Životni vek čoveka: Zašto ne živimo duže?

Životni vek čoveka: Zašto ne živimo duže?

Životni vek čoveka: Zašto ne živimo duže? Izvor: Shutterstock

U najvećem delu dva poslednja stoleća, životni vek ljudi produživao se ubrzanim i postojanim tempom.

Tokom 1840-ih godina ljudi su u proseku živeli nešto duže od četrdeset godina, ali nakon toga su, ranih 1900-ih, tokom viktorijanskog razdoblja bolja ishrana, higijena, uslovi življenja i razvoj sanitarnog sistema uticali na produženje životnog veka do šezdeset godina.

Kako je odmicao 20. vek, uz izuzetak ratnih godina, ostvaren je dalji napredak uvođenjem opšte zdravstvene zaštite i vakcinacije dece, piše BBC.

Novi napredak ostvaren je sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući zdravstvenim postignućima u načinu lečenja, posebno pacijenata koji su doživeli moždani i srčani udar.

Ti krupni koraci bili su toliko značajni da je, do početka 21. veka, očekivani životni vek pri rođenju iznosio 80 godina za žene i 75 za muškarce. Trend se nastavljao na način da su demografi stanovnicima dodavali još po godinu dana života otprilike svake četiri godine.

Ali, potom je taj trend odjednom stao ili preciznije, prilično naglo se usporio, a prekretnica se dogodila 2011. godine.

Devijacija ili dugoročni trend?

U početku su se stručnjaci pitali da li je reč o nekoj devijaciji. Naime, godina 2015. bila je izuzetak. Broj smrtnih slučajeva je naglo porastao, osobito tokom zime kada je svetom kružio vrlo snažan soj gripe.

Ali, danas je jasno da se tu dogodilo i nešto više osim kratkoročne anomalije.

Prema poslednjim podacima Nacionalnog zavoda za statistiku za 2016-2018, isključene su posledice teške zime. I premda se u međuvremenu dogodilo manje poboljšanje, brojke su još uvik niže nego što je to bilo ranije. Aktuelni trendovi upućuju na to da će trebati da prođe više od 12 godina da stanovnici Velike Britanije "dobiju" još jednu godinu života.

Postignuta "gornja granica"?

Neki naučnici smatraju da su, nakon toliko godina napredovanja ljudi jednostavno dosegli gornju granicu životnog veka.

Najstarija živa osoba u zvaničnoj evidenciji bila je Francuskinja Žana Kalman koja je umrla u 123. godini, ali to je bilo pre više od 20 godina.

Prema rezultatima studije čije je rezultate objavio naučni časopis Nature, granica životnog veka čoveka je, ako isključimo ekstreme poput Žane Kalman, oko 115 godina.

Ilustracija Izvor: Reuters/Jean-Paul Pelisser
Ilustracija

Drugi to ipak osporavaju. Jedan od njih je i američki genetičar Dejvid Sinkler koji je napisao knjigu "Životni vek", a u njoj piše o tome da bi poboljšanjem gena povezanih s dugovečnošću ljudi možda mogli da žive i duže od Žane Kalman.

Stručnjak za pitanja starenja engleske Nacionalne kancelarije za statistiku Edvard Morgan smatra da se iza ovog trenda verovatnije skriva složen raspon činioca. Kaže da bi voleo da proširi istraživanje.

Engleski Zavod za javno zdravstvo već je sprovelo deo istraživanja. Po jednom objašnjenju u poslednjih nekoliko dekada nije bilo većih medicinskih ili zdravstvenih otkrića.

Ljudi, na primer, ne umiru više u tolikoj meri od jedne bolesti, ali njihovo mesto zauzimaju druge. Uz veći broj ljudi koji uspevaju da prežive srčane i moždane udare i rak, zabeležen je porast smrtnih slučajeva kao posledica demencije.

I dok medicinska zajednica nastoji da otkrije na koji način usporiti razvoj ove bolesti, rast očekivanog životnog veka je zaustavljen.

Zavod za javno zdravstvo Engleske proučavao je i uticaj siromaštva na dužinu životnog veka, a bivši savetnik SZO Majkl Marmont veruje da ono igra određenu ulogu.

POVEZANE VESTI

Komentari (15)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zašto? Zato...

Banditski kapitalizam (najnovija faza kapitalizma) uništava nam svima živote. Treba svi da pomremo da bi oni najbogatiji mogli MIRNO i SREĆNO da žive.

Grunf1958

Zadatak egzaktnih nauka je da produže ljudski život, od filozofa će se tražiti da odgovore - zašto. D. Radović

Teo

Besmisleno pitanje. Zivotni vek se 'produzavao' jer su ljudi umirali 'pre vremena', a mladost ili starost su bile i bice uvek iste. Jedini nacin da se zivotni vek i dalje (statisticki) produzi jeste da se iskorene bolesti danasnjice. A individualno, ljudsko bice niti moze niti treba da zivi duze od neke prirodne granice jer organizam jednostavno odumire vremenom a sve slabije se obnavlja (ili ne uopste, nervne celije npr). Dakle kad bi covek ziveo 300 godina to ne bi bio covek, to bi bila neka druga vrsta proizvedena genetskom manipulacijom, kloniranjem, kibernetikom itd. U tom slucaju bi bilo najbolje kompletno ukloniti proces starenja, samo ne znam kako ce ova planeta da izdrzi 70 milijardi ljudi...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Fudbal i domaće serije najpretraživaniji pojmovi na Google u Srbiji 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Uhapšeni Amerikanci zbog prevare kriptovalutama od 722 miliona dolara 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

EU odobrila pomoć od 3,2 milijarde evra za razvoj električnih baterija 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Sa porastom temperature u okeanima nestaje kiseonik 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istraživači jedva prešli Severni ledeni okean na skijama zbog otopljavanja 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovci traže hitne mere protiv klimatskih promena 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Učenice iz Vranja posle uspeha u Kini: Nismo očekivale ovakav plasman 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Sci Tech

loader