Mnogi insekti pred izumiranjem zbog pesticida, klimatskih promena...

Mnogi insekti pred izumiranjem zbog pesticida, klimatskih promena...

Mnogi insekti pred izumiranjem zbog pesticida, klimatskih promena... Izvor: MorgueFile

Populacija 40 odsto vrsta insekata se "dramatično smanjuje" u svim delovima sveta, pokazala je jedna naučna studija.

Pčele, mravi i bube nestaju osam puta brže nego sisari, ptice ili reptili, dodaje se u studiji objavljenoj u časopisu "Biological Conservation".

Stručnjaci, međutim, kažu da neke vrste, poput kućnih muva i bubašvaba doživljavaju pravi "bum".

Insekti su najbrojnija živa bića koja nastanjuju Zemlju i veoma su bitan faktor "lanca ishrane" i održavanja eko sistema, omogućujući funkcionisanje mnogih drugih vrsta, uključujući i ljude.

Kao razlog smanjenja broja mnogih insekata navodi se intenzivni razvoj poljoprivrede, velika upotreba pesticida i klimatske promene.

Insekti su hrana pticama, pacovima i sitnim sisarima. Oni oprašuju oko 75 odsto useva širom sveta, obnavljaju zemlju i drže pod kontrolom broj štetočina i zaraza.

Mnoge ranije pojedinačne studije, objavljene poslednjih godina, takođe su upozorile na smanjenje populacije nekih vrsta insekata, posebno pčela, i to naročito u razvijenim zemljama.

Međutim, ova najnovija je sveobuhvatnija, jer obrađuje 73 postojeća istraživanja, objavljena u poslednjih 13 godina, i samim tim, pruža širi uvid u ovu tematiku.

Naučnici ukazuju da bi smanjenje broja insekata u skoro svim regionima sveta moglo u narednih nekoliko decenija da dovede do potpunog nestanka 40 odsto vrsta ove najbrojnije klase životinja. Već se trećina vrsta insekata klasifikuje kao "ugrožene".

"Glavni razlozi su gubitak životnog prostora, zbog širenja poljoprivredne delatnosti, urbanizacija i uništavanje šuma", rekao je za BBC dr Fransisko Sančes-Bajo sa Univerziteta u Sidneju, šef tima koji je radio na studiji.

On dodaje da bitan faktor u globalnom smanjenju broja insekata čini i pojačana upotreba veštačkih đubriva i pesticida u poljoprivredi, kao i zagađenje hemijskim zagađivačima svih vrsta.

"Treće, imamo i biološke faktore, kao što su invazivne vrste i patogeni (bakterije, virusi, gljivice, paraziti); i konačno, četvrto, imamo klimatske promene, naročito u tropskim oblastima, gde je poznato da je njihov uticaj veoma velik", rekao je Sančes-Bajo.

U studiji se posebno ukazuje na smanjenje broja letećih insekata u Nemačkoj, što je nedavno utvrđeno, kao i na ogromnu deforestaciju u Portoriku, koja je posledica globalnog otopljavanja. Mnogi naučnici smatraju da nalaze objavljene u ovoj studiji treba shvatiti kao "ozbiljno otrežnjujuće".

"Ne radi se samo o pčelama, niti o oprašivanju i našoj ishrani – sve je manje i balegara koji čiste (ekosistem) od otpadaka, kao i insekata poput vilinih konjica koji pokreću život u rekama i ribnjacima", smatra Mat Šerdlou, britanski borac za zaštitu insekata.

On ocenjuje da je postalo "prilično očigledno da se ekologija naše planete raspada i da je sve veća potreba za intenzivnijim, globalnim naporima da se zaustave ovi užasni trendovi".

"Dopuštanje da se nastavi istrebljivanje insekata nije racionalna opcija", upozorava Šerdlou.

Autori studije posebno ukazuju na porazne posledice izumiranja insekata na mnoge vrste, poput ptica, reptila i riba, kojima su insekti glavni izvor hrane, i kojima bi, sledstveno tome, takođe, moglo da zapreti istrebljenje.

S druge strane, kako navodi profesor Dejv Gulson sa Univerziteta u Saseksu, jedan manji broj insekata će se najverovatnije dobro prilagoditi izmenjenim klimatskim i ostalim uslovima.

"Parazitski insekti koji se brzo razmnožavaju će najverovatnije doživeti ekspanziju zbog toplijih uslova, jer će njihovi mnogi prirodni neprijatelji, koji se razmnožavaju sporije, nestati. Velika je verovatnoća da ćemo završiti sa najezdom manjeg broja štetnih insekata, ali ćemo izgubiti mnoge divne, poput pčela, leptirova i balegara, koji obavljaju ogroman posao čišćenja životinjskog izmeta", upozorava Gulson.

Neke vrste insekata, kao što su kućne muve i bubašvabe, još više bi se mogle odomaćiti u ljudskom okruženju i mogle bi postati otporne na pesticide.

Mada je opšta poruka prilično uznemirujuća, imajući sve ovo u vidu, ljudi ipak nešto mogu da učine: mogu da svoje bašte učine da budu prijemčivije za "dobre" insekte, ne koristeći pesticide i sadeći organska semena.

Naposletku, ako najveći broj insekata nestane, na njihovo mesto doćiće druge vrste insekata, ali to je veoma spor proces, navodi Gulson.

"Za milion godina, nema sumnje da će pojaviti čitava raznolikost novih stvorenja, koja će zameniti ova koja su zbrisana u 20. i 21. veku", poručuje Gulson i ocenjuje da to baš nije "utešno" za pokoljenja koja će doći odmah posle nas.

Naučnici naglašavaju da su potrebna nova i još sveobuhvatnija istraživanja koja bi potkrepila ove njihove nalaze, jer se većina postojećih odnosi na situaciju u Evropi i Severnoj Americi, a nedovoljno je onih koji se tiču Afrike i Južne Amerike.

Tagovi:

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Slavica

Sve je istina... Žalosno je što time uništavamo i sebe, jer smo i mi jednim delom u našem organizmu imamo i bakterije, parazite... i ne možemo bez njih... Ali postoji nešto drugo... imam snimeke voćaka, snimam ih već nekoliko godina, Cvetovi neverovatni...nema pčela...insekata, a plod nikad veći... ''grozdovi'' kajsija, jabuka... Podeliću fotografije na objavi na kojoj sam vas otvorila...

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Google slučajno otkrio lokaciju sistema "Patriot" na Tajvanu 16.02.2019.

16.02.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

U Peruu otkrivena grobnica plemića iz perioda Inka 16.02.2019.

16.02.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Nauka dokazala - moždane funkcije "noćnih ptica" i ranoranioca se razlikuju 16.02.2019.

16.02.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Poplave u severnoj Australiji ugrozile Veliki koralni greben 15.02.2019.

15.02.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Slučaj Huavej potresa svet, ali ne i vlast u Srbiji 14.02.2019.

14.02.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Krave dobile svoj Tinder, internet olakšao sparivanje stoke 14.02.2019.

14.02.2019.  |  Sci Tech

loader