"Zašto smo voleli SFRJ": Slatke viršle naše mladosti

"Zašto smo voleli SFRJ": Slatke viršle naše mladosti

"Zašto smo voleli SFRJ": Slatke viršle naše mladosti Izvor: Facebook/Crveni kiosk K67 K67 Red Kiosk

Otvaranje "Meka" predstavljalo je prvorazredni društveni i kulturni događaj. Tog 24. marta 1988. godine, i mesecima kasnije, preko onog dela Slavije ka Deligradskoj ulici nije moglo da se prođe od beogradskog džet-seta.

Muškarci sa "beneton" džemperima prebačenim preko ramena, i devojke u širokim suknjama žvakali su da im puca za ušima i punih usta tvrdili da "konačno i mi možemo da jedemo kao sav normalan svet", dajući šlagvort uvek prisutnom snobu da se ubaci u razgovor tvrdnjom da "treba probati bigmek u Londonu, taj je pravi, a ne ovi naši od ko zna kakvih krava"...

Onda su nastavljali u noćni provod, dok su štamparije izbacivale prvo izdanje novina u kojima su ozbiljni kolumnisti objavljivali "kraj pljeskavice" i zašto je to dobro za našu kulturu.

Pljeskavice su preživele. U vreme tranzicije svaka je šuša koja je imala dovoljno para da potpkupi opštinskog funkcionera izabranog na demokratskim izborima - ili sama bila funkcioner! - otvarala ćevabdžinicu. Beograđani su u kapitalizam ušli zatvorenih očiju - zbog dima sa roštilja!

Socijalizam je umro pre toga, kad su zatvoreni ekspres restorani. Mada se znalo da je sa jednom epohom gotovo onog trenutka kad su sa ulica sklonili kioske za prodaju viršli.

Ali, objasnimo prvo nepoznate reči. Recimo: "topli obrok". U ono vreme, smatralo se prirodnim da zaposlenima bude plaćen obrok. Jelo se ili u "restoranu društvene ishrane", odnosno "menzi", ili u nekom od brojnih ekspres restorana u gradu, za "bonove", nekoj vrsti novca za internu upotrebu.

Najpoznatiji prestonički ekspres restorani bili su "Zagreb", na početku Knez Mihailove i "Atina" na Terazijama. Za klasu ispod njih po mušterijama enterijeru bio je "Luksor" na vrhu Balkanske ulice, nazvan tako jer se nalazio preko puta istoimenog bioskopa koji je, međutim, bio preimenovan u "20. oktobar"...

Ničega od pobrojanog nema više: "Zagreb" je pre i posle toga bio "Ruski car", na mestu "Atine" je butik skupih odela, a u prostoru gde je bio "Luksor", koji se zbog strmine, delimično nalazio ispod nivoa ulice, pa se jelo sa pogledom na cipele prolaznika, stalno se nešto menja. Ni jedna prodavnica na tom mestu neće da se primi!

Od ulaza, gde je uzimao večito mastan plastičan poslužavnik neodređene boje, mušteriju je niklovana ograda vodila duž vitrina sa hranom, iza kojih su poslovale servirke, frizura povezanih belom gazom.

Prve u nizu bile su supe u plastičnim činijama, pa "prilog": restovani krompir, pekarski krompir, kromip pire... zatim meso: pileće pečenje, kuvana junetina, juneći jezik, juneće srce... pa salata: kupus, uvek vodenast, cvekla, paprika izvađena iz limenke... hleb, isečen na kriške, i na kraju kolači koje je sirotinja koja se u "Luksoru" hranila retko kupovala, tek po neki zaljubljeni par, pa su uvek bili bajati. Mogao je da se kupi i samo pire preliven sokom od pečenja...

Skromnije ali jeftinije, i brže, glad se mogla utoliti viršlama. U Beogradu su prodavane u jedinstvenim crvenim kioscima. Projektovao ih slovenački arhitekta Saša Mahtig, a proizvodila ih je fabrika Ingrad, Ljutomer, Republika Slovenija. Na prestoničke ulice postavljeni su 1970. godine, 1971. godine jedan primerak bio je izložen u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, a već sledeće pobedio je na konkursu za opremanje olimpijskih igara u Montrealu. Taj posao, međutim, nije realizovan, jer je fabrika iznenada izgorela.

serijal SFRJ, SFRJ tekstovi, zašto smo voleli SFRJ, SFRJ, crvena trafika, hrana, fast food, SFRJ HRANA Izvor: gradnja.rs

Prodavačice, obučene u svetloplave mantilie i s borosanama na nogama, štipaljkama su vadile po par viršli iz rostfraj lonca na rešou, stavljale ih u rasečenu zemičku i prelivale senfom zahvaćenim iz činije plastičnom kašikom. Na drugoj ringli rešoa kuvale su se ljutkaste kobasice.

Ko je voleo, na istom mestu mogao je da kupi i jogurt, pakovan u ružičasti trouglasti tetrapak, i to je bila komletna ponuda zbog koje se nekad formirao dugačak red.

- Viršle u kiosku su kuvane na različit način od onoga kako se to čini kod kuće. Naime, od ujutru do uveče, i viršle i kobasice kuvane su u istoj vodi, koja je povremeno dolivana kad uvri, ali ne i menjana. Prosipana je uveče, da bi ujutro bila pristavljena sveža: zbog toga, viršle kupljene rano ujutro nisu se mnogo razlikovale od onih pripremljenih kod kuće, kupljene u podne već su bile bolje, a one uveče najbolje - zapisao je pre nekoliko godina u nadahnutom eseju Zoran Majdin (1956-2018), novinar u nedeljnika "Vreme".

Povod za njegov tekst bila je najava da će jedan firma ponovo početi prodaju nekadašnjih "viršli uličarki". Uzaman: tehnolozi su objasnili da se krave sada drugačije hrane, i da meso nije kao što je nekad bilo.

Jogurt koji se opet prodaje u tetrapaku, isti je. Ali, uzaman i to. Jer, više nismo isti ni - mi!         

POVEZANE VESTI

Komentari (37)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Miloš

U dobu kada je retko ko imao kućni telefon zakazivao se razgovor pomoću telegrama u kome je pisalo da toga dana u to i to vreme budete u pošti.I onda službenica poziva : Beograd, kabina broj 2. Dižemo slušalicu i počinje razgovor ali se čuju i razgovori iz drugih kabina jer su bile podeljene samo izbušenom šper pločom. Pričalo se veoma kratko jer se plaćalo po utrošenomm vremenu. Obično kada smo bili na moru mama se interesovala za naše zdravlje i da li slušamo vaspitačicu a mi smo molili da nam pošalje malo novca koji se telegrafski slao i stiza posle nekoliko minuta.

Jovan M

Svi vi što pljujete po ovim tekstovima, promašili ste temu. Pročitajte ponovo naslov, "Zašto smo voleli...".

Bikki57

Viršle su bile fenomenalne. Prodavale su se u kiosku na tasmajdanu, još pre crvenih koska. Meni mama kupi, ali posto je smatrala da je nezdravo i nevaspitano jesti u hodu sednemo na klupu dok ne pojedem. A sto se tice SFRJ, ako smo već morali da se rastanemo mogli smo lepo ko cesi i Slovaci. Neki bi izbegli rat i zaduzivanje za oruzje, neki sankcije i bombardovanje. Bilo bi sigurno bolje.

* Sva polja su obavezna

Najčitanije

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Region

Region

Varheji: EK podržava otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom 11:55 h

11:55 h  |  Region

Region

Region

Škoro o odnosima sa Srbijom: Nemam problem da pregovaram ni sa crnim đavolom 08:56 h

08:56 h  |  Region

Region

Region

Makedonska i srpska policija prekinule kanal droge iz zapadne Evrope 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Region

Region

Region

Migranti iz Vučjaka: U Sarajevo nas možete odvesti samo silom, mi želimo u EU 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Region

Region

Region

Tegeltija: Brzo formirati Savet ministara radi deblokade procesa 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Region

Region

Region

Veliki plakati s porukama troje kandidata za predsednika Hrvatske - na ćirilici 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Region

Region

Region

Gradonačelnik Skoplja: Što Severna Makedonija ne slavi Božić kad i ceo svet? 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Region

loader