UN: Rekordne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u 2018. godini

UN: Rekordne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u 2018. godini

UN: Rekordne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u 2018. godini Izvor: N1

Glavni gasovi sa efektom staklene bašte koji izazivaju klimatske promene zabeležili su nove rekordne koncentracije u atmosferi 2018. godine i nema nikakvog vidljivog znaka usporavanja, ukazale su Ujedinjene nacije.

Ovaj poziv na uzbunu upućen je nekoliko dana pred godišnji sastanak UN o borbi protiv klimatskih promena, COP25, koji se održava od 2. do 13. decembra u Madridu.

"Nema nikakvih znakova usporavanja, a još manje smanjenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi uprkos svim obavezama preuzetim prema Pariskom sporazumu o klimi", rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas, povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja te organizacije o koncentraciji ovih gasova.

Izveštaj ne navodi količinu gasova sa efektom staklene bašte koji su ispušteni u atmosferu nego količine koje ostaju u njoj, znajući da okeani apsorbuju oko četvrtinu ukupne emisije, kao i biosfera koja uključuje šume.

Prema naučnicima ugljendioksid (CO2), koji se povezuje sa ljudskim aktivnostima i predstavlja glavni gas sa efektom staklene bašte u atmosferi, zabeležio je novi rekord koncentracije 2018. godine od 407,8 čestica po milionu (ppm) što je 147 odsto više od nivoa u preindustrijskom periodu 1750. godine.

Organizacija je navela da je godišnje povećanje koncentracije CO2 veće od prosečnog povećanja te koncentracije poslednjih deset godina.

Koncentracija metana (CH4) koji je na drugom mestu kao uporan gas sa efektom staklene bašte i azot suboksid (N2O) takođe su se povećale više od godišnjeg proseka tokom poslednje decenije.

Ta dva gasa su takođe dostigla rekordne koncentracije. Šezdeset odsto emisija metana su ljudskog porekla - uzgajanja stoke, gajenje pirinča, koriščenje fosilnih goriva, kao i 40 odsto azota suboksida - industrijski procesi, đubrivo.

Azot suboksid takođe igra važnu ulogu u uništavanju ozonskog sloja koji nas štiti od štetnih ultravioletnih zraka.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Revan

Što bi Čomski ironično rekao za klimatsku politiku Trampove administracije (a isto se može reći i za druge zemlje sveta): We're going off the cliff anyway. So why not have fun?

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Novi logo američkih Svemirskih snaga podseća na - Zvezdane staze 25.01.2020.

25.01.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Policija u Londonu postavlja kamere za prepoznavanje lica 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

U Srbiji pet miliona građana koristi digitalne servise, Viber najpopularniji 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

3D tehnologijom kreiran glas mumije stare 3.000 godina 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Gejmeri iz Srbije i regiona na Festivalu novih medija 23.01.2020.

23.01.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Koka kola ne odustaje od plastičnih flaša za jednokratnu upotrebu 23.01.2020.

23.01.2020.  |  Sci Tech

loader