Plastika iz Amerike i Azije preti jedinstvenoj fauni Galapagosa

Plastika iz Amerike i Azije preti jedinstvenoj fauni Galapagosa

Plastika iz Amerike i Azije preti jedinstvenoj fauni Galapagosa Izvor: RODRIGO BUENDIA / AFP

Naoružani samo rukavicama i velikim vrećama rendžeri se bore s gomilama plastike koja preplavljuje idilična ostrva Galapagosa i njegovu jedinstvenu faunu.

Tone plastike talože se na obalama Galapagosa na kojima mikročestice završavaju u želucima životinjskih vrsta koje žive samo na tom arhipelagu u Tihom okeanu smeštenom oko 1.000 kilometara zapadno od Ekvadora.

Te mikročestice, često otpad koji potiče iz velikih gradova i s drugih kontinenata, možda su najveća pretnja iguanama, kornjačama, pticama i ribama Galapagosa.

Ti maleni delovi plastike postaju deo prehrambenog lanca "koji kasnije možemo konzumirati", kaže biološkinja Dženifer Suarez iz Nacionalnog parka Galapagos.

Delovanjem sunčevih zraka i slane morske vode, plastične boce, kese, poklopci, posude i ribarske mreže usitnjavaju se a talasi ih bacaju na stene i tako se oslobađaju mikročestice koje progutaju životinje.

Svake godine uprkos velikim vućinama na ostrva stižu ekspedicije kako bi proučile štetu koju izaziva čovek.

U otpadu pronađenom na ostrvima koje koriste životinjske vrste, neke kojima preti i nestanak, bilo je i cipela, upaljača, olovki, konzervi.

"Više od 90 posto prikupljenog otpada nije posledica aktivnosti na Galapagosu, nego iz Južne i Središnje Amerike, pa čak i Azije", kaže direktor nacionalnog parka Horhe Karion.

Na ostrvima Galapagosa živi oko 25.000 ljudi i proteklih godina pooštrena su pravila korišćenja plastike na arhipelagu koji je UNESCO zaštitio kao svetsku baštinu.

Većina plastičnog otpada su boce s peruanskim, kolumbijskim ili panamskim natpisima, kao i posude kineske proizvodnje.

"Taj otpad potiče najverojatnije s ribarskih flota iz Azije koje plove nedaleko Galapagosa", kaže Karion.

Od 1996. lokalni ribari čiste i najudaljenija ostrva, a protekle tri godine vodi se registar otpada koji pokazuje poreklo smeća koje završi na nenaseljenim obalama. Najveći broj marki je peruanskog i kineskog porekla.

Uprava ostrva nada se da će vođenje tog registra omogućiti da se podnesu zahtevi za odštetu od onih koji najviše štete okolini ostrva.

Samo početkom 2019. prikupljeno je osam tona otpada, 24 tone godinu pre, a nešto manje od 6,5 tona 2017.

Rendžeri nacionalnog parka takođe vode svoj registar, ali on se odnosi na životinje na koje taj otpad utiče. Tako su uočili da kormorani grade gnezda od upotrebljenih pelena ili plastičnih kesa, a blune (morska ptica) ginu pod gomilama otpada.

Drugo šokantno otkriće su kese koje jedu kornjače jer misle da se radi o meduzama kojima se normalno hrane.

"Toliko neselektivno bacamo otpad u more da se pojavljuje na obalama na kojima nema ljudi ali zato već ima smeća", kaže volonterka Šarlin Zuniga koja učestvuje u čišćenju ostrva.

Otpad koji se prikupi na ostrvu prevozi se u Ekvador, gde se spaljuje.

"Moramo otići dalje od pukog prikupljanja otpada. Moramo apelovati na savest na globalnom nivou da ljudi prestanu da bacaju otpad u more", kaže ona.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Ispred CERN-a podignuta srpska zastava, Srbija i zvanično punopravna članica 23.04.2019.

23.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Prvi let Etihad ervejza bez upotrebe jednokratne plastike 23.04.2019.

23.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Samsung odložio lansiranje sklopivog pametnog telefona 23.04.2019.

23.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Brnabić u Petnici: Cilj nam je da buduće Tesle i Pupine negujemo ovde 22.04.2019.

22.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Share CERT: Lažni torenti za “Igru prestola” mogu sadržati maliciozni softver 22.04.2019.

22.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kulturno-istorijsko nasleđe Srbije na vašem dlanu 22.04.2019.

22.04.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Naučnici konačno uočili "mitski" molekul HeH+ u svemiru 19.04.2019.

19.04.2019.  |  Sci Tech

loader