Redakcije širom sveta sve više "zapošljavaju" robote novinare

Redakcije širom sveta sve više "zapošljavaju" robote novinare

Redakcije širom sveta sve više "zapošljavaju" robote novinare Izvor: Pixabay/ilustracija

"Bot" zvan Tobi generisao je gotovo 40.000 novinskih članaka o rezultatima izbora u Švajcarskoj u novembru 2018. za medijski div Tamediju i to u samo pet minuta.

Vrste veštačke inteligencije poput botova (softverskogrobota), dostupne su već gotovo deset godina i sve se više koriste u novinskim kućama za pisanje članaka, personalizovano slanje vesti i u nekim slučajevima za pretraživanje podataka kako bi se pronašle važne vesti.

Tobi je na francuskom i nemačkom pisao o rezultatima glasanja za svaku od 2.222švajcarskih opština za najveću medijsku grupu u zemlji, po izveštaju redstavljenom prošlog meseca na konferenciji o računarstvu i novinarstvuu Miamiju.

Sličan automatizovani računarski program pod nazivom Heliograf omogućio je Vašington postu da od 2014. pokrije gotovo 500 izbornih trka, zajedno s lokalnim sportskimi poslovnim vestima.

"Svedočimo da se sve više prihvata potencijal veštačke inteligencije, ili robo-novinarstva, u novinskim redakcijama širom sveta", rekao je Dejmijan Redklif, profesor Univerziteta u Oregonu koji prati potrošačke trendove i poslovne modele u novinarstvu.

"Ti sistemi mogu da ponude brzinu i tačnost i potencijalno budu potpora manjim redakcijama i novinarima pritisnutim rokovima".

Novinske kuće kažu da botovi nisu zamišljeni kaozamenaza reportere ili urednike, nego da ih oslobode od najdosadnijih zadataka, kao što su prepisivanje sportskih rezultataili izveštaja sa berzi.

Džeremi Gilbert, direktor za strateške inicijative Vašington posta, rekao je da je Heliograf razvijen kao alat koji će pomoći urednicima.

"Post ima neverovatnu ekipu novinara i urednika i nismo nameravali da ih zamenimo", rekao je.

Gilbert je rekao da bot može brže da napiše ili ažurirapriče dok se one razvijaju, omogućujući novinarima da se usredsrede na druge zadatke.

Tvrdi da je reakcija zaposlenih bila uglavnom pozitivna.

"Iznenadili smo se da je puno ljudi došlo i kazalo: 'Pišem ovo svake nedelje, može li se to automatizovati?' To nisu bile priče koje su svi želeli da rade", rekao je Gilbert.

Slično se može čuti u redakcijama širom sveta.

Norveška novinska agencija NTB automatizovala je sportske izveštaje kako bi rezultate utakmica isporučivala korisnicima u roku od 30 sekundi.

Los Anđeles Tajms razvio je "quakebot" koji brzo distribuira novinske članke o podrhtavanjima tla u regiji i takođe koristi automatizovani sistem u sklopu crne hronike.

Novinska agencija Asošijeted pres automatizovala je kvartalne izveštaje o prihodima za gotovo 3.000kompanija izlistanih na burzi, a ove godine je najavila planove s partnerom Automated Insights da objavljuje računarski generisane najave košarkaških utakmica na koledžima.

Agencija Rojters najavila je prošle godine pokretanje usluge Lynx Insight, koja koristi automatsku analizu podataka kako bi se identifikovali trendovi i anomalije i sugerisalo koje bi priče novinari trebali da pišu.

Blumbergov kompjuterizirani sistem Cyborg "analizira prihode kompanija čim se pojave"i u roku od nekoliko sekundi sažima"paket s brojevima i puno konteksta", rekao je glavni urednik Džon Mikletvejt prošle godine, napominjući da je četvrtina agencijskog sadržaja "u nekom stepenu automatizovana".

Francuski Mond i njegov partner Syllabs razvili su računarski program koji je generisao 150.000 internetstranica o 36.000 opština na izborima 2015. godine.

Jedna prednost korišćenja algoritamski generisanih priča je to što one takođe mogu biti "personalizovane" ili isporučene relevantnim korisnicima, što može biti korisno kod praćenja izbora ili sportskih događaja.

Istraživački robo-novinar?

Dok novinski profesionalci priznaju ograničenja računarskih programa, napominju takođe da automatizovani sistemi mogu ponekad učiniti stvari koje ljudi ne mogu.

Atlanta Džornal Konstitušen koristio je novinarsku ekipu za analizu podataka da otkrije 450 slučajeva lekara koji su bili prijavljeni lekarskim regulatorima ili sudovima zbog polnog zlostavljanja, utvrdivši da je gotovo polovina zadržala svoje licence za rad u medicini.

List je koristio računarsko učenje, alat veštačke inteligencije, da analizira svaki slučaj i dodeli "ocenu verovatnosti" u vezi sa polno nedoličnim ponašanjem, što je tada analizirala novinarska ekipa.

Istraživanja pokazuju da potrošači izgleda prihvataju kompjuterski generisane priče, koje se uglavnom označavaju kao takve.

Izvještaj koji je pripremio Andreas Grif sa Univerziteta Kolumbija navodi da je ispitivanje sprovedeno među holandskim čitaocima pokazalo da oznaka da je članak kompjutorski generisan "nema nikakav učinak na njihovu percepciju kvaliteta".

Ispitivanje sprovedeno među nemačkim čitaocima, kaže Grif, pokazalo je da su "automatizovani članci ocenjeni kao verodostojniji", premda su vesti koje su napisali ljudi dobile više ocene kada je reč o njihovoj "čitljivosti".

Robotska apokalipsa?

Premda izgleda da se novinari i roboti međusobno pomažu, i dalje postoje bojazni da bi se veštačka inteligencija mogla oteti kontroli i novinarima oduzeti radna mesta.

Istraživači neprofitnog centra OpenAI u februaru su objavili da su razvili automatski generator teksta koji je toliko dobar da za sada čuvaju pojedinosti o njemu.

Program će, kažu, moći da se koristii zlonamerno, uključujući stvaranje lažnih vesti, lažno predstavljanje na internetu i automatizovano stvaranje lažnog sadržaja na društvenim medijima.

Ali Meridit Brusar, profesorka data novinarstva na Njujorškom univerzitetu, kazala je da za sada ne vidi pretnju da bi roboti mogli da preuzmu novinske redakcije.

Istakla je da postoji puno pozitivnih primera korišćenja veštačke inteligencije u redakcijama, ali za sada većina programa obrađuje "najdosadnije" priče.

"Postoje neki poslovi koji će biti automatizovani, ali uopšteno, ne zabrinjava me da bi mogla da se dogodirobotska apokalipsa u novinskim redakcijama", kazala je.

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ne postoji

Veštačka inteligencija, vec machine learning. Machine learning algoritmi postoje unazad 30ak i više godina, i za to vreme uz ljudsku pomoć su naučili ili ti kreirali data setove raznih dosadnih operacija, te sada izgledaju kao da su inteligentni. Medjutim ne postoji nikakav računar ili software koji sam Izvodi zakljucke, već je taj set unapred pripremljen.

Napredak na vidiku

Siguran sam da će kod nas uskoro angažovati robote kao botove. Nit mu trebaju sendviči, nit sok, a bogami ni mozak. Lupanje minusa ide po automatizmu. Pa, zar nismo u eri digitalizacije?

Последњи Монархиста

Код нас то не би функционисало никад. Било би потребно бар 10 програмера да га програмира сваких пола сата.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Milioni ljudi i dalje veruju da je NASA lažirala sletanje na Mesec 14:22 h

14:22 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Indija ispituje tehničke probleme na raketi, očekuje se nov datum za lansiranje 11:14 h

11:14 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Na Grenlandu otkriveno više od 50 novih subglečerskih jezera 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Naučnici napravili kompjuter koji uglavnom pobeđuje u pokeru 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Indija otkazala lansiranje sonde na Mesec 56 minuta pre poletanja 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Pet medalja na Olimpijadi iz fizike za učenike srednjih škola 15.07.2019.

15.07.2019.  |  Sci Tech

loader