Argentinska avangarda: Pop šezdesete u Buenos Airesu (1)

Argentinska avangarda: Pop šezdesete u Buenos Airesu (1)

Argentinska avangarda: Pop šezdesete u Buenos Airesu (1) Izvor: Unsplash / Casa Campus

Prvi deo priče o Institutu Di Tella u Buenos Airesu, čiji su provokativni umetnici zauvek razorili koncept lepe, elegantne umetničke forme u Argentini. Za Vitraž piše Iva Đurović, asistent za osnove ekonomije na univerzitetu Harvard.

Te šezdesete su ostale zapamćene kao epoha sveopšteg bunta. Dok u nekima bude melanholiju i asociraju na vreme posleratnog poleta kada se sve činilo moguće, u drugima pomisao na potrošačko ludilo, nemoral, kratke suknje i psihodelične droge izazivaju negodovanje. Kako u Evropi i Severnoj Americi, tako je i u Argentini kontrakultura šezdesetih neosporivo simbol društvenih promena, ili bar želje za oslobađanjem od rigidnih hijerarhijskih struktura i konzervatizma u svim sferama života.

U vakuumu između političkih režima ekstremne levice Juan Domingo Peróna i ekstremne desnice Juan Carlosa Onganie koji je trajao čitavu jednu deceniju, argentinsko društvo dobilo je priliku da predahne i zamisli neki novi, slobodan svet. Jedan od glavnih pokretača ove renesansne atmosfere bio je Institut umetnosti Di Tella, koji je šezdesetih smelo kršio sva dotadašnja pravila i norme. Po rečima slikara Luis Felipe Noéa, Institut Di Tella “bio je poput malenog osmeha usred nečega potpuno trulog“, odnoseći se na političku istoriju Argentine.

Nekada žila kucavica kulturnog života Buenos Airesa, danas je Institut satkan od polemičnih sećanja na događaje koji su nekada šokirali javnost. Grupa umetnika iz tog doba rado se priseća ekscentričnosti Instituta Di Tella i dan danas u Florida Garden restoranu u ulici Florida br. 899. Tu se sastaju svake subote u 10h, gde sam ih upoznala u avgustu 2011 godine zamalo potpuno pale u zaborav. Poput pokreta Mediala u Beogradu, čiji su osnivači bili Leonid Šejka, Olja Ivanjicki i Miro Glavurtić, Institut umetnosti Di Tella je šezdesetih zablistao predočivši egzistencijalne probleme savremenog sveta, i ubrzo potom postao prošlost usled političkog pritiska i nespremnosti društva da taj bunt razume i prihvati.

Osim melanholije, priča o Di Telli budi i pitanja koja more današnjicu, i nudi poneke odgovore. Da li je moguće da se nametne modernizacija jedne kulture? Da li umetnost može da opstane odvojena od politike? Kako strana umetnost postaje lokalna, i kako lokalna postaje globalna? Da li grupica buntovnih individualaca može da probudi svest cele nacije?

Nastanak Instituta Di Tella

Guido i Torcuato Di Tella, sinovi uspešnog italijanskog imigranta, otvorili su 1958. godine Institut pod porodičnim imenom posvećen razvoju i modernizaciji društva, sa posebnim akcentom na vizuelne umetnosti, pozorište i muziku. Iako je nastao usled jednog političkog sloma, bez političke podrške Institut Di Tella ne bi imao šansu za opstanak u Argentini. Ideologija takozvanog razvojizma /desarrollismo/ predsednika Artura Frondizija (1958 – 1962) bila je presudna u modernizaciji argentinskog društva, posebno u polju ekonomije i kulture. Za vreme Frondizija, američke oči su bile uprte u Argentinu, te je stoga i Institut Di Tella dobio na pažnji i primio donacije ne samo od porodične Fondacije Di Tella, već i od Rockefeller-a, Ford-a i drugih stranih fondova.

Osim braće Di Tella, ključna ličnost u otelovljenju ideje Instituta kao pokretača kulturne modernizacije bio je Jorge Romero Brest, tadašnji direktor Muzeja Primenjene Umetnosti koji je ujedno bio i direktor eksperimentalnog Centra za Vizuelne Umetnosti pri Institutu. Njihov san je bio da razviju lokalno stvaralaštvo tako da Buenos Aires udenu na umetničku mapu sveta, i time ga pretvore u novi svetski kulturni centar rame uz rame sa Njujorkom, Parizom i Londonom.

Romero Brest je posebno forsirao modernizaciju umetničke produkcije u Argentini koju je sve do šezdesetih godina smatrao provincijom koja dve decenije kaska za evropskim modelom. Jedan od glavnih mehanizama bile su čuvene Nagrade Instituta Di Tella, čija je svrha bila da odabrani pojedinci postanu spona Argentine sa svetom stipendiranim odlaskom u uticajne svetske galerije. Mnogi od dobitnika stekli su svetsku – ili bar latinoameričku – slavu, kao što su slikari Luis Felipe Noé (nagrađen ’63) i Mario Pucciarelli (’60), umetnica Marta Minujín (’64), arhitekta Clorindo Testa (’61) i vajar Gyula Kosice (’62).

Uz jaku političku i finansijsku podršku, Institut Di Tella je 1963. otvorio sedište u ulici Florida koja je podsećala na Knez Mihailovu ulicu u Beogradu u tom periodu. Ovim je započeta čuvena Ditelijanska epoha /la época Ditelliana/. Umetnički centri Di Tella u ulici Florida nisu samo zauzeli privilegovano mesto u komercijalnom srcu Buenos Airesa, već su prodrli i u okrug koji je bio centar kulturnog života grada pedesetih godina. Dan nakon otvaranja sedišta, časopis Primera Planaje napisao “od juče, u ulici Florida br. 940, moderan svet je svima nadohvat ruke.“ Institut Di Tella je preko noći postao umetnička okosnica Buenos Airesa a ulica Florida dobila nadimak „luda jabuka“ /la manzana loca/.

Ceo tekst pročitajte na portalu vitraz.net

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sumatra

Divota!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Otvoren Festival autorskog filma, u glavnom programu 22 ostvarenja 18:54 h

18:54 h  |  Kultura

Kultura

Kultura

Korona-mere "blokiraju" pozorišta, Krizni štab se ne oglašava na apel ministarke 26.11.2020.

26.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Humanitarna prodaja slika u Knez Mihailovoj, prihod ide na lečenje bolesne dece 26.11.2020.

26.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Dani Muzeja Jugoslavije od 28. novembra do 2. decembra 26.11.2020.

26.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Zaposlenima u kulturi puna plata ako se zaraze ili moraju u samoizolaciju 26.11.2020.

26.11.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Grad uz Ministarstvo kulture: Omogućiti da ustanove kulture rade do 21 25.11.2020.

25.11.2020.  |  Kultura

loader