost Novog dana. Nema opasnosti od toga kod nas.

A kakva je situacija kod nas?

Ako neko kupi 100 kilograma veštačkog đubriva s 20 posto amonijum nitrata, on može da ima 20 kg čistog amonijum nitrata, koji može da napravi u svojoj garaži, upozorava hemičar

 Govoreći o tome gde se kod nas i pod kojim pravilima čuva amonijum nitrat, Veljković kaže da je u Srbiji situacija bolja, da je 2010. godine Agencija za hemikalije inicirala donošenje pravila koja su ograničila opasnost i, između ostalog, ograničila količinu amonijum nitrata koja može da se javi u đubrivima, što je naknadno i dodatno pooštreno. Nažalost ukinuli smo Agenciju, što se pokazalo kao greška, dodaje.

"Dobra stvar kod nas je što ne koristimo čist amonijum nitrat kao đubrivo, već krečni amonijum nitrat, pomešan sa kalcijum karbonatom koji dodatno smanjuje opasnost od eksplozije", naveo je.

Upitan gde skladištimo tu materiju, Veljković kaže da nema dovoljno informacija o tome, podsećajući da su neki portali u Pančevu objavljivali infromacije o skladištu u Pančevu amonijum nitrata u okviru veštačkog đubriva. "Ali meni je logično da sigurno postoje negde neke količine čistog, koji se koristi za mešanje".

Ranije se smatralo da se čuva u nekoj staklari, dodao je.

Kaže da nije jasno da li se, prema informacijama koje su dostupne, u Azotari čuva čist amonijum nitrat ili onaj u okviru đubriva. "Količine, makar one koje je preduzeće navelo, su 5.000 tona, prethodnih godina se govorilo o desetinama hiljada tona", naveo je.

Hemičar kaže da ga ne brine toliko krečni amonijum nitrat, onaj u veštačkom đubrivu. "I ovo što se desilo u Bejrutu, svašta je moralo da pođe naopako da bi se to desilo... Potrebno je da se sklopi nekoliko vrlo nesrećnih okolnosti uz neku strašnu neodgovornost da bi se to desilo. Pogotovo ako imate stabilizovan amonijum nitrat sa kalcijum karbonatom, male su šanse da se nešto šta desi, ali ako imamo čist amonijum nitrat o tome treba voditi računa", naglasio je.

Ističe da ne može da razume zašto je ukinuta Agencija za hemikalije, gde bi imali odgovore na sva ova pitanja.

"Moramo da vodimo računa. Mi jesmo donekle ušuškani i bezbedni jer ne koristimo čist amonijum nitrat, ali ono što jeste problem je što se iz krečnog amonijum nitrata vrlo lako dobija čist amonijum nitrat, ako bi neko bio zlonameran... Mi imamo propise koji ograničavaju da veštačko đubrimo može da sadrže 20 ili 27 posto amonijum nitrata, ali nemamo ograničeno koliko ko može da kupi veštačkog đubriva. Dakle, ako neko kupi 100 kilograma veštačkog đubriva s 20 posto amonijum nitrata, on može da ima 20 kg čistog amonijum nitrata, koji može da napravi u svojoj garaži", istakao je.

Amonijum nitrat je zabranjen u Pakistanu, Avganistanu - onde gde su ga koristili teroristi, a niz zemlja EU razmišlja o tome, dok Amerikanci uvode ograničenja, naveo je gost N1.

Hemičar kaže da ga se u ovom trenutku ne možemo odreći, jer je odlično đubrivo.

Govoreći o Pančevu, i pitanju čitaoca koji strahuju da taj grad postane novi Bejrut zbog postojanja natrijum nitrata, Veljković kaže da nema podatke o natrijum nitratu, da on, kao takav, nije sklon da eskplodira, mada u kombinaciji da organoskom supstancom i on može da bude opasan.

Opasna je jako velika količina amonijum nitrata naročito uz visoku temperaturu, kaže hemičar (ako je neko, na primer, kao što se pojavilo po medijima - vario u skladištu).

POVEZANE VESTI

Komentari (22)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Doslo vreme

AN 33,3 % azota nesme da se lageruje na gomili !!! Direktno iz proizvodnje ide na linije za pakivanje !!! Ako se lageuje na gomili moze doci do samo paljenja !! KAN 27% azota moze da se lageruje na gomili bez opasnosti .

emporium

Tehnolog eksplozivac ovde. Amonijum nitrat se koristi kao djubrivo, ali postoji velika razlika u granulama koje se koriste u proizvodnji djubriva i onima koje se koriste u proizvodnji eksploziva. Naime, AN za eksploziv ima sitnije i suplje granule kako bi se sto bolje povezao sa uljem sa kojim cini ANFO eksploziv. Nikakve cestice aluminijuma ovde ne mogu biti u pitanju, jer se u industriji eksploziva aluminijum koristi iskljucivo za proizvodnju tzv morskih smesa (punjenje torpeda). S druge strane, izuzetno je tesko aktivirati AN (klasifikuje se kao tercijarni eksploziv) pa je do nesrece moglo doci najverovatnije tako sto je prvo doslo do pozara koji je zahvatio preveliku masu eksploziva da bi mogla sva energija da se oslobodi prostim sagorevanjem i umesto toga doslo je do eksplozije. Inace, AN je do te mere inertan i sam po sebi flegmatizovan da bukvalno mozete iz pistolja da pucate u njega i nece se aktivirati (potrebni su izuzetno jaki detonatori i pojacnici)

Flegmatizovan

i zašto je ovo eksplodiralo?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

"Meteorološki detektivi" otkrili hladni rekord severne hemisfere: -69,6 stepeni 07:23 h

07:23 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kina najavila da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna 24.09.2020.

24.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Stari televizor mesecima gasio širokopojasni internet 24.09.2020.

24.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Klimatske promene uništavaju leptire, naučnici otkrili kako da im pomognemo 24.09.2020.

24.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kako se društvene mreže bore protiv neistina o klimatskim promenama? 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Južne vesti: Amerika traži izručenje Nišlija osumnjičenih za digitalnu prevaru 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Dikaprio podržao kampanju za zaštitu netaknutih reka u BiH 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Borba spasilaca se nastavlja: Većina nasukanih kitova je uginula 23.09.2020.

23.09.2020.  |  Sci Tech

loader