Severnoatlantski kitovi šapuću svojim mladuncima

Severnoatlantski kitovi šapuću svojim mladuncima

Severnoatlantski kitovi šapuću svojim mladuncima Izvor: Pixabay.com

Ženke crnog ledenog kita stišavaju glasove kada komuniciraju sa svojim mladuncima kako ih predatori ne bi prisluškivali, ustanovili su naučnici.

Odrasli primerci crnih ledenih kitova, ugrožene vrste koja živi u severnom Atlantiku, zbog svoje impozantne veličine nemaju prirodnih neprijatelja.

Ali, s mladuncima je drugačije, jer oni mogu biti meta predatora poput orki ili morskih pasa.

Naučnici su koristili mikrofone kako bi proučili glasovne navike tih kitova i otkrili da majka u paru s mladuncem stišava ton komunikacije.

I dok se tipični odrasli crni ledeni kit može čuti s kilometra udaljenosti, razgovor majke i mladunca čuje se samo na stotinak metara.

"Ti zvukovi su poput ljudskog šapta", kazala je biološkinja Suszn Parks sa Univerziteta Sirakuza.

"Majka i dete tako mogu ostati u kontaktu i pritom ne oglašavati svoju prisutnost predatorima", kaže.

Drugim rečima, "minimizira se rizik da ih predatori prisluškuju".

Vrste kitova koje love plen, poput orki, oslanjaju se na zvukove kako bi ih locirali, jer je vidljivost u moru često loša.

Članak je objavljen u časopisu Biology Letters.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Oficir Oficir

Duse! ❤

Oleg

Bravo za naučnike ,ako je ovo tačno.Znači ljudi i medonosne pčele dobijaju trećeg člana grupe živih bića na zemlji koji govore to jest sporazumevaju se .

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Fejsbuk dobio konkurenciju, osnivač Vikipedije pokrenuo novu društvenu mrežu 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Prvo mesto za studenta sa ETF: Ostvarenje sna da uspešno predstavljam Srbiju 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovac koji ne podnosi naziv "teorija Velikog praska" 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Brazil gubi gotovo 10.000 kvadratnih kilometara prašuma godišnje 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

loader