Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene

Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene

Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene Izvor: Shutterstock

Danas je svuda u svetu broj netaknutih ekosistema mali, ako uopšte i postoje još uvek. Dosta staništa je fragmentisano, izdeljeno raznim preprekama kao što su putevi i ljudska naselja. Fragmentisanost područja na kojima žive određene vrste loše utiče na genetički fond vrsta, odnosno manje su sposobne da daju zdravo potomstvo sa većom mogućnosti preživljavanja, piše portal Klima101.

Evolucija nije proces koji se dešava tokom noći i ona uveliko zavisi od mogućih genetičkih kombinacija između jedinki u populaciji. To znači da što je manje mogućih kombinacija, to je manja verovatnoća da će se naći kombinacija koja može da preživi uslove koji će doći sa klimatskim promenama, piše portal Klima101.

Zašto je biodiverzitet važan za nas?

Ljudi često zaboravljaju koliko su nam svi ekosistemi bitni. Nisu samo lepi za gledanje, već su i dom različitim lekovitim biljkama, važni učesnici u regulaciji vode i vazduha, nalazište sirovina… Klimatske promene ubrzano menjaju uslove na staništima terajući biljke i životinje da se brzo adaptiraju ili migriraju, a ako nisu dovoljno brze izumreće. Promene koje se sada dešavaju su mnogo brže nego što vrste mogu to da isprate svojom evolucijom, to jeste suština ovog problema.

Osim klimatskih promena direktan ljudski uticaj drastično utiče na stanje ekosistema. Uvođenje invazivnih vrsta, đubrenje različitim pesticidima, isušivanje močvara, pregradnjom reka nepovratno menja stanište i ugrožava vrste koja ga nazivaju domom.

Klimatske promene se već dešavaju i ono što možemo sada da uradimo jeste da ih ublažimo i da time omogućimo više vremena biljnim i životinjskim vrstama da se prilagode na nove uslove. Važno je i da zaustavimo najteže posledice koje bi mogle da imaju katastrofalan uticaj na mnoge vrste, ali i da obezbedimo staništa za potencijalne nove vrste kojima bi mogli da odgovaraju novi klimatski uslovi. Očuvanje prirodnih staništa je od najveće važnosti zaštite biodiverziteta i ublažavanja posledica klimatskih promena.

Biodiverzitet u Srbiji

Možda ste već i znali da je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po biodiverzitetu. Lepo zvuči, ali šta to zapravo znači? To znači da na relativnom malom prostoru, koji čini našu zemlju, živi većina vrsta koji nastanjuju Evropu.

Osim evropskih vrsta, Srbija je poznata i po endemitima, vrstama koje su ekstremno vezane za svoje stanište i ne mogu da opstanu nigde drugde. Vrste koje su obeležene kao endemiti, postoje u specifičnim uslovima, koji smeju da variraju samo u uskom opsegu. Klimatskim promenama bi se narušili uslovi staništa na koje su ove vrste navikle i one bi zauvek isčezle. Verovatno su vam poznati endemiti poput Pančićeve omorike, Panćićevog skakavca, Ramonde… Endemiti su toliko specifični za svaku državu, ili podneblje, da često postaju obeležje države. Klimatksim promenama ova obeležja se ugrožavaju.

Uticaj klimatskih promena na biodiverzitet

Konkretan uticaj klimatskih promena na staništa u Srbiji nedovoljno je ispitan. To poizilazi iz toga da, sa izuzetkom šuma, ne postoji detaljan spisak svih staništa Srbije, odnosno nisu izvršena ni osnovna mapiranja tipova staništa na nacionalnom nivou. U Srbiji trenutno je prepoznato 1781 tipa staništa. Bitno je napomenuti da nisu sva staništa u istoj meri ugrožena klimatkim promenama.

Znajući da trend klimatskih promena jeste povećanje temperature, promene u raspodeli padavina zajedno sa većom učestalošću ekstremnih klimatskih događaja, kao što su toplotni talasi, suše sa povećanom opasnosti od požara i poplave, možemo izdvojiti sledeća staništa kao najugroženija: šumska staništa, vodena i vlažna staništa i visokoplaninska staništa.

Ekosistemi opstaju u stanju dinamične ravnoteže, sto ih čini izuzetno ranjivim na klimatske promene. Svaka biljna i životinjska vrsta ima svoje mesto i ulogu. Međutim, u svakom ekosistemu postoje vrste od presudnog značaja za njegov opstanak, te vrste se nazivaju "ključnim vrstama" (keystone species) i obično predstavljaju predatore u lancu ishrane. Nestanak ključnih vrsta bi doveo do poremećaja ravnoteže lanca ishrane, pa i samog ekosistema dovodeći ga do nemogućnosti da opstane kao takav kakav jeste.

Vlažna staništa su dom 21 taksona, klasifikacionih kategorija, vodozemaca. Vodozemci, koji su razmnožavanjem vezani za vodu, su izrazito ugroženi od strane klimatskih promena. Vodozemci su prilično vezani za svoje stanište, zbog svoje tanke kože većina njih mora da živi blizu vode ili makar na vlažnom prostoru. Oni su takođe i značajni bioindikatori stanja ekosistema na kojima se nalaze, zbog toga ih možemo svrstati u ključne vrste. Slično je stanje i sa gmizavcima čija biologija može biti značajan indikator stanja ekosistema.

Šta mi možemo da uradimo?

Ono šta mi možemo da uradimo jeste da da pokušamo da zaštitimo naše ekosisteme redovnim praćenjem definisanih indikatora promena, optimalnim korišćenjem prirodnih resursa, edukacijom stanovništva, zaštitom staništa i hitnom primenom mera adaptacija na klimatske promene radi ublažavanja negativnih posledica. Takođe treba da se izborimo da više predela bude pod zaštitom i da se da zaštita podržava i poštuje.

Biomonitoring vrsta predstavlja prvi korak u razumevanju uticaja klimatskih promena na biodiverzitet i odredjivanje i sprovođenje mera za ublažavanje negativnih uticaja. Ipak, raspoloživost ovih podataka u Srbiji, kao i na globalnom nivou je nedovoljna.

Znamo za sigurno da se ekosistemi menjaju forsirani klimatskim promenama, ali i dodatno eksploatacijom radi industrije, energetike, urbanizacije, saobraćajne infrastrukture, lova, itd. Buduće klimatske projekcije ukazuju na daleko povećanu ugroženost ekosistema nego sto je danas vidljiva.

Ono što kao pojedinci možete da preduzmete je da zasadite drvo u svom dvoristu, da učite decu o ekologiji i kako da se ponašaju prema prirodi. Provedite više vremena napolju i shvatite koliko nam je priroda važna u svakodnevnici. Pustite divlje cveće da raste ili sadite cveće koje će privlačiti pčele. Ostavljajte vodu za ptice i sisare. Probajte svojim malim delima da pomognete prirodi da procveta. Ako ste u mogućnosti učestvujte u biomonitoringu.

Čovek može da živi u harmoniji sa prirodom. Mi jesmo potekli iz prirode i ona će nam uvek biti dom. Zato treba i da čuvamo naš dom. Samo mi našim glasom možemo da utičemo na odluke države i pojedinaca oko nas. Treba da čuvamo naše reke, da se brže bolje prebacimo na održivu energiju i da radimo na efikasnijoj proizvodnji hrane.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Google Chrome donosi niz poboljšanja, najviše vezanih za bezbednost na internetu 24.05.2020.

24.05.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Tramp će prisustvovati lansiranju prve rakete Space X sa ljudskom posadom 23.05.2020.

23.05.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fond za nauku izdvaja dva miliona evra za projekte u vezi sa COVID-19 23.05.2020.

23.05.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Tokom radova na izgradnji aerodroma u Meksiku pronađene kosti više od 60 mamuta 22.05.2020.

22.05.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

NASA dala zeleno svetlo, prvi let sa posadom Spejs X sledeće nedelje 22.05.2020.

22.05.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Država preuzela osnivačka prava nad Muzejom Nikole Tesle 22.05.2020.

22.05.2020.  |  Sci Tech

loader