Preminula matematičarka Ketrin Džonson, inspiracija za film "Skrivene brojke"

Preminula matematičarka Ketrin Džonson, inspiracija za film "Skrivene brojke"

Preminula matematičarka Ketrin Džonson, inspiracija za film "Skrivene brojke" Izvor: REUTERS/Carlos Barria/File Photo

Ketrin Džonson, briljantna afroamerička matematičarka koja je imala jednu od ključnih uloga u slanju ljudske posade na Mesec i čija je genijalnost prikazana u filmu "Skrivene brojke", preminula je u u 101. godini, saopštila je NASA.

"NASA je s tugom primila vest da je Ketrin Džonson preminula jutros u 101. godini života. Ona je heroj Amerike i njena pionirska zaostavština nikada neće biti zaboravljena", navodi se u saopštenju.

Bivši predsednik Barak Obama dodelio joj je 2015. Predsedničku medalju slobode. Na dodeli nagrada zvaničnik NASA je rekao da se radi o jednom od "najvećih umova ikada kojim se mogu dičiti naša agencija i naša zemlja".

Džonson je u NASA provela 33 godine i radila je na misijama Merkur i Apolo.

Njen lik, kao i likovi njenih crnih kolegica Doroti Von i Meri Džekson, prikazani su u filmu "Skrivene brojke" iz 2016. koji je bio nominovan za Oskara.

One su pomogle Americi da pobedi u svemirskoj trci sa suparničkim Sovjetskim Savezom i istovremeno ubrzale borbu za jednaka prava i prilike.

Kritičari su bili oduševljeni filmskom pričom o vizionarskom trojcu žena koji je nadišao rod, rasu i profesionalne granice na putu prema pionirskim letovima u svemir.

Džonson je odrasla u Zapadnoj Virdžiniji u razdoblju u kojem su prilike za crnce zbog segregacije bile ograničene, ali njena nadarenost za matematiku nije prošla nezapaženo, pa su se roditelji odselili u gradić u kojem je postojala gimnazija i za crnce.

Već s 15 godina primljena je na državni univerzitet Vest Virdžinija Stejt Koledž, gde je i diplomirala matematiku i francuski.

Nakon profesorske karijere zaposlila se 1953. u Nacionalnom savetodavnom odboru za aeronautiku, instituciji koja je bila preteča NASA, zajedno s desetak drugih crnih žena.

U NASA je radila do penzionisanja 1986.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

AS

Film je divan, potresan, svaki trenutak u njemu vapi protiv nasilja nad crnkinjama, Pogledajte ga pre davanja zluradih komentara, Amerikanci su jako lose postupali prema crncima, ali su to priznali, pokajali se i zvanicno su sada protiv toga.

zanimljivo

Dakle, dok su ih tretirali kao gradjane drugog reda, njima je bilo najvaznije da pomognu Americi da pobedi Sovjetski Savez.

Ne.

To je poprilično jednostrano gledanje na stvar. Pre će biti da je žena htela da se bavi naukom i svemirom, da je našla svoju priliku i da ju je iskoristila. Poprilično sam siguran da, iako je u glavama američkih političara bila pobeda Sovjetskog Saveza pre svega, naučnicima teško da je to glavni motiv za bavljenje naukom. Čisto sumnjam da je to što je uradila uradila "za Ameriku".

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Europol upozorava na rast sajber kriminala u vreme pandemije 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Google objavljuje lokacije i kretanje ljudi da pomogne u pridržavanju mera 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Google izdvojio 6,5 miliona dolara za borbu protiv dezinformacija o koronavirusu 02.04.2020.

02.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nemačka testira mobilnu aplikaciju za praćenje širenja zaraze koronavirusom 02.04.2020.

02.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kako naučnici znaju kolika je bila temperatura na Zemlji pre 800 hiljada godina? 01.04.2020.

01.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Vlasti u prestonici Litvanije dronovima kontrolišu zabranu okupljanja 31.03.2020.

31.03.2020.  |  Sci Tech

loader