Nestanak leda na Grenlandu i Antarktiku se ubrzava

Nestanak leda na Grenlandu i Antarktiku se ubrzava

Nestanak leda na Grenlandu i Antarktiku se ubrzava Izvor: REUTERS/Lucas Jackson/File Photo

Ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku gube masu šest puta brže u odnosu na 1990-te, zahvaljujući toplijim uslovima, prenosi BBC.

Sveobuhvatna analiza satelitskih podataka sa oba pola neupitno pokazuje ubrzavanje trendova, kažu naučnici.

Grenland i Antarktik izgubili su 6,4 biliona tona leda od 1992. do 2017, a to je bilo dovoljno da se poveća nivo mora u svetu za 17,8 milimetara.

"To nije dobra vest", kaže profesor Endrju Šepard sa univerziteta Lids u Velikoj Britaniji.

"Danas ledene ploče doprinose trećini porasta nivoa mora dok je njihov doprinos 1990-ih bio prilično mali - oko pet posto. To ima važne implikacije za budućnost, za poplavljivanje obalnog područja ili za eroziju", kazao je za BBC.

Tim naučnika analizirao je merenja na polovima izvedena iz vazduha u protekle tri dekade. Radi se o satelitima koji su pratili promenu volumena, kretanje i težinu ledenih ploča.

Ključan je zaključak naučnika da brzina nestanka leda odgovara gornjoj granici očekivanja u poređenju s modelima koje je koristio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) kao referentno telo u svetu.

Prema procenama panela iz 2014. simulacije globalnog porasta nivoa mora tada su upućivale na srednju vrednost od 53 centimetra do 2100. godine.

Ali novo istraživanje upućuje na pesimističnije podatke i po njemu bi do kraja veka porast nivoa mora bio 17 centimetara veći nego što je pokazala procena IPCC-a.

"Ako se to obistini, 400 miliona ljudi bilo bi izloženo riziku poplavljivanja obala do 2100", rekao je Šepard.

"Naše najnovije procene znače da će se ono što čovek očekuje ubrzati. Što god obalni gradovi planirali mora se ostvariti ranije", dodao je.

Grenland i Antarktik reaguju na klimatske promene na nešto drukčije načine.

Gubitak leda na Južnom polu rezultat je otapanja zbog toplijeg okeana koji otapa rubove leda. Na Severnom polu dodatni je faktor i otapanje površinskog leda zbog toplijeg vazduha.

U porastu nivoa mora od ukupno 17,8 mm doprinos otapanja leda na Grenlandu odgovoran je za 10,6 mm porasta, a Antarktik za 7,2 mm.

Godišnje se od 1990-ih na Grenlandu i Antarktiku gubila 81 milijarda tona leda.

Do druge dekade 21. veka to je poraslo na 475 milijardi tona godišnje.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Djordje

Tu su milijarde nafta na grenlandu i severnom polu, kakva informatika i električni automobili, dizel i benzin i male pokretne nuklearne elektrane, turizam je umro, avio prevoz je mrtav, brod i voz i dizel automobili su zivi, električni automobili su promasaji poslovni jer baterije su skupe za proizvodnju,

Mihailo

Klima je uništena,već to toliko očigledno ali ako je za utehu makar imamo gde da bežimo kad Evropa i ostatak sveta bude bio osakaćen klimatskim promenama,verovatno će ti krajevi biti jedini delovi planete gde će se moći živeti,dok i to neuništimo vremenom kao što smo sve do sada uništili gde smo kao vrsta se naselili,čast izuzetcima!Mašala!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Europol upozorava na rast sajber kriminala u vreme pandemije 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Google objavljuje lokacije i kretanje ljudi da pomogne u pridržavanju mera 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Google izdvojio 6,5 miliona dolara za borbu protiv dezinformacija o koronavirusu 02.04.2020.

02.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nemačka testira mobilnu aplikaciju za praćenje širenja zaraze koronavirusom 02.04.2020.

02.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kako naučnici znaju kolika je bila temperatura na Zemlji pre 800 hiljada godina? 01.04.2020.

01.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Vlasti u prestonici Litvanije dronovima kontrolišu zabranu okupljanja 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Sci Tech

loader