Šarčević: Povezivanje nauke sa privredom i novi naučni instituti su naš cilj

Šarčević: Povezivanje nauke sa privredom i novi naučni instituti su naš cilj

Šarčević: Povezivanje nauke sa privredom i novi naučni instituti su naš cilj Izvor: N1

Jedan od strateških ciljeva Ministarstva prosvete je dalji razvoj nauke, posebno njena veza sa privredom, kao i osnivanje novih naučnih instituta, poručio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Kako se navodi u saopštenju, tokom sastanka sa rukovodiocem Svetske banke za finansije, konkurentnost i inovacije Mariom Gvadamilasom, sa kojim je razgovarao o reformama koje Srbija sprovodi u oblasti nauke, istraživanja i razvoja, Šarčević je rekao da je jedan od ciljeva i podizanje kvaliteta visokog obrazovanja i njegova internacionalizacija.

Šarčević je podsetio da je krajem prošle godine usvojen Zakon o Fondu za nauku i da su obezbeđena osnovna sredstva za njegovo funkcionisanje, kao i da se sada traži trajno rešenje za objekat u kojem će ta institucija da radi.

Kada je reč o Zakonu o nauci i istraživanjima, Šarčević je istakao da su javne rasprave bile "veoma iscrpne".

"Očekujem da na Vladi bude do kraja maja, a zatim u Parlamentu tokom juna", rekao je Šarčević.

Ministar je ukazao i na činjenicu da je, na osnovu strogih kriterijuma, prošle godine u prvi posao uključeno i 1.000 mladih istraživača, kao i da je obezbeđen fond za istraživače koji žele da se iz inostranstva vrate u Srbiju.

"Uključili smo i 100 istraživača mlađih od 30 godina, koji su tek upisali doktorske studije. To su mere kojima mladima poručujemo da o njima brinemo", rekao je Šarčević.

Predstavnicima delegacije Svetske banke najavljeno je i da će Fond za nauku ove godine raspisati poziv u vezi sa podrškom mladim istraživačima i drugi koji će podržati saradnju naučnika u Srbiji sa srpskim naučnicima u dijaspori.

Gvadamilas je kazao da je učinjen dobar napredak u oblasti nauke, istraživanja i razvoja i dodao da je posebno važan napredak koji je učinjen kada se radi o institutima.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Genije iz nasih redova

Potpuno iste parole su se koristile i recimo 1946. Dalje, to je jedna banalna i obicna cinjenica, koju niko normalan ne bi osporio - pa naravno da nauka treba da se poveze sa privredom. Samo sto su razvijene zemlje zapada to pocele negde oko 1650-1700 godine

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Okeani bi mogli proizvoditi šest puta više hrane nego danas 21.11.2019.

21.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Baka štrajkuje glađu ispred parlamenta Irske zbog klimatskih promena 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Hoće li Pančićeva omorika preživeti klimatske promene 20.11.2019.

20.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Fejsbuk dobio konkurenciju, osnivač Vikipedije pokrenuo novu društvenu mrežu 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Prvo mesto za studenta sa ETF: Ostvarenje sna da uspešno predstavljam Srbiju 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nobelovac koji ne podnosi naziv "teorija Velikog praska" 19.11.2019.

19.11.2019.  |  Sci Tech

loader