Ako želite da spasite planetu, zaboravite na - roštilj

Ako želite da spasite planetu, zaboravite na - roštilj

Ako želite da spasite planetu, zaboravite na - roštilj Izvor: Pixabay (ilustracija)

Meso koje "cvrči" na roštilju možda jeste sinonim za leto, ali konzumenti bi trebali ponovno da razmisle o svom jelovniku ako nameravaju da zaštite planetu, smatra američka neprofitna organizacija World Resources Institute.

Kada bi najveći konzumenti govedine i jagnjetine do 2050. smanjili nedeljni unos te vrste mesa na samo jedan i po hamburger, emisija štetnih gasova uspela bi da se smanji, te bi se šume poštedele krčenja i pretvaranja u poljoprivredna zemljišta, kažu stručnjaci WRI-ja.

Trenutno, Amerikanci i Evropljani jedu dvostruko veću količinu mesa od spomenute, a Brazilci čak triput višu, kaže Timoti Sirčinger, glavni autor izveštaja i naučnik sa Univerziteta Prinston.

"Ovakvo rešenje obećava i čini se najrealnijim", rekao je, dodavši da će biti puno teže smanjiti ukupnu potrošnju mesa na globalnom nivou.

Po podacima iz 2010, potrošači u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Evropi, Latinskoj Americi i državama bivšeg Sovjetskog Saveza čine četvrtinu svetske populacije, ali konzumirali su više od polovine globalne količine govedine, jagnjetine i jaretine.

Po podacima UN-a, poljoprivreda u globalnom zagrevanju učestvuje sa 11 posto, a najviše štetnih gasova stvaraju đubrivo i digestivni sistem preživara.

Na poljoprivrednim zemljištima dolazi do emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte zbog isušivanja tresetišta, pri čemu se u vazduh ispušta jedan od glavnih štetnih gasova - ugljen dioksid.

Očekuje se da će na globalno nivou potreba za hranom do 2050. porasti za više od 50 posto zbog porasta populacije. Približavanje toj brojci moglo bi da ima zastrašujuće posledice kada je u pitanju život na našoj planeti, kažu iz WRI-ja.

"To će verovatno zahtevati krčenje preostalih šuma pri čemu će nestati hiljade raznih životinjskih i biljnih vrsta", navodi se u izveštaju.

Pri proizvodnji tone mesa od preživara emituje se četiri puta višeštetnih gasova nego pri proizvodnji svinjetine i osam puta više nego pri proizvodnji peradi.

Istovremeno je u slučaju preživara potrebno puno više zemlje za njihovu ispašu i za uzgoj, ističu autori.

POVEZANE VESTI

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Apophis

A nuklearme bombe kojima ste posejali mora, a milioni i milioni barela nafte, plastike, radioaktivnog otpada i biohazarda... Ostavite sirotinji jedinu nadu da je bogat time sto jede grilovano meso?..

z

A industrija neka zagadjuje, nema veze!

Milorad

Mi ovde jedemo meso samo na slavama i rodjendanima, tako da smo, sto se rostilja tice, lideri u ocuvanju planete.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Telenor okončao saradnju sa Huavejom i izabrao Erikson za razvoj 5G mreže 14.12.2019.

14.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Veštačka inteligencija završava Betovenovu Desetu simfoniju 13.12.2019.

13.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Holandija će koristiti više dronova u gašenju požara 12.12.2019.

12.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fudbal i domaće serije najpretraživaniji pojmovi na Google u Srbiji 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Uhapšeni Amerikanci zbog prevare kriptovalutama od 722 miliona dolara 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

EU odobrila pomoć od 3,2 milijarde evra za razvoj električnih baterija 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Sa porastom temperature u okeanima nestaje kiseonik 09.12.2019.

09.12.2019.  |  Sci Tech

loader