Izložba "Inspiracija" u Helsinkiju – spoj savremene i klasične umetnosti

Izložba "Inspiracija" u Helsinkiju – spoj savremene i klasične umetnosti

Izložba "Inspiracija" u Helsinkiju – spoj savremene i klasične umetnosti Izvor: Printskrin/Ateneum Art Museum

Na koji način je klasična evropska umetnost inspirisala današnje umetnike širom sveta? I zašto su baš ta dela postala poznata u svetu? Na ta pitanja pokušaće da odgovori nova izložba "Inspiracija – savremena umetnost i klasiici", koja je 18. juna otvorena u Helsinkiju, u finskom muzeju Ateneum, koji je deo Finske nacionalne galerije, a trajaće do 20. septembra.

"Inspiracija" predstavlja umetnička dela inspirisana kultnim klasicima, koja su stvorila neki od najinteresantnijih umetnika današnjice, među kojima su srpska konceptualna i performans umetnica Marina Abramović, britanski vizelni umetnici Džejk i Dinos Čepmen, prošle godine preminula britanska vajarka i grafička dizajnerka Nensi Futs, kanadski slikar Mark Karasik, finski fotograf Ola Kolehmajnen, američki likovni umetnik Džef Kuns, američki konceptualni umetnik Džozef Košut, mlada švajcarska umetnica Sara Masiger i britansko-nigerijski umetnik Jinka Šonibare CBE.

Kako je naveo Ateneum na svom sajtu, predstavljajući ovu izložbu, istorija zapadne umetnosti uključuje ogroman broj radova koji su postali poznati širom sveta. Teme mnogih od tih radova uključuju klasičnu mitologiju, biblijske priče ili ugledne ljude i događaje u određenim periodima.

Upravo su ta velika dela, odnosno evropski umetnički klasici, poput Leonarda da Vinčija, Rafaela ili Rembranta, bili inspiracija za pomenute umetnike, koji su u svojim radovima išli od odavanja velikog poštovanja starim majstorima do kritičke kontemplacije o strukturama moći.

Razlozi zašto neko umetničko delo postane kultno su brojni i različiti, od specifičnosti ukusa same publike, do politike samih muzeja i takmičarskog duha među kolekcionarima, smatra BBC.

izlozba Izvor: Printskrin/Ateneum Art Museum

Vekovima su umetnici bili primorani da nauče da kopiraju dela nastala na osnovu utvrđenih kanona, i, mada su, krajem 19. veka, mnogi umetnici počeli da se bune protiv strogog robovanja nametnutim pravilima, nema sumnje da najpoznatija umetnička dela pre tog perioda i dalje snažno utiču na današnje umetnike, iako se sam pristup umetnosti u velikoj meri promenio, da ne kažemo, liberalizovao.

Kao što pokazuje izložba u Helsinkiju, za one koji su imali ili će imati sreće da je vide, posebno imajući u vidu pandemiju bolesti Covid-19 koja i dalje traje, i u velikoj meri je ograničila međunarodna putovanja, klasična umetnička dela su bogata baza odmah prepoznatljivih izvornih materijala na koje umetnici mogu da referiraju putem tehnike, mašte ili same teme, kako bi stvorili nedvosmisleno savremena dela.

Često se fokusirajući na pitanja rase, klasa ili rodne (ne)ravnopravnosti, savremeni radovi nam stalno omogućuju da na nov, svež način vidimo izvore njihove inspiracije.

"Naš muzej je izgrađen 1887, a otvoren 1888. U to vreme, umetnički muzeji smatrani su hramovima. U našem muzeju imamo veliko, lepo ulazno stepenište, kojim kada se penjete osećate kao da se penjete u neku vrstu hrama ili poseban prostor. Izložba 'Inspiracija – savremena umetnost i klasici' priča priču o sličnim muzejima. Ali, u isto vreme, priča priču o tome kako umetnost postaje klasična, tj. umetnička dela kultna. Ova kultna dela su vekovima bila definisana. Najpre u renesansi, a potom i u različitim istorijskim periodima. I, ona su formirala kanon istorije umetnosti. Ova kultna dela su, takođe, bila osnova radova savremenih umetnika koji učestvuju na ovoj izložbi", rekla je direktorka muzeja i kustoskinja ove izložbe, Marja Sakari.

Izložba je prvobitno bila tokom ovog proleća postavljena u stokholmskom Nacionalnom muzeju.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Umetnici osnivaju fondove solidarnosti: Došli do toga da kulturi pomažemo sms-om 01.08.2020.

01.08.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Stoti festival klasične muzike u Salcburgu uprkos zabrinutosti zbog virusa 01.08.2020.

01.08.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Preminuo Miodrag Živković, autor spomenika u Šumaricama, Sutjesci, Kadinjači 31.07.2020.

31.07.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Kosovski umetnik se povukao sa 58. Oktobarskog salona 31.07.2020.

31.07.2020.  |  Kultura

loader