Gošća N1: STEM obrazovanje priprema đake za poslove budućnosti

Gošća N1: STEM obrazovanje priprema đake za poslove budućnosti

Da li ste nekad čuli za STEM obrazovanje? Odnosi na nekoliko disciplina: nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku. Gošća Novog dana Ageda Gras-Velaskez kaže da je ideja STEM obrazovanja da unapredi te discipline na takav način da se ne prenosi samo puko znanje, nego da đake i studente motiviše i zainteresuje za njih.

Organizacija European Schoolnet uključuje 34 ministarstva prosvete Evrope, s ciljem da u praksi sprovede inovacije u procesima podučavanja i učenja. Gras-Velaskez, rukovodilac odeljenja za naučnu edukaciju organizacije European Schoolnet, kaže da je važno da čitavo društvo razume značaj koji nauka ima za naše živote.

"Bitno je razumeti da predmeti koje predajemo nisu apstraktni, da ih moramo učiti. Sve što čini naše živote je nauka - kad se budite, zvoni vam budilnik - to je tehnologija, kada ustanete, napravite kafu i doručak - i to je tehnologija, pojedete dinju, koja se gaji negde na neki način, oblačite odeću koju neko pravi...Ne radi se o tome da li su ti predmeti dosadni, već da shvatimo da je ta nauka, sve što učimo, povezano s našim životima, sa svim. Ponekad propuštamo da to kažemo našim đacima i studentima", kazala je gošća Novog dana.

Akronim STEM spomenut je prvi put 1998. godine u obliku STEMTEC što je značilo Saradnja nastavnika za edukaciju u područjima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike. Cilj inicijative bio je da poboljša školski kurikulum i položaj STEM područja u edukaciji. Već tad je ustanovljeno kako je školski sistem zastario i ne sledi trendove u zapošljavanju. Veštine koje poslodavci traže – sposobnost rešavanja problema, timski rad i sposobnost kritičkog razmišljanja, nisu u dovoljnoj meri uključene u kurikulum. Takođe se ne naglašava dovoljno važnost učenja i same svrhe učenja - znanje, a ne ocene.

O tome kako pripremiti đake za poslove budućnosti, Gras-Velaskez kaže se ne zna koje će poslove ti mladi ljudi obavljati u budućnosti, i da ih treba naučiti veštinama.

"Jedan od načina je da se uspostavi saradnja između škola i industrija. Privatna praksa objašnjava učenicima kako posao funkcioniše, koji efekat ima nauka na ekonomiju, na održivost", naglašava Gras-Velaskez.

Na pitanje koliko su nastavnici spremni da uče, gošća N1 kaže da su oni uvek spremni, pogotovo kad, kaže, shvate da sami to ne mogu i počnu da međusobno sarađuju.

Doktorka je objasnila da postoji platforma preko koje STEM nastavnici mogu da razgovaraju.

"STEM zajednica postoji već devet godina. Počeli smo kao mali projekat 2010. godine, uz finansiranje iz Evopske komisije, bilo nas je 30-tak u Briselu, i od tad smo se proširili, da bi sada imali mrežu od više desetina zemalja. Imamo podršku ministarstava, industrije, raširili smo se i vrlo smo ponosni", kaže Gras-Velaskez.

Zajednica u Srbiji postoji od 2016. godine. "Od trenutka kada je Centar za promociju nauke ušao u projekat, oni sjajno rade i svi ambasadori projekta u Srbiji se trude i rade sve da promovišu STEM obrazovanje", kaže sagovornica.

Dodaje da ne može da se kaže koja je zemlja najbolja, jer su, naglašava, različite zemlje postigle napredak na različite načine. "Ne možemo da kažemo koja je najbolja, pa da kopiramo njihov sistem, jer ne funkcioniše isto u svakoj državi", kazala je.

Nastavnici, kaže, moraju da "izađu iz okvira" koje im nameće tradicionalno obrazovanje.

"Imate nastavnike koji završe studije, krenu da rade u školi, a onda shvate da ne mogu da predaju samo ono što je u planu, već moraju da podučavaju svoje učenike, koji su svi različiti, da prate novine...", kazala je.

POVEZANE VESTI

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Anita

Da li, draga gospođo, nastavnik u vašem STEM sistemu ima u razredu 30 očiju koje vas posmatraju kao luzera jer znaju da od plate ne možeš da jedeš (korpa), lečiš se (ogromna korupcija, čast izuzecima), obučeš se (uglavnom kinezi), platiš kiriju (sopstveni stan je bajka)...i da si još u odličnoj situaciji naspram radnika u tzv. privredi. Svesni da će im pri zapošljavanju terbati mnogo više veza od znanja, mladi su apatični (koja crna motivacija), ne veruju u sistem jer ga i nema, gledaju da kupe diplomu po političkoj liniji, a ako to ne mogu, jedva čekaju da odu na na "truli" zapad (ne na "zdravi" Istok, zanimljivo).

Djape

Draga gospođo, ovo je Srbija.

Pera

U normalnoj zemlji svaki fakultet je fakultet buducnosti,kod nas mozes zavrsiti bilo koji,ali buducnosti nema.Mozes se zaposliti iskljucivo preko veze.Fakultet buducnosti u zaostaloj Srbiji,slabo sta vredi.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Niš ima najveće luksuzne carske terme iz 4. veka, ali niko ne može to da vidi 19:25 h

19:25 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Srpski fizičari autori jednog od najboljih naučnih radova za 2018. 17:50 h

17:50 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Na Olimpijadi u mentalnoj aritmetici u Beogradu 1200 mališana 17:08 h

17:08 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Na Grenlandu se u jednom danu istopilo dve milijarde tona leda 11:36 h

11:36 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Četiri medalje za predstavnike Srbije na Sajmu nauke u Izmiru 10:33 h

10:33 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

NBS: Omogućeno domaćim programerima da prodaju na Google Play Store-u 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Pande iz "mešovite veze" daju nadu za opstanak te vrste životinja 14.06.2019.

14.06.2019.  |  Sci Tech

loader