Zašto je tako malo žena u svetu među priznatim izumiteljima

Zašto je tako malo žena u svetu među priznatim izumiteljima

Zašto je tako malo žena u svetu među priznatim izumiteljima Izvor: Shutterstock

Neke od izuma koji se veoma koriste u svakodnevnom životu izmislile su, upravo, žene: mašina za pranje posuđa, automobilski brisači, igra Monopol. Ali, svet i dalje, ne uspeva da iskoristi na najbolji način njihove inovativne ideje, prema istraživanju Kancelarije za intelektualnu svojinu Ujedinjenog Kraljevstva (IPO).

Samo 13 odsto onih koji na godišnjem nivou patentiraju izume čine žene, iliti, to čini jedna žena na sedam muškaraca, piše BBC, pozivajući se na analizu IPO.

Iako je, prema istraživanju, sve više žena koje podnose zahteve za patente, do izjadnačenja sa muškarcima na tom polju doćiće tek oko 2070. godine.

Pitanje koje se nameće je zašto ima toliko malo žena koje se upuštaju u svet inovatorstva.

Kada se radi o britanskim istraživačima, oni to pripisuju činjenici da prosto u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici, radi manje žena.

"Ako želimo da imamo više žena koje prijavljuju patente, onda moramo da imamo više njih na univerzitetu (u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike), koje se bave istraživanjem", smatra Peni Gilbert iz firme "Pauel&Gilbert", koja se bavi zaštitom intelektualne svojine.

Trenutno, oko četvrtina radne snage u UK u ovoj oblasti čine žene, a još manje njih studira te fakultete, uprkos naporima na državnom nivou da se popravi ova rodna neravnoteža.

Suština prijavljivanja patenta je da inovator dobije sve zasluge i spreči ostale da neovlašćeno koriste njegov izum. Da bi nešto dobilo status patenta, mora da bude nova, upotrebljiva ideja, do koje niko pre nije zvanično došao.

Takve ideje može da prijavi pojedinac, ali to mogu i timovi istraživača.

Rodni disparitet u ovom smislu još više dolazi do izražaja kada se ima u vidu da većina ženskih inovatora nastupa samostalno, ili su deo tima kojim dominiraju muškarci.

Prema istraživanju koje navodi BBC, u 2017. godini 69 odsto patenata su prijavili isključivo muški timovi, od čega 43 odsto muški pojedinci. Mešovitih timova je bilo 25 odsto, a samo šest odsto patenata su prijavile žene pojedinačno. Isključivo ženskih timova je bilo samo 0,3 odsto.

Međutim, čak i kad apliciraju za patent, manja je verovatnoća da će ženama i biti odobren, prema studiji o američkim aplikantima za patente, koje su objavili istraživači sa Jejl univerziteta. Oni su, jednostavno rečeno, utvrdili da će ređe patent biti odobren podnosiocima tog zahteva sa ženskim imenom.

Oblast u kojoj su žene najprisutnije je biotehnologija.

En Cukamoto je 1991. razvila metod za izolaciju matičnih ćelija. Njen izum je doveo do velikog napretka u razumevanju krvnih sistema obolelih od raka i može doprineti znatno pronalasku leka za ovu opaku bolest.

Cukamoto, koja se i dalje bavi istraživanjem razvoja matičnih ćelija, takođe je koautor u više od sedam drugih izuma, kako navodi BBC.

Biotehnologija, koja koristi žive oragnizme za proizvodnju korisnih produkata u medicini i hrani, sektor je u kome ima najviše ženskih inovatora. Druga na listi je farmaceutska oblast, dok je najmanje žena-inovatora u elektroinženjerstvu.

U poslednjih 20 godina, udvostručio se broj žena-inovatora, od 6,8 odsto u 1998. do 12,7 odsto u 2017, poslednjoj godini za koju su dostupni podaci IPO.

U istom periodu, proporcija aplikanata koji su imenovali bar jednu žensku osobu među inovatorima skočila je sa 12 na 21 odsto.

Gilbert smatra da treba preispitati stereotipe o obrazovnim i karijernim izborima žena, ohrabrujući ih da se više odmetnu u naučne i tehnološke vode.

"Treba da pozdravimo činjenicu da su kroz istoriju neki od najvećih naučnika i inovatora bile žene – od Marije Kiri i Rozalinde Frenklin (britanska biofizičarka koja je doprinela razumevanju molekulske strukture DNK, RNK, virusa, uglja i grafita), do Grejs Hoper (pionirke u kompjuterskom programiranju), i Stefani Kvolek (naučnica poljskog porekla koja je razvila sintetički materijal kevlar). Trebalo bi da ispričamo njihove priče", smatra Gilbert.

Na vrhu svetske liste ženskih izumiteljki nalazi se Rusija, sa 18 odsto njih (u periodu od 1998-2017). Na drugom mestu je Francuska sa 16 odsto, a na trećem Tajvan sa 13 odsto. Slede Kina sa 13 odsto, Kanada i SAD sa 10 odsto, Ujedinjeno Kraljevstvo sa devet odsto, Nemačka sa sedam, i Japan i Južna Koreja sa šest odsto.

Kako navodi BBC, pol podnosilaca zahteva za patente obično nije naveden u aplikaciji, tako da je IPO koristio podatke Svetske statističke datoteke za patente Evropske kancelarije za patente (PATSTAT).

Imena izumilaca su upoređena sa spiskom matičnih službi rođenih u UK i SAD, ali korišćeni su i profili naučnika na Fejsbuku, kako bi se utvrdio njihov pol, navodi BBC.

Iz statistike su isključena imena koja mogu biti i muška i ženska, ali to se najviše odnosi na zapadnjačka imena, te tako te zemlje i imaju "potpunije podatke", u odnosu na recimo Aziju, gde je teže bilo utvrditi pouzdano koja su imena ženska.

Žene u nauci u Srbiji

Kada se o Srbiji radi, na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu, takođe, nisu navedeni nosioci patenata prema polu. Ono što se može videti je da je broj prijavljenih domaćih aplikanata u stalnom padu od 2008. (kada ih je bilo 386) do 2017. (175).

Broj patenata domaćih nosilaca koji su priznati u nacionalnom postupku 2008. je iznosio 70, dok je 2017. (poslednje godine za koju postoje podaci) opao upola, odnosno iznosi 35.

Srpska akademija nauka i umetnosti u svom redovnom članstvu ima samo deset odsto žena, što prilično odstupa od procenta žena koje u Srbiji daju svoj doprinos nauci i umetnosti.

Prema tekstu Adriane Zaharijević, naučne saradnice na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, objavljenom prošle godine u Peščaniku, žene u većem broju od muškaraca upisuju doktorske studije (57 odsto), gotovu su ravnopravne u broju zaposlenih u naučnoistraživačkim institucijama (49 odsto), a u polju prirodnih nauka ima ih "iznenađujuće" mnogo (54 odsto).

U medicini dominiraju (60 odsto), slabije su prisutne u tehnološkim naukama (37 odsto), a "suprotno opštim trendovima, u osiromašenim društvenim naukama ima ih samo 50 odsto, odnosno 58 odsto u humanistici", prema rečima Zaharijević.

"Za razliku od svojih kolega sa studija, koji trostruko češće odlaze u privatni biznis, žene se više zadržavaju u javnim upravama i u naučnoistraživačkim ustanovama", kaže ona.

No, uprkos tome, i dalje su deficitarne u SANU, telu koje okuplja velikane srpske nauke i umetnosti. Ujedinjene nacije su 2015. godine usvojile rezoluciju kojom je 11. februar proglašen za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.

Tagovi:

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sale 8o

Muka mi je više od usiljenog izjednačavanja polova kada to nije ni potrebno. Pa ko brani u Britaniji bilo kome da se bavi nekim poslom ako se pokaźe dobrim u njemu?! To će odvesti u usiljeni inžinjering društva gde će biti neko privilegovan kao žena (ili muškarac) samo radi zadovoljavanja nekih procentualnih odnosa u odnosu polova na ovavljanju nekih poslova.

Takav je svet

Zbog mizoginije.

Dolofion

Zašto u vrtićima ima manje muških vaspitača, zašto nema toliko muških medicinskih sestri, zašto najveći broj vojnika ili zatvorenika čine muškarci... sve su to glupa pitanja koje postavljaju ljudi bez poznavanja ljudske prirode.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Zlatna medalja na Međunarodnoj olimpijadi iz mikroelektronike 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

NASA platila Rusiji 3,9 milijardi dolara za prevoz astronauta do MSS 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Huawei počeo prodaju telefona na preklop bez Google aplikacija 16.11.2019.

16.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Italija planira da oporezuje internet kompanije, uključujući Facebook i Google 15.11.2019.

15.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Ugrožena australijska zeba proglašena za pticu godine 15.11.2019.

15.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Facebook uklonio više od 3,2 milijarde lažnih naloga 15.11.2019.

15.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije u Nordeus Hubu 14.11.2019.

14.11.2019.  |  Sci Tech

loader