U Srbiji između 600 i 700 radioaktivnih gromobrana, neki i na stambenim zgradama

U Srbiji između 600 i 700 radioaktivnih gromobrana, neki i na stambenim zgradama

Procenjuje se da je nekada na teritoriji Srbije postavljeno oko 3.400 radioaktivnih gromobrana, koje je trebalo, po zakonu, ukloniti do maja 2014. Postoji još između 600 i 700 takvih gromobrana koji nisu demontirani, a koje je trebalo demontirati do maja 2014, kaže Đorđe Lazarević iz Nuklearnih objekata Srbije. Njih 67 je na stambenim zgradama.

Đorđe Lazarević kaže da se oni nalaze u manjem procentu na stambenim zgradama i da su više na objektima preduzeća koja su u restruktruriranju ili u stečaju - odnosno tamo gde nema vlasnika, koji bi bili odgovorni za njihovo uklanjanje. On podvlači da je odgovornost na vlasniku preduzeća ili preduzeću da angažuju one koji bi to uklonili na adekvatan način, propisno spakovali i transportovali i konačno uskladištili u skladištu za tu namenu.

Na pitanje koliko je to zračenje opasno po zdravlje ljudi, gost N1 objašnjava da se u štapnim hvataljkama nalaze radioaktivni izvori koji su postavljeni '70-ih i '80-ih, sa određenom radioaktivnošću i da oni emituju jonizujuće zračenje. S vremenom ta aktivnost slabi, jer se izvor raspada, i danas nisu tog intenziteta, kao onog momenta kad su postavljani, dodaje.

"Kada su na objektu ili stubu ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude, ukoliko su u onom položaju u kom su bili prilikom njihovog postavljanja. Tu dolazi do opasnosti onog trenutka kad eventualno zatezne sajle oslabe, kad se stub nakrivi i padne, ili neko neovlašćen dođe do gromobrana - tu nastaje opasnost po ljude ili, eventualno, okolinu u slučaju da se na neadekvatan način odloži radioaktivni izvor", kaže Lazarević.

Nema opasnosti po zdravlje, ukoliko su ostali u položaju u kom su postavljeni

On objašnjava da, kad su postavljeni na objekte, zračenje s gromobrana se emituje ka nebu, jer su u kontejneru. Minimalna je transmisija kroz kontejner od gromobrana, odnosno refleksija o vazduh, kaže gost N1. Dakle, kad su usmereni ka nebu, to ne predstavlja opasnost po ljude, opasnost je kad su u drugom položaju, padnu, nakrive se. 

Zamena starih gromobrana je skup posao, ali ga je neophodno što pre obaviti. Za uklanjanje jednog, što uključuje izradu dokumentacije, skidanje i skladištenje, ali i postavljanje novog gromobrana, potrebno je oko 3.000 evra, što potvrđuje i gost Dana uživo.

Moguće da je to za stanare pozamašan iznos, ali za pravna lica pretpostavljam da nije toliko velika cifra, kaže. Nadam se da će lokalne samouprave priteći u pomoć stanarima, dodaje Lazarević. Prema podacima Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, na 67 stambenih zgrada u 29 opština Srbije i dalje stoje stari radioaktivni gromobrani.

Gost N1 kaže - poželjno je da svaka zgrada ima gromobransku zaštitu. "Ta gromobranska zaštita može da bude samo štapna hvataljka sa spustnim provodnicima i sistemom uzemljenja, može da bude sa mrežom provodnika. Ali sa štapnom hvataljkom na jednom objektu postoji mogućnost da bude zaštićeno nekoliko objekata u okolini".

Sama gromobranska zaštita ne predstavlja apsolutnu garanciju za zaštitu od udara groma u objekat. "Ona smanjuje rizik od oštećenja koja mogu biti prouzrokovana udarom groma u štićeni objekat. Njen je zadatak da prihvati grom, da bez posledica sprovede struju tog groma - odnosno atmosferskog pražnjenja - preko spustnih provodnika do sistema uzemljenja, da spreči pojavu visokih razlika potencijala odnosno napona unutar objekata i da spreči oštećenja u uređajima i u instalacijama", objašnjava Lazarević. 

Većina stambenih zgrada nema gromobransku zaštitu, a Lazarević podvlači - u interesu stanara je da se ovako zaštite.

Gost N1 navodi da vlasnici ili stanari treba prvo da se raspitaju koje su licencirane kuće za tu vrstu delatnosti, odnosno za propisno uklanjanje. Nuklearni objekti Srbije su jedini ovlašćeni za sigurno i bezbedno skladištenje isluženih izvora.

Postoje, kaže, i odgovarajuće sankcije propisane zakonom, ali zbog manjka kadrova za inspekciju u ovoj vrsti radijacione sigurnosti, do sada nisu ni na kome primenjene na odgovarajući način. Nije isključeno da će se u narednom periodu krenuti s kažnjavanjem, jer je proteklo dosta vremena od isticanja zakonskog roka za uklanjanje, navodi gost N1.

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Apophis

A za sve je kriv NATO?! Po koji put?

Bane

Jel moze da se objavi spisak zgrada i opstina na kojima se nalaze takvi gromobrani, kako bi stanari prijavili sve nadleznima? Ili ce nadlezne institucije same da se jave stanarima sa ponudom eheheh?

Srđan

I onda nam je za sve kriv NATO.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Telenor okončao saradnju sa Huavejom i izabrao Erikson za razvoj 5G mreže 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Veštačka inteligencija završava Betovenovu Desetu simfoniju 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Holandija će koristiti više dronova u gašenju požara 12.12.2019.

12.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fudbal i domaće serije najpretraživaniji pojmovi na Google u Srbiji 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Uhapšeni Amerikanci zbog prevare kriptovalutama od 722 miliona dolara 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

EU odobrila pomoć od 3,2 milijarde evra za razvoj električnih baterija 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Sa porastom temperature u okeanima nestaje kiseonik 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

loader