Da li je moguće iz svemira kontrolisati plastični otpad na Zemlji

Da li je moguće iz svemira kontrolisati plastični otpad na Zemlji

Da li je moguće iz svemira kontrolisati plastični otpad na Zemlji Izvor: Pixabay (ilustracija)

Svetski naučnici rade na tehnici uz pomoć koje će iz svemira moći da prate izbacivanje i kretanje plastičnog otpada u rekama, morima i okeanima.

To će biti posebno problematično, imajući u vidu da su pojedinačni komadi smeća manji od veličine minimalnih objekata koje sateliti mogu da uoče. No, ovaj novi pristup funkcioniše po principu detektovanja svetlosti ili senke koju reflektuje plastika u vodi.

"Nikada nećete moći da vidite (iz svemira) plastičnu bocu koja pluta morem, ali mi možemo da detektujemo, grupu ovih objekata", rekla je za BBC dr Loren Birman iz Morske laboratorije u Plimutu u Ujedinjenom Kraljevstvu.  

Naučnici koji posmatraju zemlju eksperimentisali su sa satelitima EU Sentinel-2, parom multispektralnih instrumenata, koji su u Zemljinu orbitu lansirani 2015. i 2017, a kojima upravlja Evropska svemirska agencija. Njihov primarni cilj je da bez prestanka proširuju i usavršavaju mapu Zemljine kopnene površine, ali u tom procesu, takođe, beleže i slike obalskih voda.  

To je, zapravo, kako ocenjuje BBC, ključna stvar za praćenje zona u kojima se plastični otpad izbacuje u okean, jer većina od osam miliona tona plastike koja svake godine dospe u mora, "doputuje" iz reka i njihovih pritoka.  

Sateliti beleže sliku tako što morska voda jako upija svetlost blisku infracrvenom spektru. Biljke i sve ostalo što pluta u vodi će se reflektovati u spektru bliskom infracrvenom. Ali, biljke će se dobro upiti u crvenom pojasu, dok će plastika manje. Dalje informacije mogu se dobiti iz "crvene ivice" i kratkotalasnog infracrvenog opsega, takođe.  

"Vegetacija ima dobar potpis koji može da nam bude vidljiv, dok plastika ima drugačiji potpis.", pojasnila je dr Birman i dodala da to omogućuje naučnicima da razlikuju biljne od nebiljnih materijala.

Na taj način mogu biti detektovani plastika i ostali otpad koji se izbacuje u mora, i ukoliko se zna gde se hranom snabdevaju kitovi, delfini i ostale morske vrste, može se utvrditi u kolikom su riziku od eventualnog gutanja plastike, koje se, najčešće po njih, završi kobno. I, naravno, mogu se preduzeti mere da oni budu zaštićeni.  

Ali, za sada je sve to još daleko od ostvarenja. No, u budućnosti će možda biti pronađen način da se zaštite najugroženije vrste morskog sveta, ali i dalje otvoreno pitanje ostaje šta sa tolikom količinom plastike na svakom koraku na našoj planeti.  

Prirodi je potrebno oko hiljadu godina da razgradi jedan plastični predmet, dok je za plastičnu kesu potrebno oko 240 godina.  

No, ne čini otpad samo plastika. Tu su, na primer, i aluminijumske konzerve kojima treba između 80 i 200 godina da se potpuno razgrade. Pozitivna stvar je da se velika količina konzervi reciklira.

U SAD se, na primer, svakog minuta reciklira više od 120.000 aluminijumskih konzervi. Ali, u isto vreme, toliko njih se svaka tri meseca i baci, da bi moglo da se napravi nekoliko aviona, samo u Americi.  

Kada se o staklu radi, njegova reciklaža je jednostavna i sprovodi se topljenjem, ali i predmeti od ovog materijala se često bacaju. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, mada neki stručnjaci smatraju da ono zapravo ne može da se raspadne.  

Papir je najrecikliranija stvar na svetu, i treba mu između dve i šest nedelja da se razgradi.  

Baterijama treba 100 godina da se razlože, ali samo njihovom metalnom omotaču, dok se neki njihovi unutrašnji sastojci razgrađuju milionima godina i ispuštaju otrovne hemikalije u tlo. Sanitarnim ulošcima, računajući i jednokratne pelene, treba čak od 500 do 800 godina, a stiropor, na primer, uopšte ne može da se razloži.  

Imajući sve to u vidu, svakako da reciklaža jeste dobro rešenje da se smanji proizvodnja i upotreba štetnih materijala, koji škode čitavoj planeti. Plastika, aluminijum i hemijske supstance koje se koriste u industriji nisu samo štetni za druge vrste, već i za čoveka, koji ih putem hrane i morske soli unosi u organizam.  

Iako su mnoge zarazne bolesti u dvadesetom veku iskorenjene, prete nam i oboljevamo od veoma opasnih bolesti, proisteklih iz zagađenja do koga je neminovno dovela nezaustavljiva industrijalizacija i tehnologizacija sveta, koji očigledno još nije svestan bitnosti mere, pa čak i u razvoju.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zaklina.

Au ,kakvo krstasko ludilo???a da prstanu da proizvode plastican otpad😃

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Oksfordu donacija od 150 miliona dolara za istraživanje veštačke inteligencije 08:06 h

08:06 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Osnovac Mihajlo prvak države iz fizike i srpskog, osvajač nagrada iz matematike 18.06.2019.

18.06.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

UN: Svetsko stanovništvo će porasti na 9,7 milijardi 2050. godine 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istraživanje: Zagađenje vazduha povezano sa porastom kriminala 17.06.2019.

17.06.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Niš ima najveće luksuzne carske terme iz 4. veka, ali niko ne može to da vidi 16.06.2019.

16.06.2019.  |  Sci Tech

loader