UN: Zbog klimatskih promena hrana sve skuplja, začarani krug se ubrzava

UN: Zbog klimatskih promena hrana sve skuplja, začarani krug se ubrzava

UN: Zbog klimatskih promena hrana sve skuplja, začarani krug se ubrzava Izvor: REUTERS/NASA

Međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug, a posledica je da je hrana sve skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost, pokazao je najnoviji izveštaj UN koji je predstavljen u Ženevi.

"Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća", izjavila je ekspert za klimu NASA i koautor izveštaja Sintija Rozencvajg.

Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.

Kopnena površina, koja čini svega 30 odsto planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete.

U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika, a koji su u Ženevi na sastanku međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP) odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema, ali i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti.

U izveštaju se navodi da su klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta, širenje pustinja, topljenje večitog leda i učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti.

To se dogodilo iako je dobar deo planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen-dioksida.

Pored toga, klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta na svetu.

U izveštaju se upozorava da bi budućnost mogla da bude još dramatičnija.

"Projekcije pokazuju da će stabilnost snabdevanja hranom slabiti, uporedo sa porastom snage i učestalosti ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane", piše u izveštaju.

Prema najgorem scenariju, problemi sa prehrambenom sigurnošću će sa porastom sadašnje globalne temperature za svega nekoliko desetih delova stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika.

Porast od jednog celzijusovog stepena već će značiti prelazak iz zone visokog, u zonu vrlo visokog rizika.

Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti planetu zelenijom.

Brojne studije su, medjutim, pokazale da viši nivoi ugljen-dioksida smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima, rekla je Sintija Rozencvajg.

Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13 odsto manje proteina, 4 do 7 odsto manje cinka i 5 do 8 odsto manje gvoždja, pojasnila je Rozencvajg.

Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva bez obrade zemljišta i ciljana upotreba djubriva takodje imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. godine mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18 odsto.

klimatske promene Izvor: Reuters

I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15 odsto, rekla je Rozencvajg.

Upešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad.

Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10 odsto štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

"Trenutno, 25 do 30 odsto ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci", a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Naučnici upozoravaju da će porast globalne temperature za svega 0,5 stepeni, što bi moglo da se dogodi u narednih 10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca ishrane, šumskh požara, topljenja permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim.

Sa globalnim porastom temperature za jedan stepen, što bi moglo da se dogodi za oko 50 godina, taj će rizik postati veoma visok, piše u izveštaju.

Dodaje se i da većina scenarija predvidja da će u tropskim regionima u svetu u drugoj polovini 21. veka vladati do tada nezabeleženi klimatski uslovi.

Poljoprivreda i šumarstvo zajedno stvaraju oko 23 odsto emisije gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od motornih vozila svih vrsta. Ako se na to doda i pakovanje i transport namirnica, i potrebni energenti, taj postotak raste na 37 odsto.

Sa druge strane, kopno je i veliki rezervoar za ugljen-dioksid, jer usisava štetne gasove iz atmosfere. Od 2007. do 2016. godine poljoprivreda i šumarstvo su svake godine u vazduh ispuštali 5,7 milijardi tona ugljen-dioksida, ali su iz njega izvlačili 12,3 milijarde tona.

"Taj dodatni dar prirode je ograničen. Neće večno trajati. Ako nastavimo da razaramo ekosistem, da menjamo prirodne ekosisteme, sečemo šume i uništavamo tlo, izgubićemo tu prirodnu podršku", izjavio je Luj Veršo iz Centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji.

POVEZANE VESTI

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sasa

Prica za malu decu. Cilj vlada iz senke je da ljudi budu finansijski robovi. Hrana bi mogla da bude jeftinija nego ikad kada bi Evropa pocela da uvozi hranu iz Afrike, a ne da je bojkotuje kako bi odrzali manju proizvodnju u Evropi i kako bi cena bila veca.

011 Директно из Магле

Daaaaj da se to ubrza jos malo. Pa da pre nestanemo. Ionako smo najlosiji paraziti na organizmu zvan Zemlja

Pera

Hrana je sve skuplja jer monopolisti diktiraju cenu, a iza vestacki izazvane panike pokusace da nam podvale GMO.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

EU odobrila pomoć od 3,2 milijarde evra za razvoj električnih baterija 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Sa porastom temperature u okeanima nestaje kiseonik 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istraživači jedva prešli Severni ledeni okean na skijama zbog otopljavanja 08.12.2019.

08.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovci traže hitne mere protiv klimatskih promena 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Učenice iz Vranja posle uspeha u Kini: Nismo očekivale ovakav plasman 07.12.2019.

07.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Sonda NASA šalje nove iznenađujuće podatke o Sunčevom vetru 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Počeo Festival nauke, više od 600 eksperimenata u "Razotkrivanju" 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Sci Tech

loader