Hrvatska i Srbija daleko od dogovora o granici

Hrvatska i Srbija daleko od dogovora o granici

Hrvatska i Srbija daleko od dogovora o granici Izvor: Marko Mrkonjic/PIXSELL (ilustracija)

Godinu dana nakon susreta Kolinde Grabar-Kitarović i Aleksandra Vučića u Zagrebu i dogovora da dve države u iduće dve godine pokušaju da usuglase rešenje o granici, između Zagreba i Beograda saglasnosti o tome još nema. Pozicije su najudaljenije kada je u pitanju razgraničenje na Dunavu.

U februaru prošle godine dvoje predsednika dogovorilo se da će Hrvatska i Srbija u dve godine pokušati da postignu dogovor oko granice, a ne uspeju li u tome obratiće se nekom međunarodnom sudu.  

Srpski predsednik je tada rekao da Zagreb i Beograd imaju suprotne pozicije o granici.

Po Beogradu, iako je došlo do određenih pomaka po pitanju kopnene granice, Hrvatska i Srbija su i dalje miljama daleko od dogovora o razgraničenju na Dunavu. 

Državni sekretar u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Stevanović kazao je u nedavnom intervjuu za Tanjug da su najveća prepreka sporazumu dva rečna ostrva - Šarengradska i Vukovarska ada, pri čemu Zagreb, po njemu, insistira na rešenju koje je suprotno međunarodnom pravu.

"Po pitanju Dunava, slažemo se samo da se gotovo ni oko čega ne slažemo, zato što problem vidimo potpuno drugačije. Oni ne žele da promene pozicije koje su u potpunosti u suprotnosti s međunarodnim javnim pravom", rekao je Stevanović i dodao da nije preveliki optimista da će dve države pitanje razgraničenja rešiti bez suda. 

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova u odgovoru Hini odbacilo je srpsku tezu o kršenju međunarodnog prava, ponovno istakavši da je bivša međurepublička granica hrvatskim osamostaljenjm postala i državna.

"Pozicije i zahtevi Republike Hrvatske čvrsto su utemeljeni i u skladu su s međunarodnim pravom", navodi se i dodaje da Hrvatska traži da se u budući bilateralni ugovor o granici ugradi "bivša republička granica iz 1991. godine koja je danom osamostaljenja Hrvatske već postala međunarodna granica između Hrvatske i Srbije".

Drugim rečima, Hrvatska traži da osnov dogovora bude katastar. 

"Navedeno je potvrđeno i u mišljenju Badinterove komisije", dodaje se.

Beograd predlaže da granična linija ide sredinom reke, a kaže da bi katastarska podela Hrvatskoj dala oko 10.000 hektara na levoj obali reke. Pritom navodi da je takav princip o granici između dve države sredinom plovnog toka Dunava već primenjen i u slučaju razgraničenja između Austrije i Nemačke, Rumunije i Bugarske te Mađarske i Slovačke.

Hrvatska odgovara da međurepublička granica nikada nije bila na Dunavu.

"Bivša međurepublička granica, u skladu sa zakonodavstvom i hrvatske i srpske strane, bila je precizno utvrđena i nije bila na Dunavu, već se protezala, kako u Sremu tako i u Baranji, spoljnim granicama opština svake republike koje su ujedno bile i spoljne granice katastara tih opština 1991", pojašnjava se.

Ministarstvo takođe naglašava da u nastavku pregovora očekuje da se "Srbija pridržava svojih više puta javno izrečenih načelnih stajališta o potrebi poštovanja bivših republičkih granica, kao jednog od temeljnih načela međunarodnog prava, te da to primeni pri oblikovanju svojih stajališta za celu granicu prema Republici Hrvatskoj jer za sada to prihvata samo u jednom delu granice, u području Srema".

Međutim, Stevanović, koji je i nacionalni koordinator za rešavanje otvorenih pitanja s Hrvatskom, nije optimista u vezi sa dogovorom o granici na Dunavu, ali jeste u slučaju da pitanje granice dođe pred nezavisno međunardono pravno telo koje bi donelo konačnu odluku.

On smatra da će ona ići u korist Srbije ako se ne upletu "izvanpravni činioci", odnosno ako Hrvatska ne bude koristila svoje članstvo u EU za "ucenjivanje".

"Nadam se da nećemo doći pred treću stranu, gajim optimizam, ali me iskustvo rada s Hrvatskom naučilo da pre svega treba biti realista, a kad ste realista radeći s Republikom Hrvatskom, niste veliki optimista", citira Tanjug Stevanovića koji smatra da Hrvatska nakon iskustva sa Slovenijom i arbitražnim sudom neće pristati na takvu opciju već da će se, ako do toga dođe, ići na Međunarodni sud pravde u Hagu.

Stevanović ipak dodaje da je na sastanku međudržavne komisije za granice prošle godine došlo do određenog pomaka kada je reč o kopnenom delu granice. 

Hrvatska strana naglašava da je na njen poziv u Zagrebu u junu 2018. održan sastanak komisije za granice, a krajem prošle godine i jedan sastanak stručne radne grupe.

"Sada očekujemo poziv srpske strane za novu sednicu, a nadamo se da će ona biti održana uskoro", dodaje hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova.

POVEZANE VESTI

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Olivera

Dunave, Dunave , moje more ...

Aca

Nista novo.

Todor

Kada bi se Hrvati malo opustili i spustili loptu mozda bi sve bilo kako treba.

* Sva polja su obavezna

Najčitanije

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Region

Region

Hrvatska zvaničnica povučena iz Ambasade u Berlinu zbog rasističkih ispada 18:03 h

18:03 h  |  Region

Region

Region

Izetbegović: Nema mandatara bez Godišnjeg nacionalnog plana 13:18 h

13:18 h  |  Region

Region

Region

Masakr u psihijatrijskoj bolnici u Rumuniji, četvoro ubijenih, devet ranjenih 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Region

Region

Region

Pilot koji je prizemljio avion na autoput: Tražio sam rupu među vozilima 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Region

Region

Region

Predsednik Severne Makedonije odlikovao Kancelariju NATO i odred helikoptera 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Region

Region

Region

Preminuo novinar, pisac i publicista Denis Kuljiš 18.08.2019.

18.08.2019.  |  Region

Region

Region

Avion zbog kvara sleteo na auto-put Zagreb-Rijeka 17.08.2019.

17.08.2019.  |  Region

loader