Izvor: N1
Evroparlamentarci pozvali su vlasti u Bosni i Hercegovini da hitno zatvore neformalni migrantski kamp Vučjak kod Bihaća, upozoravajući da je na pomolu humanitarna katastrofa, ne samo u tom neuslovnom smeštaju, već i zbog nadolazeće zime.
U raspravi pred Evropskim parlamentom, poslanici su ukazali da se u Vučkjaku nalazi više hiljada ljudi, koji tamo borave u nehumanim uslovima i da je neophodno hitno ih raseliti u odgovarajući smeštaj. Oni su iskazali zabrinutost što vlasti u Bosni i Hercegovini još nisu odredile nove lokacije za smeštaj migranata i dodaju da je postojećih pet privremenih centara nedovoljno da prihvati sve kojima je pomoć neohopdna.
"Dodelili smo dodatnih 10 miliona evra kako bi podržali osnivanje opremanje i upravljanje novim centrima za migrante, mobilisali smo i stručnjake za upravljanje migracijama da pomognu vlastima u internoj koordinaciji. Uprkos značajnim sredstvima koje smo dodelili i intenzivnom političkom dijalogu, još čekamo da se valsti u BiH slože o lokacijama novih centara za prihvat i povećaju kapacitet postojećih", rekao je evropski komesar za migracije u odlasku Dimitris Avramopulos.
On je dodao i da je EU primila k znanju želju vlasti da dve kasarne pretvore u prihvatne centre i poziva ih da se oko toga dogovore.
"Kao prvi pozitivan korak uzimamo na znanje odluku koju je ove nedelje donela vlada tog entiteta, da će za te potrebe iskoristiti dve kasarne, jednu u blizini Sarajeva, a drugu kod Tuzle. Sada očekujemo da ta odluka bude sprovedena, kako bi se smanjio pritisak na Unsko-Sanski kanton i omogućilo preseljenje osoba koje su trenutno u Vučjaku", rekao je Avramopulos.
U diskusiji koja je usledila, osim apela da se kamp Vučjak zatvori i migranti presele u humaniji smeštaj, apelovano je i na vlasti u Hrvatskoj da prestanu sa praksom nelegalnog vraćanja migranata sa svojih granica. Više poslanika sa levog spektra optužilo je hrvatsku pograničnu policiju za nehumano postupanje i kršenje propisa EU. Pojedini su čak insistirali na tome da sa takvom praksom Hrvatska ne može ući u Šengensku zonu.
"Od Hrvatske tražim da prestane da krši međunaordno pravo. Evropska unija bi morala da prisili hrvatsku policiju da prestane sa nasilninm ponašanjem. Hrvatska može postati deo Šengena samo ako prestane sa nezakonitim vraćanjima sa granice. Pored toga, svi zajedno se moramo dogovoriti o pravilnoj raspodeli migranata, jer oni nisu pretnja", tvrdi socijaldemokrata Ditrman Kester.
Komesar Avramopulos kaže da je EK zabrinuta zbog takvih navoda.
"Dobijamo takve informacije od organizacija civilnog društva i ozbiljno im pristupamo. Bilo kakav oblik nasilja protiv migranata je neprihvatljiv", rekao je on.
Na svako pominjanje da Hrvatska krši međunarodno humanitarno pravo ili evropske propise po pitanju izbeglica, migranata i azila, reagovali su hrvatski poslanici, insistirajući da to nije istina.
"Takvi navodi su netačni i nisu potvrđeni i zato smatram da ovakva vrsta političkog pritiska ima za cilj da se promeni politika hrvatske vlade, koja već štiti granice Evropske unije veoma učinkovito. Moramo praviti razliku u odnosu na političke pritiske i navode koji su nepotvrđeni i nedokazani", istakao je Karlo Resler.
Izvestilac EP za BiH Paulo Ranžel kaže da je situacija sa migrantima u BiH "kritična". On tvrdi da nije fer delimično prebacivati odgovornost za to na Hrvatsku, BiH ili Srbiju, već i da EU ima svoj deo odgovornosti.
"Moramo prizanti da je dramatično i da zbog takvih situacija EU mora imati plan za hitne slučajeve. To je plan koji mora biti pokrenut sada, tokom prvih zimskih meseci", instira izvestilac EU za BiH.
On kaže da nije stvar samo u finansijskoj pomoći Evropske unije Bosni i Hercegovini.
"Treba nam tim osoba iz Fronteksa, i to ne samo jedan ili dva stručnjaka, već širi front, kako bi pružili podršku BIH vlastima da reše problem. Na taj način možemo ublažiti migrantski problem i imati više kapaciteta kako bi bolje razlikovali političke izbeglice od ekonomskih migranata i kako bi mogli da pružimo pomoć i zaštitu onima koji imaju pravo da dođu u EU", rekao je Ranžel.
Komesar Avramopulos je zaključio da Evropska unija od BiH očekuje da preduzme hitne mere kako bi se izbeglo pogoršanje situacije i eventualna humanitarna kriza, spoebno s obzirom na predstojeću zimu.
"Očekujemo od kantonalnih, državnih i lokalnih valsti da koordiniraju aktivnosti i na najbolji način iskoriste tehničku i finansijsku pomoć koju pruža EU", rekao je on i dodao da podršku očekuje i od policije i pravosudnih organa, kako bi se sprečilo fizičko nasilje nad migrantima iz tog područja.
"Granična policija mora obavljati svoje zadatke uz puno poštovanje osnovnih ljusskih prava", zaključio je on.
