Koralnim grebenima preti potpuni nestanak do 2100. godine

Koralnim grebenima preti potpuni nestanak do 2100. godine

Koralnim grebenima preti potpuni nestanak do 2100. godine Izvor: Pixabay

Klimatske promene mogle bi do 2100. godine da ubiju sve koralne grebene na Zemlji, pokazalo je američko naučno istraživanje.

Očekuje se da će od 70 do 90 posto svih koralnih grebena nestati tokom narednih 20 godina zbog otopljavanja okeana, zakiseljavanja mora i zagađenja, kažu naučnici sa Univerziteta na Havajima Manoa, prenosi CNN.

"Do 2100. izgledi su prilično tmurni", kaže Rene Seter, jedna od naučnica sa univerziteta.

Neki aktivisti za zaštitu životne sredine i naučnici rade na obnovi koralnih grebena i uzgajaju ih u laboratorijima i potom vraćaju u more kako bi pokušali da ožive umiruće grebene.

Ali, to možda neće biti dovoljno za spas koralnih grebena, upozoravaju naučnici.

U okviru nove studije izrađene su karte okeana s lokacijama koje bi bile najpogodnije za taj način obnove grebena uzimajući u obzir faktore poput kiselosti voda, temperature mora, gustoće ljudskih naselja i intenziteta eksploatacije zemlje.

Nakon proučavanja svetskih okeana došli su do zaključka da će "do 2100. preostati pokoji ili nijedan koralni greben".

Većina delova okeana u kojima sada žive korali neće do 2045. biti pogodna za njihov život i to okruženje će se pogoršavati do 2100. godine, pokazuju naučni simulacijski modeli.

"Iskreno, otpadaju većine lokacija", kazala je Seter.

Postoji tek nekoliko lokacija na kojima bi do 2100. mogli da se obnove koralni grebeni poput delova Donje Kalifornije ili Crvenog mora, ali čak ni oni nisu idealna staništa za korale zbog blizine reka.

Naučnici upozoravaju da su klimatske promene veliki ubica. Ljudsko zagađenje, iako predstavlja problem, tek je mali deo velike pretnje.

"Napori da se očiste obale su sjajni i borba protiv zagađenja je sjajna. Moramo nastaviti s tim naporima", kazala je Seter i dodala da je borba protiv klimatskih promena ono na šta stvarno treba pozivati  kako bi se zaštitili korali.

Uništavanje grebena imaće razorne posledice po čovječanstvo. Gotovo miljardu ljudi zavisi od njih kao glavnom izvoru belančevina, a koralni grebeni štite i obalni pojas i infrastrukturu što znači da bi njihov nestanak mogao da ugrozi i sigurnost i održivost obalnih naselja.

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zahav

Korali proizvode više kiseonika od svih šuma zajedno. I to je glavni problem. A glupost o rekama koje se ulivaju u Crveno more neću da komentarišem.

Darvin

Korali su zivotinje i hrane se heterotrofno samim tim ne vrse fotosintezu i ne proizvode kiseonik.U koralima zive tkz. zooksantele koje su najcesce ustvari alge koje zive endosimbiotski koje vrse fotosintezu,ali nisu ogroman izvor kiseonika.

Ljilja

Najpostenije bi bilo da prvo izumre ljudski rod , koji je napravio nepopravljivu stetu.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

VOA: Ne postoji veza između uhapšenog harvardskog profesora i koronavirusa 05.04.2020.

05.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Domaći stručnjaci konstruisali električni bicikl koji meri zagađenje 05.04.2020.

05.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

U Britaniji zapaljeni stubovi 5G mreže, zvaničnici kažu - teorije zavere štetne 05.04.2020.

05.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Austrija razmatra uvođenje obaveznog korišćenja aplikacije za praćenje obolelih 04.04.2020.

04.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Europol upozorava na rast sajber kriminala u vreme pandemije 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Google objavljuje lokacije i kretanje ljudi da pomogne u pridržavanju mera 03.04.2020.

03.04.2020.  |  Sci Tech

loader