Broj irvasa na Arktiku se prepolovio

Broj irvasa na Arktiku se prepolovio

Broj irvasa na Arktiku se prepolovio Izvor: Pixabay

Populacija divljih irvasa, ili karibua, na području Arktika se više nego prepolovila u poslednjih dvadeset godina, piše BBC.

Prema najnovijem izveštaju koji govori o uticaju klimatskih promena na okolinu, njihov broj je s pet miliona spao na samo 2,1 milion.

U izveštaju, koji je predstavljen na sastanku organizacije American Geophysical Research Union, objašnjava se zašto arktička tundra promenjene vegetacije i vremenskih prilika više nije toliko pogodna za irvase.

Divlja stada irvasa

Irvas i karibu su ista vrsta, ali karibuima se obično nazivaju velika, divlja stada na Aljasci i na severu Kanade.

Prema naučnicima koji prate broj njihove populacije, karibui su najviše ugroženi. Na nekim područjima, broj jedinki u stadu se smanjio za 90 posto.

"To je takav drastičan pad, da ne vidimo kako se to može popraviti", piše u izvetaju Arctic Report Card.

Zašto je toplija klima loša za irvase?

Postoji nekoliko razloga zašto je toplija klima nepovoljna za irvase.

"Klimatske promene utiču na promenu vegetacije, ali zbog njih se na nekim područjima i produžavaju sušna razdoblja", rekao je klimatolog Hauard Epstin, koji je radio na izveštaju.

Lišaj kojim se hrane irvasi niska je vegetacija.

"Toplija klima pogoduje rastu više vegetacije koja onda preuzima primat na tom području i istiskuje nižu vegetaciju poput lišajeva", objasnio je Epstin.

"Dodatno, uz toplije vreme, dolazi i više insekata. Tužno je što je dan za koji bismo mi rekli da je lep, ružan dan za karibue. Ako je toplo i nije vetrovito, prava je najezda insekata i karibui gube mnogo energije pokušavajući ih maknuti sa sebe ili tražeći mesta gde ih nema toliko", dodao je.

Problem je i previše kiše. Zbog klimatskih promena, menjaju se vremenske prilike na različitim područjima. Negde onda bude više padavina nego pre, a negde manje. Kada kroz duži period pada puno kiše na Arktiku, a ona često pada na tlo prekriveno snegom, stvara se tvrd, zamrznuti sloj koji prekriva tundru, a koji irvasi ne mogu probiti svojom njuškom kako bi došli do hrane.

Šta se može učiniti?

Značajna promena se može dogoditi jedino na globalnom nivou, tako da se smanji emisija gasova sa efektima staklene bašte, ali naučnici sumnjaju da će se to ostvariti i pretpostavljaju da će temperature nastaviti da rastu na Arktiku.

Stoga je cilj ovog, ali i drugih sličnih istraživanja, shvatiti na koje sve načine klimatske promene utiču na okolinu i pokušaju onda da osmisle načine prilagođavanja, piše Index.

Tagovi:

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Larisa

Zaista smo na ivici opstanka, i irvasi i svi koji žive na ovoj planeti!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

POPULARNO NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Plastika iz Amerike i Azije preti jedinstvenoj fauni Galapagosa 18:53 h

18:53 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Skoro 20.000 zaposlenih u Fejsbuku mogu da pristupe lozinkama korisnika 21.03.2019.

21.03.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

SZO traži da se napravi baza onih koji rade na izmenama ljudskih gena 19.03.2019.

19.03.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Abelova nagrada za matematiku prvi put dodeljena ženi 19.03.2019.

19.03.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Norveški "filozof biznisa": Čovek je druga najpametnija vrsta na Zemlji 17.03.2019.

17.03.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Za pripitomljavanje psa "kriva" vučja kooperativna narav 16.03.2019.

16.03.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Redakcije širom sveta sve više "zapošljavaju" robote novinare 16.03.2019.

16.03.2019.  |  Sci Tech

loader