Mesec se smanjuje zbog povremene tektonske aktivnosti

Mesec se smanjuje zbog povremene tektonske aktivnosti

Mesec se smanjuje zbog povremene tektonske aktivnosti Izvor: REUTERS/Jon Nazca

Premda je gotovo sva vulkanska aktivnost na Mesecu prestala pre više milijardi godina i reč je o mrtvom Zemljinom satelitu s retkom geološkom aktivnošću, na njemu se povremeno, kao i na našem i ostalim planetama, događaju potresi, kažu naučnici NASA.

Oni tvrde da se zbog unutrašnjeg hlađenja u poslednjih nekoliko stotina miliona godina ovo nebesko telo smanjilo za 50 metara, te da je još uvek tektonski aktivno, piše portal Stuff.

Postepeno se "skupljajući" Mesec postaje naboran. Naučnici su to uporedili sa "skupljanjem" bobice grožđa koja se smanjuje i bora pretvarajući se u grožđicu. No, za razliku od fleksibilne kožice grožđa Mesečeva površinska kora je krhka pa se pri skupljanju raspada.

Do ovih pojava dolazi kad se kora pomera i gura jedan deo iznad drugog. Pritom se formiraju neobične stene koje se mogu videti na površini. Visoke su i duge kilometrima.

Stene koje su se ranije rasule ostavile su trag po celoj površini, a novi podaci NASA misije ukazuju na to da se i danas duž tih rascepa događaju potresi.

Nova istraživanja omogućili su algoritmi kojima su obrađeni seizmički podaci iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, što je doprinelo rasvetljavanju tektonske aktivnosti na Mesecu i njihovom boljem razumevanju.

Od ranije se zna da se na Mesecu događaju četiri vrste potresa - prva tri tipa se odnose na duboke potrese koje uzrokuju sudari meteorita ili toplotni potresi uzrokovani Sunčevom toplinom, no oni su relativno slabi. Četvrta vrsta takozvanih "plitkih" potresa je snažnija i može dostići jačinu do 5,5 stepeni po Rihteru te trajati i do 10 minuta.

"Analizom smo zaključili da je ovakva aktivnost još uvek prisutna i da verovatno izaziva potrese i danas kad se Mesec i dalje postupno hladi i smanjuje", potvrđuje Tomas Vaters, viši naučnik Centra za Zemlju i planetarne studije koji deluje pri vašingtonskom Smitsonijanu. Dodaje da su "neki potresi prilično jaki te da mere i do 5,5 stepeni po Rihteru".

Naučnici su dobijene podatke uporedili sa slikama koje je 2010. godine napravio lunarni orbiter NASA.

Instrumenti koje su astronauti Apola 11 ostavili na Mesecu od 1969. do 1977. evidentirali su 28 različitih potresa. Naučnici su ustanovili da je najmanje osam potresa posledica pomeranja ploča ispod površine Meseca, a ne udara asteroida.

Tvrde da se potresi i skupljanje ovoga nebeskog tela nastavljaju i danas, a fotografije kamenja i klizišta na površini upućuju na nedavne tektonske aktivnosti.

Iz NASA kažu da se potresi događaju u trenutku kad je Mesec na najudaljenijoj tački od Zemlje jer Zemljina gravitacija oštećuje njegovu koru.

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

BSN (drugi pokusaj)

Obrnuto, mesecotresi su poznati i javljaju se, osim zbog udara svemirskih objekata, zbog skupljanja Meseca. Mesec je izlozen nekolikim vrstama naprezanja, 1) termicko naprezanje zbog smene dugih (14 dana) dana i noci, 2) zbog promene rastojanja od Zemlje tokom orbite, sto uzrokuje promenljivo gravitaciono naprezanje, 3) zbog postepenog udaljavanja od Zemlje tokom milijardi godina, pa struktura koja je davno uspostavljena nije vise u ravnotezi i 4) zbog hladjenja unutrasnjosti sto izaziva skupljanje.  Svi ovi faktori naprezu Mesecevu koru koja je krta i puca stvarajuci rasede. Ti rasedi su od nekoliko metara do nekoliko desetina metara visoki i ranije su uoceni pazljivim snimanjem LRO sondom (Lunar Reconaissance Orbiter). Ono sto su sada naucnici utvrdili savremenom uporednom obradom ranijih podataka (seizmometrijski signali + LRO snimci) je da se mesecotresi javljaju sa epicentrom samo nekoliko desetina km daleko od raseda, i da se desavaju kad je Mesec u apogeju, najdaljoj tacki od Zemlje, kad je gravitaciono naprezanje (2) najvece.

Alan Ford

Primetio sam...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Siniša Mali govoreći o inovacijama pomenuo i leteći taksi 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Digitalna Srbija: Kreće upis na Master 4.0 programe 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Julija Džogaz - višestruko nagrađivana na međunarodnim arhitektonskim konkursima 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Gimnazijalke napravile robota za čišćenje plastike iz okeana 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Dečaci otkrili fosile stare 310 miliona godina na obali kanadskog jezera 13.10.2019.

13.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Telefoni odvlače pažnju na radnom mestu, menadžeri savetuju kako to sprečiti 12.10.2019.

12.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Zlato i tri bronze za učenike Matematičke gimnazije na takmičenju u Bukureštu 12.10.2019.

12.10.2019.  |  Sci Tech

loader