Revolver kojim je Van Gog pokušao samoubistvo prodat za 162.500 evra

Revolver kojim je Van Gog pokušao samoubistvo prodat za 162.500 evra

Revolver kojim je Van Gog pokušao samoubistvo prodat za 162.500 evra Izvor: REUTERS/Charles Platiau

Revolver marke Lefošo kojim je holandski slikar Vinsent Van Gog želeo da izvrši samoubistvo 27. jula 1890. godine u francuskom mestu Over-sir-Oaz, prodat je na aukciji za 162.500 evra.

Francuska aukcijska kuća Oksion Ar (Auction Art) je ranije navela da se revolver procenjuje izmedju 40.000 i 60.000 evra.

Kupac je revolvera nije obelodanjen.

Van Gog se posle dve godine provedenih na jugu Francuske, 20. maja 1890. godine preselio u Over-sir-Oaz, severno od Pariza, prema savetu svog brata Tea. Lekar Pol Gaše, prijatelj impresionističkih slikara, brinuo se o holandskom umetniku koji je tada imao česte psihološke krize.

Slikar je iznajmio sobu u gostionici Artura Ravua. Tada je bio na vrhuncu svoje umetnosti, slikajući jedno delo dnevno.

Van Gog je 27. jula 1890. godine otišao u šetnju u obližnje polje, i tamo podigao košulju u pokušaju da se upuca revolverom koji je uzeo od gostioničara. Međutim, revolver mu se iskliznuo iz ruke i umetnik je pao u nesvest.

Probudio se uveče i tako ranjen je krenuo ka gostionici.

Uprkos pomoći doktora Gašea, Van Gog umire posle dva dana agonije.

Oružje je oko 1960. godine pronašao jedan poljoprivrednik na imanju i predao ga sadašnjim vlasnicima gostionice Ravu.

Revolver koji je veoma oštećen, bio je okačen iznad pulta i potom izložen u muzeju posvećenom Van Gogu 2016. godine u Amsterdamu.

Prema analizama stručnjaka, oružje je bilo u zemlji dug period što bi moglo da se poklopi sa tezom da je bačeno oko 1890. godine. Američki naučnici su 2011. godine branili drugu tezu prema kojoj se Van Gog nije ubio već je ranjen u slučajnom pucanju nekih mladih koji su se igrali sa oružjem.

Van Gog (1853-1890) koji je preminuo u 37. godini, jedan je od najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte. Bio je i začetnik kolorističkog ekspresionizma, želeći da crvenom i zelenom bojom, kako je sam jednom rekao, "izrazi strašne strasti ljudske duše".

Najpoznatija Van Gogova dela su "Ljudi koji jedu krompir" (1885), "Suncokreti"(1888), "Žitno polje i čempresi", "Zvezdana noć", "Crveni vinograd", "Noćni kafe", "Umetnikova spavaća soba u Arlu", "Autoportret" i "Portret doktora Gašea".

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Lifestyle

Lifestyle

Ružni božićni džemperi jesu zabavni, ali štete životnoj okolini 09:25 h

09:25 h  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

"Pomirenje" Vesne Pešić i američkog ambasadora na ručku posle Tviter blokade 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Novosađani oborili Ginisov rekord u broju ljudi koji sviraju na jednom klaviru 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

"Doktor za šljivovicu" - profesor Nikićević otkriva tajne dobre rakije 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Dres u kom je Pele odigrao poslednju utakmicu prodat za 30.000 evra 06.12.2019.

06.12.2019.  |  Lifestyle

Lifestyle

Lifestyle

Magazin savetuje žene da muškarcima daju kompliment "zvučiš kao Sokrat" 05.12.2019.

05.12.2019.  |  Lifestyle

loader