Kolekcija svetskog znanja - upoznajte ljude iza Vikipedije

Kolekcija svetskog znanja - upoznajte ljude iza Vikipedije

Kolekcija svetskog znanja - upoznajte ljude iza Vikipedije Izvor: Vikipedija

Da se strah od dugih reči naziva hipotomnostroseskvipedaliofobija, da je Elvis Prisli imao brata blizanca Garona, koji je umro na porođaju ili da je Nova Švabija područje na Antarktiku, koje je nacistička Nemačka posedovala u sastavu Trećeg Rajha, samo su neki podaci koje možete saznati u više od 43 miliona članaka na Vikipediji.

Vikipedija je nastala kao dopunski projekat za Nupediju, slobodnu enciklopediju na engleskom jeziku, koju su pisali eksperti.

Istorija je počela je 2. januara 2001. u San Dijegu u Kaliforniji, u razgovoru između dva stara prijatelja Larija Sengera i programera Bena Kovica. Kovic je objasnio Sengeru ideju "vikija" (veb sajta, dizajniranog tako da omogući bilo kome ko pristupi da doprinese i uređuje sadržaj koji se tu nalazi), koji je odmah shvatio da bi viki format odlično pristajao enciklopediji.

Senger je potom nagovorio šefa Nupedije da napravi Viki od Nupedije i prva verzija je bila postavljena 10. januara. Kako mnogi korisnici Nupedije nisu hteli da ona bude Viki, tako se 15. januara na sopstvenoj stranici www.wikipedia.org - rodila "Vikipedija".

Rasla je izvanrednim tempom. U februaru je već imala 1.000 članaka, a u septembru 10.000. Od tada, Vikipedija na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su joj se pridružile međunarodne Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog, a trenutno Vikipedija postoji na 295 jezika.

U martu 2006. Vikipedija je imala preko 1.000.000 članaka, a u decembru 2008. preko 12 miliona članaka. Trenutno, broj članaka na svim jezičkim izdanjima je veći od 43 miliona i svakodnevno raste.

Da li ste znali....

- Prosečnoj osobi trebalo bi više od 21 godine da pročita Vikipediju na engleskom jeziku u celosti (ne uzimajući nikakav odmor i ne spavajući)

- Jedan od prvih ikada napisanih članaka bio je o običnoj pudli. Danas stranica na Vikipediji na engleskom jeziku za pudlu ima više od 5.000 reči.

- Drugi najviše uređivan članak na Vikipediji na engleskom jeziku svih vremena je o profesionalnom rvanju.

- U Poljskoj postoji spomenik Vikipediji.

Vikipedijanci širom Srbije

Vikipedija na srpskom jeziku je počela sa radom 16. februara 2003. godine. U početku se vrlo sporo razvijala i u prva tri meseca je napravljeno samo osam izmena, a u prvih godinu 800. Danas se, pak, u proseku napravi preko 2.000 izmena na dnevnom nivou.

Druga lokalna konferencija Vikipedijanaca Izvor: Vikipedija
Druga lokalna konferencija Vikipedijanaca

"Kada sam ja došao na Vikipediju, u maju 2005. godine, bilo je desetak hiljada članaka i dobijali smo hiljadu novih članaka na svakih četrdesetak dana, ali taj trend se nije previše popravio - sada nam treba u proseku oko 30 dana da dobijemo hiljadu novih članaka", kaže za N1 predsednik Vikimedije Srbije i jedan od osnivača organizacije, Filip Maljković.

Vikipedija na srpskom jeziku trenutno ima oko 343 hiljade članaka. Prag od 100.000 članaka je prešla u novembru 2009. godine. 2011. godine napravljen je 150.000. članak, a u julu 2013. godine 200.000. članak.

Engleska, švedska, sebuanska, nemačka, holandska, francuska, ruska, italijanska, španska, varaj-varaj, poljska, vijetnamska i japanska Vikipedija imaju više od milion članaka.

"Broj urednika je teže definisati, jer ne postoji uredništvo kao takvo, već svako može doprineti na neki način - bilo ispravljanjem pravopisnih ili tipografskih grešaka, bilo pisanjem članaka, ili slanjem fotografija. Na Vikipediji na srpskom jeziku postoji blizu 200 hiljada registrovanih korisnika, ali većina njih nije aktivna. Ima oko hiljadu urednika, koji su u poslednjih mesec dana napravili bar jednu izmenu, ali broj veoma aktivnih korisnika je dosta manji i broji svega nekoliko desetina ljudi", kaže on.

Dobra strana Vikipedije je što svako može da doprinese na način na koji želi, odnosno, svako može da piše o temama koje ga zanimaju. Urednici imaju veliku slobodu u uređivanju, dokle god poštuju pravila i smernice - fokus na proverljivosti podataka i uvek neutralna tačka gledišta.

Uzevši u obzir činjenicu da svaki korisnik interneta može da piše i uređuje tekstove na Vikipediji, često se javlja sumnja u valjanost i istinitost njenih podataka.

"Reference su moć Vikipedije. One služe da potkrepe činjenice koje se iznose u člancima i preporuka nas koji doprinosimo Vikipediji je: ne verujte Vikipediji ako ne vidite reference", objašnjava Filip.

Izbor teme je slobodan, dovoljno je da tema bude relevantna za Vikipediju. Mnogi pišu o onome u čemu su stručni, ali, s druge strane, mnogi žele da pišu o stvarima koje ih interesuju van struke, o svojim hobijima ili omiljenoj muzici, filmovima, knjigama.

Radionica uređivanja Vikpedije na srpskom jeziku i izložba Viki voli spomenike u Zavičajnom muzeju Knjaževac Izvor: Vikipedija
Radionica uređivanja Vikpedije na srpskom jeziku i izložba Viki voli spomenike u Zavičajnom muzeju Knjaževac

Na Vikipediji ne postoji "moj" ili "tvoj" članak, već svako može da uređuje bilo koji. To je i draž Vikipedije - ništa ne ostaje onako kako jeste, već se stalno menja i usavršava.

"Što se tiče izvora, oni mogu biti pisani, što je lako, ako posedujete sopstvenu biblioteku ili često posećujete neku pravu biblioteku. Međutim, češći izvor informacija je sam internet, koji, kao što znamo, obiluje podacima raznih vrsta. Upravo zbog toga i treba biti obazriv kada se internet koristi kao izvor, jer podaci mogu vrlo često da se pojave, pa nestanu, a takođe se postavlja pitanje kredibilnosti, jer u današnje doba svako može da plasira bilo koju informaciju na internetu", objasnio je Filip Maljković.

S obzirom na zajedničku istoriju bivše Jugoslavije, dešava se i da na iste događaje iz prošlosti postoje različiti pogledi.

"Vikipedija problematične slučajeve rešava na svoj način, ali pošto je neutralna tačka gledišta nešto čemu svakako stremimo, cilj je da se uz verodostojne izvore i sagledavanje situacije iz svih uglova naprave nepristrasni i objektivni članci, koliko god je to moguće, uzevši u obzir vremensku distancu (ili nepostojanje iste) i probleme koji i dan danas postoje u našim društvima. Međutim, dešava se i da cela jezička zajednica bude politički obojena i to onda može uticati na sam sadržaj te Vikipedije, kao što se to već dešavalo", objasnio je.

Vikipedija ne zna za godine

Miljan Simonović (19) je jedan od najmlađih urednika srpske Vikipedije. Pre više od dve godine počeo je da uređuje i piše članke. Ne prođe ni dan, a da ne napiše ili dopuni neki.

Miljan Simonović Izvor: Vikipedija

"Sasvim slučajno sam se našao u tom svetu i odlučio da ostanem. Naime, pre dve godine sam čitao o nekim biljčicama na netu, naravno, na Vikipediji i video sam neku grešku u članku. Privuklo me je to što piše da svako može da je uređuje, pa sam odlučio da ispravim tu grešku i da malo proširim članak, kako drugi koje zanima ta tema ne bi morali da kopaju toliko dugo po netu, da bi našli ono što sam ja tražio. Meni je to bilo veoma zanimljivo, počeo sam da čitam uputstva i smernice i da i sam pišem članke", navodi Miljan.

Miljanovi prvi članci bili su o književnosti. Postepeno su se oblasti proširivale, počeo je da piše i o biologiji, živim bićima, geografiji...

Vikipedija na srpskom jeziku je po broju članaka najveća južnoslovenska vikipedija, a na listi svih Vikipedija trenutno zauzima 27. mesto.

"Napisao sam brojne članke o gradovima, planinama i rekama širom sveta, ali sam se bavio i svojim krajem, jugoistočnom Srbijom, koji nije toliko dokumentovan na Vikipediji. Naravno, od samog početka sam pisao i biografije raznih ljudi. Prvo su to, naravno, bili književnici, zatim biolozi, geografi i mnogi drugi naučnici i umetnici. Neverovatno je koliko čovek može da sazna dok piše članak o nekoj osobi. Pored toga što sam "zavirio" u živote mnogih poznatih ljudi, naučio sam i saznao mnoge stvari o vremenu u kom su živeli, o kulturi, istoriji i društvenim prilikama različitih perioda", navodi.

Miljan kaže da je značaj Vikipedije u tome što kao najveća svetska enciklopedija ima sve atribute "kutije znanja", koja pruža svakome ono što ga interesuje. Onima koji žele da se priključe timu Vikipedije, savetuje - budite strpljivi i istrajni.

"Mnogi ljudi dođu sa željom da pišu članke iz onih oblasti koje ih zanimaju, ali ubrzo odu, jer im se pisanje čini preteškim, a i nemaju razumevanja prema drugim korisnicima. Treba imati u vidu da vi niste jedini koji pišete, već da postoji veliki broj ljudi pored vas koji imaju isti cilj, a to je širenje slobodnog znanja. Ne treba ulaziti u neke besmislene diskusije sa drugim korisnicima, ali ne treba ni izbegavati komunikaciju sa ostalima", kaže on.

Dr specijalista vazduhoplovne i hiperbarične medicine u penziji Milorad Dimić aktivno uređuje stranice skoro svakodnevno. Odlučio je da se bavi Vikipedijom pre osam godina, jer je uočio značaj popularizacije određenih, nedovoljno poznatih grana medicine, a posebno oblasti za koje je specijalizovan.

Milorad Dimić Izvor: Vikipedija

"Video sam priliku da kroz uređivanje pojedinih interesantnih tema iz medicine stanem na put brojnim dezinformacijama i nadrilekarstva, u brojnim časopisaima i na stranama interneta iz oblasti popularne medicine, koje su bile u stalnoj ekspanziji. Ove stranice ili tekstove često su uređivale nestručne osobe iz raznih pobuda, dovodeći u pitanje bezbednost mnogih bolesnika", kaže Dimić.

Za N1 objašnjava da se za Vikipediju zainteresovao, jer je želeo svoje slobodno vreme da iskoristi za umni rad, koji je, smatra, veoma bitan za mentalno zdravlje.

Do sada je uredio 3.616, a napisao 2.755 stranica. Osim o medicini, napisao je i veliki broj članaka kako bi popularisao rodni Niš, kulturno-istroijske vrednosti i poznate Nišlije, kao i članke iz oblasti istorije, geografije, psihologije...

"Vikipedija je važna jer stvara neiscrpne baze pouzdanih, proverljivih, lako dostupnih i kvalitetnih informacija, razvija istraživački duh kod sve većeg broja ljudi, razvija pismenost u svim oblastima znanja. Stvara svet u kome je celokupno znanje oslobođeno reklamerstva, u kome svaka osoba na planeti ima slobodan pristup celolupnom ljudskom znanju", istakao je on.

Značaj Vikipedije je u tome što je učinila znanje dostupnim, jer u samo nekoliko klikova možete da dođete do informacija koje su vam potrebne.

Takođe, vrata Vikipedije otvorena su za sve one koji žele da postanu deo ove neiscrpne enciklopedije. Dovoljno je da imate pristup internetu, ali pre svega želju i entuzijazam da doprinesete najvećem svetskom projektu slobodnog znanja.

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vlada R.

Sve sto siri zblnanje, nije za nas...

petar

Mislim da je bitnija srednješkolcima i studentima.

gaga

Pre par godina je bilo par časova posvećenih viki alatima u drugom razredu srednje škole. U međuvremenu nije viki izbačen iz programa već je izbačena čitava informatika iz drugog razreda. Ne treba to nama.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Rusija naoružava kosmonaute kako bi se zaštitili od divljih životinja 16:11 h

16:11 h  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Osnivač Huawei: Sankcije učinile našu kompaniju još jačom 17.09.2019.

17.09.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Luksemburg uvodi časove kodiranja od prvog razreda 17.09.2019.

17.09.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Gejming industrija duplo veća od muzičke i filmske zajedno, u Srbiji nema status 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Moguće uključivanje Huaveja u budući Državni data centar u Kragujevcu 16.09.2019.

16.09.2019.  |  Sci Tech

loader