Mladenović: Nema razloga za optimizam dok ne izađemo iz matrice devedesetih

Mladenović: Nema razloga za optimizam dok ne izađemo iz matrice devedesetih

Predstava "Sjećaš li se Doli Bel", po kultnom tekstu Abdulaha Sidrana, u izvođenju Kamernog teatra 55 iz Sarajeva gostuje u beogradskom Madlenijanumu večeras i sutra uveče. Reditelj predstave Kokan Mladenović i glumac Emir Hadžihafizbegović objasnili su u Novom danu TV N1 da su adaptacijom Sidranovog romana, čija se radnja odvija 1963. godine, pokušali da nađu uzroke pada Jugoslavije.

Mladenović je podsetio da se radnja romana zbiva u leto 1963. koja je formalno bila najsrećnija godina u istoriji Jugoslavije - završena je obnova zemlje, donet je novi Ustav, počinju radnička odmarališta, letovanja, fiće...

"Ali iz ove posttraume nemoguće je praviti jednu ozarenu priču. Prosto smo probali da učitamo ili da nađemo uzroke pada onoga što će se desiti kasnije. U filmu ili romanu, Mahmut Zolj umire od bolesti, a kod nas od ideologije - dobio je stan, pa mu je oduzet stan... Tta smrt ideologije jednog verujućeg čoveka, njegovo voljno umiranje, jer je poražen pred sobom, je smrt komunizma (..) U filmu ti dečaci siluju Doli Bel na Šinterov nagovor, pa to, kako god strašan događaj bio, nekako prođe u celoj toj romantičnoj priči. Ali nakon desetine hiljada silovanja žena u ratu u BiH, gotovo je degutantno dati mu ma kakvu romantičnu auru, to prosto mora da bude strašna i potresna scena", istakao je reditelj.

Hadžihafizbegović podsetio je da je prošlo 40 godina od genijalnog i nagrađivanog filma kog je snimio, kako je rekao, veliki reditelj, ali da je najdragocenija stvar koja se desila kao epilog predstave to što publika nema potrebu da je poredi sa filmom.

"Celo to stanje duha šezdesetih, pa preko sedamdesetih, do polovine osamdesetih, imalo je neke zajedničke imenitelje, neke sjajne stvari, a i neke osobne traume o kojima je Žižek govorio. Prošlo je 30 godine od frke i disolucije Jugoslavije, i onda ovako razmišljam - zamislite vi 1974. u vašem studiju jedan razgovor, i pričaju ljudi o 1944. godini, već je rokenrol u razvoju, Čola, Bijelo dugme, igra se derbi, Dinamo, Partizan, Zvezda, Željo, putuje se, živi se možda i najbolje u Evropi. Danas napravite razgovor o 1992, 1993. i zapravo vidite da su ti fašizmi još živi, da je ambijent ako ne gori, onda isti kao 1991/92. To je civilizacijska inverzija u kojoj živimo, kakvu je Kokan na kraju predstave zavrteo sa tim mecima sa kojima se nešto desi", istakao je Hadžihafisbegović.

"Ta vrsta obesmišljenosti u kojoj mi živimo i dalje, 30 godina nakon disolucije Jugoslavije, je do te mere isprovocirala sve nas da možda dodamo i nekog gasa u svemu tome, što smo u predstavi napravili, ali ja ležem i ustajem sa tom 1974. i 1944. i sa 2020. i 1990. Taj protok od 30 godina bi - aman majko moja - trebalo da bude neki tajming gde bi se trebalo civilizacijski živeti. Ne, mi smo u istom političkom narativu kao pre 30 godina", dodao je on.

Mladenović se nadovezao ocenom je Jugoslavija posle drugog svetskog rata, sa Bitefom, Festom, Bemusom, bila zemlja velikog progresa, i kako je kompozitor Zoran Hristić govorio "zlatno Periklevo doba kulture".

"Uspeli smo da pokvarimo trenutak i da se zaglibimo u matricu nacionalizama i mržnje iz koje ne možemo da nađemo izlaz. Ljudi na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i BiH su vulgarni eksponenti devedesetih, nastavljači sličinih politika, izgovaraju iste rečenice kao devedesetih, i tu se suštinski nije ništa promenilo (...) nisam optimista, nema razloga za optimizam na ovim našim prostorima dok ne izađemo iz matrice devedesetih iz koje možemo izaći samo surovim suočavanjem sa onim što smo sami radili tokom ratova devedesetih, sa sospsvetnom odgovorinošu, krivicom, zločincima", istakao je on.

Hadžihafizbegović kazao je da nije saglasan sa Mladenovićem, i da je on optimista, jer je optimizam, kao je rekao "zdravlje duše", u duboko je uveren da je stanje duha u regionu dodatklo dno i da ćemo početi da se dižemo.

"Kaže Ruso: 'Pakao nema dno, ima samo nivoe'", odgovorio je reditelj, ocenivši da se na ovim prostorima dešava sistematsko zaglupljvanje ljudi, jer su primitivni ljudi potrebni vlasti da bi opstala. Pritom je "monorijaliti" predsednika Srbije, prema njegovim rečima, gori od svih rijalitija na televizijama.

Dodao je ipak da mu je posao dao privilegiju da "živi u svojoj zeljmi koja se zove Jugoslavija", jer jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor i dalje postoji.

Hadžihafizbegović je podsetio da ga često etiketiraju kao bosanskog nacionalistu, ali da on samo govori da "prvo treba da budemo Bosanci, pa onda Bošnjaci, Srbi i Hrvati". Kazao je i da pod jugoslovenskom trobojkom jeste izvršena brutalna agresija na BiH, ali da niko ne može da mu oduzme pravo na uspomenu na tu državu, jer je to njegovo privatno vlasništvo. U Jugoslaviji se, kako je rekao, rodio, završio školu, oženio, postao otac, snimio devet igranih filmova i igrao rasprodate predstave u Beoradu i Zagrebu, i niko nema pravo da mu oduzme sećanje na to.

POVEZANE VESTI

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

СТЕВАН

Дали ви уопште знате колико је то десет хиљада.Четири године, сваки дан по дванаест, а да се не пропусти ни један дан. Могло би се свашта изра- чунати... Да би се схватило да је то злочиначка лаж, алиби за нове зло- чине над невиним народом ... Лаж засмрди кад - тад ... Па и онда када се покушава, онако успут, негде провући, код добронамерних будала, као што смо то ми, што нам није потребно.

BotTerminator

Ne razumem komentare. Zašto ne dovoditi u emisiju bilo koga? Sve dok je dijalog u granicama oristojnosti svako ima pravo da gostuje. Možda se nekom neće svideti šta je gost rekao ali zato i postoje slobodni mediji. Da se svi čujemo i na osnovu toga gradimo svoje mišljenje. U osnovi, sa Emirom u vezu nacionaknih pitanja se ne slažem ali uvek je dobro čuti šta čovek ima novo da kaže ili ponavlja ono što priča godinama unazad. Kao glumca ga pozdravljam.

Valjda normalan

Pravi melem za bolnu dusu.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Umro slavni poljski kompozitor Kšištof Penderecki 29.03.2020.

29.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Zahtevi za hitne mere u oblasti kulture u Srbiji 29.03.2020.

29.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Udruženja apeluju: Pomoći samostalnim umetnicima u vanrednom stanju 28.03.2020.

28.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Boljšoj teatar na internetu emituje svoje najpoznatije predstave 27.03.2020.

27.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Onlajn predstave Narodnog pozorišta do sada imale više od 77.000 pregleda 26.03.2020.

26.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

U Egiptu počelo dubinsko čišćenje područja oko piramida 26.03.2020.

26.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Filharmonija otvara onlajn sezonu u petak u 20 časova na Jutjubu 26.03.2020.

26.03.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Narodni muzej otvorio "virtuelna vrata": Jana Fabra pogledalo 4.000 ljudi za dan 25.03.2020.

25.03.2020.  |  Kultura

loader