Sateliti Saturna i Jupitera imaju gotovo sve uslove za život

Sateliti Saturna i Jupitera imaju gotovo sve uslove za život

Sateliti Saturna i Jupitera imaju gotovo sve uslove za život Izvor: NASA
Ilustracija preleta Kasnija preko Saturnovog meseca Enekelada

Nova istraživanja svemirskog teleskopa Habla i letelice Kasini pokazuju da bi uslovi pogodni za život mogli postojati na Saturnovom mesecu Enkeladu, ali i na Jupiterovom mesecu Evropi.


Istraživanje pokazuje da na Saturnovom mesecu Enkeladu postoji hemijska energija koja može podržavati život. Druga studija, Hablovih naučnika otkriva nove dokaze koji potvrđuju da iz Jupiterovog meseca Evrope izbijaju gejziri vode.

Enkelad ima gotovo sve što je potrebno za život kakav postoji na Zemlji, amonijak, CO2 i vodonik, i neke organske materije. Vodonik u okean dolazi iz hidrotermalnih izvora na dnu, slično kao na Zemlji.

Prisutnost velikih količina vodonika podrazumeva da bi mikrobi, ako postoje tamo, taj gas mogli da koriste u kombinaciji s CO2 koji je otopljen u vodi. Ova hemijska reakcija, poznata kao metanogenza budući da se u njoj stvara metan, predstavlja temelj života na Zemlji, a mogla je čak biti ključna za njegov nastanak.

Nova studija pokazala je da Enkelad ima gotovo sve sastojke neophodne za razvoj života. Kasini za sada još nije otkrio prisutnost fosfora i sumpora, međutim, naučnici očekuju da bi ih moralo biti jer je kameno jezgro tog meseca verovatno slično meteorima koji ih uobičajeno sadrže.

Podaci pokazuju da je temperatura u okeanu pod ledenom korom Enkelada najviša upravo u području u kojem se nalaze gejziri koji izbacuju vodu daleko u svemir. Sve to ukazuje da bi Enkelad mogao imati jednoćelijske organizme ili čak složenije oblike života.

Danas se smatra da bi tekuće vode moglo biti na pet tela u Sunčevom sistemu, osim Zemlje, na Marsu, Evropi, Enkeladu, Ganimedu i Cereri.

Zbog velike udaljenosti od Sunca, temperature na površini Enkelada i Evrope mnogo su niže od nule. Međutim, divovske planete oko kojih kruže svojom golemom gravitacijom „masiraju“ njihove unutrašnjosti pa se pretpostavlja da, zahvaljujući trenju, temperatura ispod debele ledene kore raste iznad nule.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milan

Titan takođe, inače ne zovu se prirodni sateliti meseci to je ime našem prirodnom satelitu.

AleksandarV

Apsolutno ništa u poređenju sa ovim rajem na zemlji!

F.U.

Srbija i dalje bez uslova za normalan život.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Huavej deli bonus od 3.100 dolara svakom zaposlenom 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

SpaceX lansirao u svemir 60 satelita za superbrzi internet 12.11.2019.

12.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Merkurovo "pomračenje" Sunca, sledeće tek 2032. godine 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istraživačka stanica Petnica raspisala konkurs za programe u 2020. 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Redak fenomen u Srbiji: Danas ćemo moći da vidimo Merkur 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Istorijski uspeh srpskih studenata na debatnom turniru na Oksfordu 11.11.2019.

11.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kako klimatske promene utiču na okeane i kriosferu? 09.11.2019.

09.11.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kad "zaglavljene" SMS poruke stignu par meseci kasnije 08.11.2019.

08.11.2019.  |  Sci Tech

loader