Naučnici veruju da je supernova dovela do izumiranja mnogo vrsta na Zemlji

Naučnici veruju da je supernova dovela do izumiranja mnogo vrsta na Zemlji

Naučnici veruju da je supernova dovela do izumiranja mnogo vrsta na Zemlji Izvor: REUTERS/NASA
Ilustracija, arhiva

Pre 2,6 miliona godina neuobičajeno jako svetlo stiglo je do predistorijskog neba i zadržalo se nedeljama ili mesecima. Bila je to supernova, eksplozija zvezde nekih 150 svetlosnih godina udaljena od Zemlje.

Unutar nekoliko stotina godina, mnogo vremena nakon što je neobično svetlo izbledelo, cunami kosmičke energije s te raspadajuće zvezde mogao je da stigne do naše planete i ispuni atmosferu pokrećući klimatske promene i izazivajući masovno izumiranje životinja u okeanima ukljčujući vrste morskih pasa koji su bili veličine autobusa.

Naučnici su učinak takve supernove, a moguće više od jedne, na život u okeanima, opisali u radu u časopisu Astrobiology (Astrobiologija).

"Ovakva istraživanja sprovodim 15-ak godina i uvek je to bilo zasnovano na opštim znanjima o Svemiru - da su te supernove morale da imaju uticaj na Zemlju u nekom trenutku", kaže rukovodilac istraživanja Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta Kanzas.

"Ovog puta je drugačije. Imamo dokaze o zbivanjima u blizini u određeno vreme. Znamo koliko su ona bila udaljena pa možemo da izračunamo da su mogla da utiču na Zemlju i da ih uporedimo sa onim što znamo o tome da se dogodilo u tom trenutku - mnogo preciznije".

Po Melotu, nedavna istraživanja koja su otkrila naslage radioaktivnog izotopa gvožđa na dnu okeana pružaju neoborive dokaze o vremenu i udaljenosti supernova.

"Još su sredinom 1990-ih ljudi govorili: Tražite gvožđe-60. To je pokazatelj jer nema načina da stigne na Zemlju osim eksplozijom zvezde. Da je radioaktivno gvožđe-60 stvoreno sa Zemljom odavno ga ne bi bilo. Stoga je moralo da 'kiši' po Zemlji. Postoje rasprave o tome da li je bila samo jedna supernova u blizini ili čitav lanac. Sklon sam kombinaciji - veliki lanac eksplozija s jednom koja je bila neuobičajeno snažna i blizu. Kada proučavate ostatke gvožđa-60 uočite skok pre 2,6 miliona godina, ali višak je razbacan 10 miliona godina unatrag".

Melotov tim navodi da postoje drugi dokazi za seriju supernova u arhitekturi Svemira.

Bez obzira na to da li je bila jedna supernova ili serija, energija koja je nataložila slojeve gvožđa-60 širom sveta izazvala je i prodiranje čestica poznatih kao mioni na Zemlju izazivajući rak i mutacije - posebice kod velikih životinja.

"Najbolji opis miona bio bi vrlo teški elektron - ali mion je nekoliko stotina puta teži od elektrona", kaže Melot. "Oni vrlo snažno prodiru. U normalnim uslovima mnogo njih prolazi kroz nas. Najveći deo prolazi ne nanoseći štetu, ali oko petine doza zračenja dolazi od miona. Kad talas tih kozmičkih zraka pogodi pomnožite te mione s nekoliko stotina. Samo mali delić tih miona imaće delovanje, ali kad je broj toliko velik i energija toliko visoka imate povećani broj mutacija i karcinome - to bi bio glavni biološki uticaj. Procenjujemo da bi stopa obolevanja od raka porasla 50 odsto za bića veličine čoveka, a što ste krupniji to gore po vas. Za slona ili kita jako raste doza primljenog zračenja".

Supernova pre 2,6 miliona godina može biti povezana s izumiranjem velikih morskih vrsta na granici geoloških razdoblja pliocena i pleistocena kada je, prema procenama, 36 odsto životinjskih vrsta izumrlo. Izumiranje je bilo koncentrisano na životinje koje su obitavale u priobalnim vodama u kojima su veliki organizmi bili pogođeni većim dozama zračenja miona.

Prema Melotovom naučnom timu štete koje su naneli mioni proširile su se stotine metara u dubinu okeana postajući veće s većim dubinama. Mioni visoke energije mogu da dopru dublje u okeane i da budu važniji uzročnici bioloških šteta s povećanjem dubine.

Zračenjem supernove ogromne morske životinje mogle su da budu osuđene na propast.

"Jedna od vrsta koje su izumrle pre 2,6 miliona godina bio je megalodon", kaže Melot.

"Zamislite veliku belu psinu iz 'Ralja' koja je ogromna - to je megalodon, bio je veličine autobusa. U tom razdoblju nestali su. Pa možemo da spekulišemo da su mioni igrali ulogu. Zapravo, što je biće bilo veće veći je bio porast primljenog zračenja".

Melot dodaje da nije bilo dobrog objašnjenja izumiranja velikih morskih vrsta. "To bi moglo biti jedno. Ta promena paradigme - znamo da se nešto dogodilo i kad se dogodilo pa prvi puta možemo stvarno 'zaorati' i definitivno proučiti stvari. Sada možemo konačno utvrditi koji bi bili učinci zračenja na način kako to ranije nije bilo moguće".

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ANTIsns

Prema nekim komentarima, Srbija još uvek živi u srednjem veku. Hvala nazadnjacima!

SAV

Razumem ja evolucioniste ali ne razumem kako je to ;mravlja kiselina evoulirala ,elektricna jegulja bi trebala imati primitivni oblik elektricne energije koji je Evo,pa zatim razni otrovi pcela osa koji su morali imati primitivan otrov koji Evo.Ovo sve nema logike jer hemiska jedinjenja ne mogu Evo a ni elektricna energija.mogao bih do sutra o smrdibubama I gasu koji prave o metamorfozi gde jedan organizam prima drugi oblik.Pozz.

Dule

Nisam ja protiv nauke već protiv evolucije, velikog praska i heliocentričnog sistema. Zahvaljujući nauci, danas možemo da vidimo kolika je glupost teorija evolucije.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Siniša Mali govoreći o inovacijama pomenuo i leteći taksi 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Digitalna Srbija: Kreće upis na Master 4.0 programe 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Julija Džogaz - višestruko nagrađivana na međunarodnim arhitektonskim konkursima 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Ozonska rupa se smanjuje, ali to ne znači da nema razloga za brigu 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Gimnazijalke napravile robota za čišćenje plastike iz okeana 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Dečaci otkrili fosile stare 310 miliona godina na obali kanadskog jezera 13.10.2019.

13.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Telefoni odvlače pažnju na radnom mestu, menadžeri savetuju kako to sprečiti 12.10.2019.

12.10.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Zlato i tri bronze za učenike Matematičke gimnazije na takmičenju u Bukureštu 12.10.2019.

12.10.2019.  |  Sci Tech

loader