Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu

Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu

Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu Izvor: REUTERS/Alexandre Meneghini

Oporavak ozonskog omotača iznad Antarktika ne smemo da shvatimo zdravo za gotovo, i dalje moramo biti oprezni, poruka je dr. Džonatana Šenklina, jednog od naučnika koji je prvi, osamdesetih godina prošlog veka dokumentovao proređenje ozonskog sloja.

Rupa u stratosferi iznad Antarktika najmanja je u poslednje tri decenije, što su jako dobre vesti, koje bi ipak trebalo da shvatimo kao anomaliju.

Manja rupa na ozonskom omotaču pripisuje se naglom zagrevanju u velikim visinama, što se povremeno događa.

"Da bismo ustanovili primenjuju li se međunarodni dogovori i sporazumi i u praksi, morali bismo na ovaj problem da gledamo dugoročno", kazao je Šenklin za BBC.

"Isprva biste mogli da pomislite da smo zaista obnovili ozonsku rupu, međutim, nismo. I premda stvari idu nabolje, još uvek je puno zemalja koje emituju hlorofluorougljike (freone, CFC) , hemikalije odgovorne za ovaj problem i takvim rezultatima ne možemo da budemo zadovoljni", smatra dr. Šenklin.

On je, zajedno s kolegama Džoom Farmanom i Brajanom Gardinerom 1985. godine prvi upozorio svet na to da se na ozonskom omotaču iznad Antarktika svakog proleća zaštitni gas proređuje. Ozon filtrira štetno ultraljubičasto sunčevo zračenje. Njihovo otkriće potvrdilo je predviđanja i ostalih naučnika, što je rezultiralo Montrealskim protokolom.

Njegove potpisnice obvezuju se na smanjenje upotrebe freona za 50 odsto. Montrealski protokol pooštren je dvema revizijama, jednom iz 1990. potpisanom u Londonu i onom iz 1992. potpisanom u Kopenhagenu, kojima je zatraženo da se do 2000. iz upotrebe potpuno izbace freoni, haloni i ostali halogenirani ugljenovodonici. Do danas je Montrealski protokol potpisalo 150 zemalja.

Ovim međunarodnim sporazumom postupno su ukinute hemikalije koje sadrže hlor i brom, a poznato je da one oštećuju ozon. U to vreme su ove supstancije korišćene kao rashladna sredstva i kao sredstva za čišćenje.

Šenklin i kolege isprva su radili na istraživačkoj stanici Hali gde su koristili Dobsonov fotospektrometar, instrument kojim se tradicionalno upravlja ručno.

Britansko antarktičko naučno udruženje (BAS) pre tri godine bilo je prisiljeno da povuče Hali jer je led postao nestabilan, što je značilo da se merenje debljine ozona nije moglo sprovesti u kritičnom razdoblju kada je rupa počela da se otvara.

Istraživanja danas omogućuju mini-mlazni motori, koji na Haliju rade neprestano, proizvodeći struju za kontrolisane kompjuterske eksperimente, uključujući i Dobsonov eksperiment.

Podaci o merenju ozonskog sloja direktno se satelitskim putem šalju na kompjuter dr. Šenklina u Velikoj Britaniji.

"Jasno nam je da se podaci o ozonu koji stižu s stanici Hali razlikuju u poređenju s prošlom godinom. Zapravo, dosad nismo primetili tako naglo opadanje", kaže naučnik.

Dr. Tomas Berigem, koji je uveo inovacije na stanicu Hali rekao je da su on i kolege vrlo zadovoljni postignutim. Šenklin dvaput nedeljno putuje u Kembdirž gde tumači podatke s Dobsona i savetuje kolege. Nedavno je, kaže, uočio sumporov heksafluorid ili SF6.

Ova supstancija koristi se u elektroindustriji i omogućava sprečavanje kratkih spojeva i nesreća. Reč je o izuzetno snažnom gasu i premda su njegove emisije u atmosferi u ovom trenutku relativno malene, postepeno se povećavaju.

Šenklina zabrinjava odnosimo li se prema SF6 na isti način kao CFC, za koji se pretpostavljalo da neće biti štetan kada je uveden tridesetih godina prošlog veka.

"Čini mi se da se prema SF6 odnosimo na jednak način. Verujemo da neće biti problema, ali znamo da je reč o vrlo snažnom gasu, što ni u kom slučaju ne smemo da zanemarimo", upozorava britanski naučnik.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Superhik

Gotov ptičji grip !

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Okeani bi mogli proizvoditi šest puta više hrane nego danas 08:25 h

08:25 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Baka štrajkuje glađu ispred parlamenta Irske zbog klimatskih promena 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Hoće li Pančićeva omorika preživeti klimatske promene 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fejsbuk dobio konkurenciju, osnivač Vikipedije pokrenuo novu društvenu mrežu 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Prvo mesto za studenta sa ETF: Ostvarenje sna da uspešno predstavljam Srbiju 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovac koji ne podnosi naziv "teorija Velikog praska" 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

loader