"Doktor za šljivovicu" - profesor Nikićević otkriva tajne dobre rakije

"Doktor za šljivovicu" - profesor Nikićević otkriva tajne dobre rakije

"Doktor za šljivovicu" - profesor Nikićević otkriva tajne dobre rakije Izvor: Petar Lazović

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Ceo svoj radni vek proveo je izučavajući “žestinu”, a jedan je od najuglednijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi u ovoj branši. Otkrio nam je kako i kada je najbolje piti rakiju, kao i u kojim količinama.

Ekipa N1 je razgovarala sa njim neposredno nakon dolaska iz Zagreba, gde su se po prvi put na međunarodnom Sajmu poljoprivrede ocenjivale rakije iz čitavog regiona, a on je bio član Međunarodne komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkohonih pića. Pretpostavljate - prvo mesto je osvojila rakija šljivovica iz Srbije.

Profesor Nikićević pojašnjava da pri ocenjivanju, uvek dva puta miriše proizvod, dva puta ga stavlja u usta, a ukoliko je mnogo staro i dobro piće, onda mora malo da ga, po pravilu, proguta. Iako ovaj posao radi nekoliko decenija, kaže da se opio svega nekoliko puta u životu, a poslednji put se to desilo 1972. ili 1973. godine, i to ne od pića koja će proučavati ceo svoj radni vek, već od –  piva i vina!

"Ove godine, krajem marta, održao sam plenarno predavanje na prvoj Evropskoj konferenciji o voćnim destilatima, koje je organizovano u Puli, gde sam i predložio da se u Hrvatskoj organizuje ocenjivanje kvaliteta voćnih destilata, jer su oni poznati po vinima, dok sa voćnim destilatima malo ‘kaskaju’. I poslušali su, organizovali su ocenjivanje senzorskog kvaliteta rakije na njihovom ovogodišnjem čuvenom jesenjem Zagrebačkom velesajmu”, kaže Nikićević.

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

Na pitanje kako se ne opije od tolike količine rakije koju testira popoljoprivrednim sajmovima i drugim manifestacijama, on odgovara da se većina uzoraka ispljune, a da se gutaju samo gorka pića.

"Broj dozvoljenih uzoraka dnevno u Evropskoj uniji za testiranje je 35 do 40. Shodno tome, da mi nismo još uvek član EU, u zavisnosti od organizatora, ocenjujemo i do 100, pa i preko tog broja uzoraka. Rekord je bio nedavnih 163 uzoraka, za 10 sati ocenjivanja. To je veoma naporno. Samo od početka ove godine sam imao 2.450 uzoraka na 16 ocenjivanja. Mi za vreme i nakon testiranja uzoraka imamo vreme za pauzu, za odmor i za neutralisanje čula. Pošto ne gutamo, imamo kofu sa strugotinama, gde pljuckamo uzorke. Za neutralisanje čula imamo mineralnu vodu, običnu vodu i mleko. Mleko ne sme da ima preko 1,5 procenata mlečne masti", objašnjava Nikićević način svog rada.

Ocenjuju se osnovni parametri kvaliteta, boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus. Uzorci se članovima komisije prezentiraju pod šiframa gde se ne zna vlasnik uzorka, a po jednom uzorku ima 2 do 3 minuta za testiranje. kada se završi testiranje, usta se ispiraju mineralnom vodom.

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

On ističe da što se tiče šljivovih i ostalih voćnih rakia, Srbija prednjači u svetu, takao da su stručnjaci iz naše zemlje iz ove oblasti mešu vodećima. Na pitanje kako se zove njegova profesija, znajući da su enolozi stručnjaci za vino, on uz osmeh pojašnjava da za jaka alkoholna pića ne postoji naziv, kao i da ne preporučuje nikome da bude zaljubljenik u jaka alkoholna pića s obzirom na visoku koncentracija etanola.

"U prepečenici je četiri puta više alkohola nego u vinu, a sedam do devet puta više nego u pivu. Preporučujem i onima koji vole jaka alkoholna pića, da ne konzumiraju ona koja imaju preko 45 volumnih procenata, (stepeni), jer treba čuvati jetru i želudac, svoj organizam i svoje zdravlje. Nigde nećete u zvaničnom "fri šopu" naći konjak preko 40 volumnih procenata. I viskiji su 42, 43, a Škoti piju sa 40 volumnih procenata jačine. Samo dunjevača, breskovača, šljivovica, lozovača i komovica "trpe" i do 45  volumnih procenata”, upozorava Nikićević.  

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

Sagovornik N1 tvrdi da je šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno jedno od tri najsavršenijih jakih alkoholnih pića.

"Izdvojio bih svakako i francuski konjak i određene tipove škotskih malt viskija. Tu je i kalvados, specifični čuveni jabukov konjak, proizveden od jabukovog vina, kao i armanjak koji je takođe veoma kvalitetan", navodi Nikićević.

On kaže da je jedan od prvih jačih brendova kod nas, nakon rasta privrede polovinom prošlog veka, čuveni vinjak "Rubin".

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

"Glavni procvat ovde bio je posle Drugog svetskog rata. Poznata firma 'Rubin' je 1955. godine od viška vina proizvela tada prvi, a danas čuveni i legendarni 'Vinjak'. To je prvo poznato piće koje je brendirano kod nas", kaže Nikićević i dodaje da se od tada do sada, zahvaljujući tehnologiji napredovalo, pa tako danas imamo neke od reprezentativnih pića koji su na istom nivou kao i najpoznatija svetski brendovi.

"Što se tiče kvaliteta, ukoliko pričamo o kvalitetu šljivovih prepečenica iz domaće radinosti, kojih ima malo na tržištu, ima vrlo korektnih uzoraka i vrlo kvalitetnih. Ima i proizvođača koji imaju kvalitet prepečenica koji može da se meri sa svakim francuskim konjakom i škotskim malt viskijem. Ukoliko pričamo o rakijama koje se mogu naći na tržištu kod nas, ima korektnih primeraka, ali se ponekad ne vidi računa o senzornom kvalitetu, pa se mogu naći i veštačke arome i dodatak šećera. Ja prepoznajem takve rakije sa preko jednog procenta šećera zahvaljujući znanju i dugogodišnjem iskustvu", kaže Nikićević.

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

Voćne rakije i sva jaka alkoholna pića dele se na aperitivna, dižestivna i postoje "all day" pića.

"Sedamdeset pet do osamdeset odsto pića koja se proizvode danas na zemlji su dižestivi, piju se posle oborka. U toku jela može pivo, može vino, belo, roze ili crveno. Samo gorko se pije pre jela. Stara pića se konzumiraju kao dižestivi, odnosno šljivovice, viskiji, konjaci, kalvadosi, neki tipovi tekile i rumovi idu posle jela uz odgovarajuću pitu. Pošto je kod nas najpopularnija stara šljivova prepečenica, reći ću da bude jasnije - ona se konzumira na pun, mastan želudac, uz sitne kolače i pitu sa suvim šljivama. Kod nas najčešće ljudi greše što uzmu čašicu, ili dve i onda naprave veliku pauzu do ručka. To ne treba raditi. Odmah po uzimanju aperitiva, dva ili tri minuta kasnije, treba sesti za sto i konzumirati hranu", objašnjava Nikićević.

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

On napominje da ljudi često greše na svim poljima prilikom proizvodnje rakije, ali da se veoma često dešava da izaberu pogrešan način za čuvanje i skladištenje, nakon završene destilacije. Kaže da je najbolje čuvati rakiju u hrastovom buretu, a da postoje brojni primeri kako proizvođači stavljanjem raznih stvari znaju da umanje kvalitet rakije.

"Ovde za šljivu prepečenicu svašta rade. I svašta dodaju. Razne daščice dodaju u flašu kako bi dobila boju, a to je veoma loše, i to odmah prepoznam. Jaka alkoholna pića moraju od hrastovog bureta da dobiju boju, a ne od daščica ili raznih ekstrakta", ističe on.

Kao glavni problem naše zemlje i svih naših proizvođača, on navodi činjenicu da naša šljivovica i ostala jaka alkoholna pića nisu zaštićena na međunarodnom nivou, tj nije zaštićena trehnologija proizvodnje.

"Ta šljivova prepečenica je trebalo da se zaštićuje još za vreme vladavine pokojnog Josipa Broza Tita, 50-tih I 60-tih godina prošlog veka. Vidite kolike su godine prošle, a još nije zaštićena. Mnoge zemlje iz EU imaju svoju vrstu šljivovice, koju su zaštitili, a mi još nismo", rekao je on.

Doktor Profesor Ninoslav Nikićević Izvor: Petar Lazović

I pored ogromne količine alkohola sa kojim se zbog posla susreo, on je veliki protivnik preteranog uživanja u njemu, kao i zavisnosti od alkohola.

"Zaista mi je neprijatno kada vidim pijanog čoveka, a još neprijatnije kada vidim pijanu ženu, to ne bih savetovao nikome, jer piće je pre svega sredstvo za uživanje. Uzeti malo i uživati. I još jedna napomena, kada se pije - ne vozi se, kada se vozi - ne pije se", zaključuje profesor Nikićević.

POVEZANE VESTI

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Pogled sa Rtnja

Ranka je zakon!

Da pojasnimo

Profesor Nikacevic je ucenik upokojenog profesora dr Rada Paunovica,koji je bio i teoreticar i prakticar, kom se nikad ni u cemu nije priblizio sem u komercijali.Verovatno najbolji poznavalac ove materije na nasem govornom podrucju je pokojni Vuneni iz Kursumlije, Radovan Lucic.HVALA Radu i Radovanu.

Neutralan

Da, pa? Svi smo mi neciji ucenici i upokojeni dr Paunovic je bio neciji ucenik. Ocigledno je prisutna neka malicijoznost kod vas. Hteli vi ili ne, svidelo se vama ili ne, prof.dr. Nikićević a ne Nikacevic je jedini DOKTOR za jaka alkoholna pića.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Lifestyle

Lifestyle

Velika Britanija uvela novu seriju kovanica od 50 penija povodom Bregzita 15:23 h

15:23 h  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Na popisu će muškarce u Srbiji prvi put od 1948. godine pitati koliko imaju dece 10:55 h

10:55 h  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Nesvakidašnji i hrabri performans - klavir "vinuo u visine" i odsvirao koncert 25.01.2020.

25.01.2020.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

I Beograd uz vatromet ispratio godinu zlatne svinje i dočekao godinu pacova 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Poštar u Japanu držao 24.000 pošiljaka kod kuće jer ga je mrzelo da deli poštu 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Blokiran predlog Harija i Megan da zaštite Rojal Saseks brend 24.01.2020.

24.01.2020.  |  Lifestyle

loader