Bašić o etničkim odnosima: Demokratija je dugotrajan proces

Bašić o etničkim odnosima: Demokratija je dugotrajan proces

Bašić o etničkim odnosima: Demokratija je dugotrajan proces Izvor: N1
Goran Bašić

Ne postoje gotovi modeli za upravljanje etničkim različitostima koji bi se mogli primeniti kao recept u svim zemljama i na sve odnose između manjine i većine, ocenjuju učesnici okruglog stola „Demokratija, multikulturalnost i etnokulturne politike u državama Zapadnog Balkana“.

Učesnici skupa pokretači su inicijative za osnivanje Balkanske akademske mreže, posvećene istraživanju multikulturalnosti u jugoistočnoj Evropi. U Danu uživo TV N1 o problemima multikulturalnosti i ciljevima Balkanske akademske mreže govorili su Goran Bašić, direktor beogradskog Instituta za društvene nauke, i Siniša Tatalović, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu.

Govoreći o tome zbog čega je važno razvijati istraživačke i obrazovne programe posvećene multikulturalnosti, Bašić kaže da je to potreba složenih i razvijenih društava: „Svet u kome živimo opterećen je kulturnim i etničkim različitostima i zahteva modele upravljanja tim različitostima. Stabilna društva, društva koja su bezbednosno u kulturno razvijena traže model života koji podrazumeva i te aspekte. Odgovori na to kako upravljati raznolikim i složenim društvima traži dobre podatke i dobru analitičku podršku da bi se došlo do dobrih rešenja“.

Jedan od uzroka neuspešnosti politika multikulturalnosti Bašić vidi u tome što veoma često donosioci odluka nemaju sluha da prepoznaju šta iz istraživanja mogu da iskoriste u kreiranju održivih politika.

Siniša Tatalović ističe da ne postoje gotovi modeli za upravljanje etničkim različitostima koji bi se mogli primeniti kao recept u svim zemljama i na sve odnose između manjine i većine:

„U okviru političkog sistema mora se odrediti odnos između većinskog naroda i manjina. Ako se to ne dogodi govorimo o konfliktnim društvima koja vode sukobima. Karakteristično za prostor jugoistočne Evrope, posebno prostor bivše Jugoslavije, jeste da je to prostor koji je bio izložen ozbiljnim sukobima pre dvadeset godina koji su imali vrlo istaknutu etničku dimenziju i nakon njih je trebalo mnogo političke volje i umeća da se nađu modeli za uređivanje odnosa između etničke većine i manjine“, kaže Tatalović i ističe da su ti odnosi uz pomoć međunarodne zajednice barem zakonski uređeni u svim zemljama regiona.

Balkanska akademska mreža, čije će pokretanje zvanično biti inicirano 22. maja na Brionima, ima za cilj da ukazuje na žarišta na Balkanu i blagovremeno gasi potencijalne požare, tako što će obezbediti naučni pristup i saradnju istraživača oslobođen dnevne politike i etničkih tenzija.

Ona će raditi ono što je radila i proteklih 15 godina, kaže Bašić:

„Prvi zbornici i predlozi nekih rešenja i analiza pojavili su se 2002. godine i s time ćemo nastaviti. Pokušaćemo da istražujemo šta su uzroci konflikata. Istraživanje etnokulturnih politika u prošlosti jeste važno, ali je važnije videti kako u savremenim okolnostima i krizi EU i populističkoj politici kako sprečiti nove konflikte, kako uspostaviti u političkim sistemima održive mehanizme na osnovu kojih etničke zajednice mogu da funkcionišu zajedno. Kako uskladiti odnose većina i manjina, kako se odnositi prema pitanjima koja se postavljaju u regionu, a to je status i velikih naroda, srpskog naroda i albanskog naroda. To su stvari na koje se traže odgovori. Mi možemo da kroz istraživanja nađemo rešenja, da ih predložimo i da budu predmet razmišljanja“.

Direktor Instituta društvenih nauka navodi da na osnovu njegovih kontakata s političarima stiče utisak da oni imaju saznanja, ali da političke odluke ne zavise samo od rešenja koja ih čine delotvornim, već i od širih političkih prilika, pogotovo u kontekstu regiona koji je izašao iz konflikta, a čiji su neki delovi pod pritiskom novih konflikata.

„Proces izgradnje demokratije je dug proces koji traži strpljenje, demokratija u Evropi se nije izgradila za dve decenije, nego je to trajalo 200 godina i još uvek je proces koji se odvija“, napominje on.

Iskustva upravljanja razlikama i sama se razlikuju od regiona do regiona, od zemlje do zemlje, ističe Tatalović:

„Treba reći da je odnos većine i manjine u svakoj zemlji specifičan, neke zemlje ne priznaju to, kao Francuska, nema govora o većini i manjini, svi su građani ravnopravni. Neke zemlje priznaju jezičke manjine i imaju potrebu da regulišu prava jezičkih manjina. Zemlje jugoistočne Evrope i istočne Evrope, zemlje koje su bile komunističke, imale su potrebu definisati i položaj nacionalnih manjina i njihovog učestvovanja u procesu odlučivanja. To je vrednost do koje se došlo u definisanju i ostvarivanju prava nacionalnih manjina, dobile su mogućnost da učestvuju u procesu odlučivanja“, ističe Tatalović.

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu na kraju je skrenuo pažnju da je izuzetno važno ne posmatrati problem prava nacionalnih manjina samo u kontekstu jedne države i u tome vidi smisao rada Balkanske akademske mreže:

„Zato razvijamo ovu mrežu, da razmenjujemo iskustva i da pružamo dobre savete da ono što je u našim zemljama dobro pokuša da se primeni u drugim zemljama, odnosno da ih upozorimo na neka rešenja koja kod nas nisu dala rezultate“.

00:00

Izvor: N1

Tagovi:

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Aca Lukas

Je li on direktor instituta ili NVO?

* Sva polja su obavezna

Najčitanije

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Region

Region

Autobus Kolinde Grabar Kitarović očešao automobil i nastavio bez zaustavljanja 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Vlada Hrvatske odobrila kupovinu dva "Blek houka" od SAD, dva dobija gratis 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Migranti iz kampa Vučjak premešteni u kasarnu kod Sarajeva 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Islamska zajednica: U Bosni pandemija kockanja 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Uhapšen komunalni policajac u Budvi koji je vozio automobil sa 2,53 promila 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Handke proglašen personom non grata u Sarajevu 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

RSE: Devet članica EU predložilo novu metodologiju proširenja 11.12.2019.

11.12.2019.  |  Region

Region

Region

Severna Makedonija se priključila bojkotu ceremonije dodele Nobela Handkeu 10.12.2019.

10.12.2019.  |  Region

loader