Saturn nije uvek imao svoje prstenove, nastali pre 100 miliona godina

Saturn nije uvek imao svoje prstenove, nastali pre 100 miliona godina

Saturn nije uvek imao svoje prstenove, nastali pre 100 miliona godina Izvor: Nino Satria/freeimages.com

Saturn nije uvek imao svoje prstenove, oni su nastali pre najviše 100 miliona godina, utvrdili su naučnici NASA.

Jedna od poslednjih stvari koje je učinila Nasina sonda Cassini pre nego što se srušila u atmosferu Saturna bila je "krstarenje" između planeta i njegovih prstenova testirajući pritom gravitaciju.

Precizna merenja konačne putanje Cassini-ja omogućila su naučnicima da prvi put tačno procene količinu materije u prstenovima, računajući njihovu težinu na osnovu jačine gravitacione sile.

Ta procena da odgovaraju masi oko 40 odsto Saturnovog meseca Mimas, koji je 2.000 puta manji od Zemljinog meseca, govori im da su prstenovi relativno mladi i da su nastali pre manje od 100 miliona godina, a možda i tek pre 10 miliona godina.

Ta spoznaja okončaće dugotrajni spor među naučnicima. Neki su smatrali da su se prstenovi formirali istovremeno s planetom pre 4,5 milijardi godina od ledenog "otpada" koji je ostao u orbiti nakon formiranja Sunčevog sustava. Drugi su smatrali da su prstenovi vrlo mladi i da je Saturn u nekom trenutku "uhvatio" telo iz Kuperovog pojasa ili kometu i postupno ga sveo na orbitirajući otpad.

Novi proračuni mase temelje se na merenjima koliko je putanja Cassini-ja izmenjena uticajem gravitacije pstenova u trenutku dok je svemirska sonda letela između planete i njenih prstenova u završnoj putanji u septembru 2017. 

U početku taj otklon nije odgovarao predviđanjima na temelju modela planeta i prstenova. Tek kad je tim naučnika uzeo u obzir duboke vetrove u atmosferi Saturna, nešto što je bilo nemoguće uočiti iz svemira, ta su merenja dobila smisao omogućavajući izračunavanje mase prstenova.

"Prvi put kad sam pogledao podatke nisam verovao zbog toga što sam verovao našim modelima i trebalo je neko vreme da shvatimo da postoji nešto što menja gravitaciono polje a što nismo uzeli u obzir", kazao je Burkard Milicer, profesor sa univerziteta Kalifornia u Berkliju, dodajući da su naučnici prvo mislili da se radi o oblacima poput zemljinih, a ne snažnim atmosferskim strujama.

Za naučnike je bilo iznenađujuće i otkriće rotirajućih oblačnih slojeva koji se kreću različitim brzinama.

"Otkriće dubokih rotirajućih slojeva iznenađujuće je otkriće o unutrašnjoj sktrukturi planete", kaže glavna naučnica projekta Cassini Linda Spilker iz NASA.

Milicer je mogao da izračuna i da je stenovita jezgra planeta 15 do 18 puta masa Zemlje što odgovara ranijim procenama.

Rezultati su objavljeni u časopisu Science.

Tagovi:

POVEZANE VESTI

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Marko

Pogresili su, prsteni su nastali pre milijardu godina (1.000.000.000).

sasa

podatak da su prstenovi novi, tj noviji (podatak za ove sto im to ne zvuci kao oduvek je da su pre 100 miliona godina po zemlji isli dinosaurusi, npr) u kosmickim odnosima vremena i prostora se odavno predavao u skolama. ja sam i u osnovnoj i u srednjoj i na faksu iz geografije i astrofizike ucio da saturnovi prstenovi datiraju ne od nastanka same planete, nego od mnogo kasnije, a da su nastali cepanjem jednog ili vise prirodnih satelita saturna, kao i zarobljavanjem prolazecih asteroida dovoljno male mase i brzine, tj kineticke energije.

Raja voli veselo Kmi kmik

E sad mi je lakše.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Meteor od 100 kilograma probio zvučni zid iznad SAD 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Zbog klimatskih promena razorni uragani tri puta češći 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Japanski svemirski brod vraća se sa udaljenog asterioida 13.11.2019.

13.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Huavej deli bonus od 3.100 dolara svakom zaposlenom 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

SpaceX lansirao u svemir 60 satelita za superbrzi internet 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Merkurovo "pomračenje" Sunca, sledeće tek 2032. godine 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istraživačka stanica Petnica raspisala konkurs za programe u 2020. 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Redak fenomen u Srbiji: Danas ćemo moći da vidimo Merkur 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

loader