UN: Svet na putu "klimatskog aparthejda"

UN: Svet na putu "klimatskog aparthejda"

UN: Svet na putu "klimatskog aparthejda" Izvor: Shutterstock

Svet je na putu "klimatskog aparthejda" u kojem će bogatiji moći da kupe sebi beg od najtežih uticaja globalnog otopljavanja, a siromašniji građani biće suočeni sa posledicama, navodi se u izveštaju specijalnog izvestioca UN za esktremno siromaštvo Filipa Alstona.

U izveštaju se navodi da bi preduzeća trebala da imaju ključnu ulogu sa borbom protiv klimatskih promena, ali da se na njih ne može osloniti da će se starati o siromašnijim.

"Previše oslanjanja na privatni sektor moglo bi dovesti do klimatskog aparthejda pri čemu će bogati platiti svoj beg od prevelike vrućine, gladi i sukoba, a ostatak sveta biće suočen sa patnjama", ističe se u izveštaju.

On je kao primer naveo stanovnike Njujorka koji su ostali bez električne energije ili medicinskih usluga 2012. godine pri naletu uragana Sendi dok je sedište kompanije "Goldman Saks" bilo zaštićeno sa više desetina hiljada vreća sa peskom i imali su sopstveni agregat.

Prema njegovoj oceni, oslanjanjem na privatni sektor za zaštitu od ekstremnih vremenskih neprilika i rasta nivoa mora "skoro sigurno će dovesti do kršenja ljudskih prava, jer će bogati pobeći, a siromašni biti ostavljeni na cedilu".

On je upozorio da će čak i u slučaju najpovoljnijih dešavanja, više stotina miliona ljudi biti suočeno sa nesigurnosti oko ishrane, prisilnom migracijom, oboljenjima i smrti.

Alston u svom izveštaju kritikuje vlade jer ne čine dovoljno već samo šalju zvaničnike na konferencije kako bi držali "sumorne govore" iako naučnici i razni aktivisti upozoravaju na klimatske promene od sedamdesetih godina prošlog veka.

"Trideset godina održavanja konvencija i ništa nije postignuto. Od Toronta do Nordvijka, od Rija do Kjota i Pariza tekstovi saopštenja su slični pošto Amerika samo nastavlja po starom. SAD su ignorisale svako naučno upozorenje i ograničenja", napominje Alston.

Od 1980. godine sama Amerika se suočila sa 241 vremenskom i klimatskom katastrofom koje su izazvale štete u vrednosti od milijardu dolara i više.

Tokom tog perioda bilo je i pozitivnih dešavanja, poput pada cene obnovljivih energenata, smanjenje upotrebe uglja, opadanja emisija štetnih gasova u 49 država, a 7.000 gradova, 245 regiona i 6.000 kompanija obavezalo se za borbu protiv klimatskih promena.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

sale

Ljudi na teži način uče ono "bolje sprečiti nego lečiti". Kad im je bilo skupo da čuvaju prirodu, biće im sada skuplje da krpe posledice spostvenog nemara.

Ica

Pohlepa je i dovela do kolapsa.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Okeani bi mogli proizvoditi šest puta više hrane nego danas 21.11.2019.

21.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Baka štrajkuje glađu ispred parlamenta Irske zbog klimatskih promena 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Hoće li Pančićeva omorika preživeti klimatske promene 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fejsbuk dobio konkurenciju, osnivač Vikipedije pokrenuo novu društvenu mrežu 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Prvo mesto za studenta sa ETF: Ostvarenje sna da uspešno predstavljam Srbiju 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovac koji ne podnosi naziv "teorija Velikog praska" 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

loader