Čovek unese nedeljno pet grama plastike, u težini jedne kreditne kartice

Čovek unese nedeljno pet grama plastike, u težini jedne kreditne kartice

Čovek unese nedeljno pet grama plastike, u težini jedne kreditne kartice Izvor: REUTERS/Vincent Kessler

Prosečna osoba mogla bi da unese do pet grama plastike nedeljno, što je težina jedne kreditne kartice, pokazuje izveštaj koji je naručio Svetski fond za prirodu (WWF) od australijskog univerziteta Njukasl.

Prema rezultatima izveštaja koji obuhvata 50 studija o ljudskom unošenju plastike, svaki čovek pojede oko 2.000 mikro-komada ili čestica plastike svake nedelje, odnosno 250 grama godišnje.

Ranije studije pokazale su da ljudi pojedu ili udišu oblake plastičnih čestica svake godine, ali izazov za australijske istraživače bio je da procene težinu unete plastike.

"Dok raste svest od postojanju mikroplastičnih čestica i njihovom uticaju na okolinu ova studija prvi put daje tačan proračun stope unosa tih čestica što će doprineti da se vide potencijalni toksikološki rizici za ljude", rekao je Tava Palanisami, profesor na Univerzitetu Njukasl.

Prvi izvor plastike koja se unese u organizam je voda, posebno ako je flaširana. Medju drugim analiziranim proizvodima plodovi mora, pivo i so sadrše najveći nivo plastike.

Prema jednoj kanadskoj studiji objavljenoj 5. juna zasnovanoj na način života prosečnog Amerikanca, jedan odrastao čovek pojede do 52.000 mikročestica plastike godišnje, na šta se dodaje dodatnih 90.000 čestica ako isključivo pije flaširanu vodu, ili 4.000 ako pije vodu iz česme.

Ako se uzme u obzir zagadjenje vazduha, znači udisanje ta cifra prelazi na 121.000 mikročestica godišnje. Ta procena zavisi pojedinačno od načina života, mesta gde se živi dodaje se u toj studiji koja je objavljena u časopisu "Environmental Science and Technology".

"Za WWF to je znak za uzbunu za vlade, plastika ne zagadjuje samo naše reke i okeane ne ubija samo pomorski život već se nalazi u svakom od nas", rekao je Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internešenala u saopštenju.

On je rekao da je potencijalni negativan uticaj plastike na ljudsko zdravlje svetski problem koji može da bude rešen samo ako se svet usmeri na izvore zagadjenja.

"Ako ne želimo plastiku u našem organizmu treba zaustaviti milione tona koji i dalje završavaju u prirodi svake godine", rekao je Lambertini.

On je rekao da treba da se deluje na nivou vlada, kompanija i potrošača i da se usvoji svetski ugovor protiv zagadjenja okeana.

Mikroplastične čestice koje nastaju od razlaganja različitih proizvoda kao što su sintetička odeća, gume, kontaktna sočiva sada se nalaze svuda na planeti, od najviših glečera do podvodnih dolina, navodi Frans pres.

POVEZANE VESTI

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Eko Log

Zaboravili ste filtere od cigareta, glavni izvor mikro plastike u vodama. Plastika iz filtera se ne uklanja redovnim preciscavanjem vode i zavrsava u vodotokovima. Nedavno istrazivanje u jezeru Ontario je potvrdilo prisustvo plastike u mesu 100% testiranih riba.

Nortrige

Bar se za flaše lako moze naći rešenje. Zabraniti ili podici cenu i uvesti kauciju i tako primorati ljude da vracaju flaše u prodavnice. Najbolje rešenje je da se vratimo na staklo kao nekada.

mrzim devedesete

Ali zasto se jednostavno ne zabrani? Potrosaci ne pakuju banane i krastavce (?!?!) u plasticne folije. Sve i da bojkotuju, i ne kupe te proizvode, oni su proizvedeni, bice u radnjama a onda ce zavrsiti na deponijama.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Kompanija Samsung za jubilej predstavila The Frame televizor 17.10.2019.

17.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

NASA predstavila astronautsko odelo za naredno sletanje na Mesec 16.10.2019.

16.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Arheolozi pronašli više od dvadeset drevnih kovčega u blizini Luksora 16.10.2019.

16.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

EON Smart Box proglašen najboljim uređajem za korisnike na svetu 16.10.2019.

16.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Siniša Mali govoreći o inovacijama pomenuo i leteći taksi 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Digitalna Srbija: Kreće upis na Master 4.0 programe 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Julija Džogaz - višestruko nagrađivana na međunarodnim arhitektonskim konkursima 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

loader