Džozefina Bejker – beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker – beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker – beogradske noći kreolske boginje Izvor: N1 / Vitraž

Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše frnacuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenim beogradskim noćima i druženju sa Sofkom Nikolić pročitajte u nastavku teksta.

Kako piše portal Vitraž, Freda Džozefina Mekdonald rođena je u Misuriju 3. juna 1906. Izveštaji iz datoteka bolnice u Sent Luisu otkrili su neverovatnu priču vezanu za njen dolazak na svet, koji je autentičan jednako kao i njen život. Majka Keri, primljena je u bolnicu rezervisanu za belkinje (usled rasne segregacije) 3. maja, a otpuštena je 17. juna, dve nedelje nakon što se Freda rodila. Porođajne komplikacije ove vrste tada su se završavale uglavnom tragičnim ishodom, što njeno rođenje može svrstati u čuda.

Odrasta u Sent Luisu, u naselju Mil Krik, rasno podeljenom kraju siromašnih, u kojima najveći broj domova nije imao vodovod. Već kao dete je ovladala veštinama uličnog plesa, nadomak stanice železničke stanice Union, a sa 15 godina upućuje se za Njujork, gde dolazi u vrtlog Harlemske renesanse – intelektualne, socijalne, artističke eksplozije na Menhetnu 1920-ih. Na brodvejskim revijama "Shuffle Along", "Adelaide Hall" i "The Chocolate Dandies" dominira kao zavšni plesač (The Pony).

Izvođenje blackface komedije, scenskog nastupa, namenjenog uglavnom belim izvođačima, koji karikaturalno imitira ljude crne puti, biva joj preporuka za Pariz, koji će njen život obojiti najlepšim bojama. Legendarni "La Danse Sauvage" akt u kojem je nogama "crtala" geometrijske figure postavio je nove plesne standarde. Epitet gole, krao joj je samo ružičasti perjani šal, dok su magiju plesa stvarali svaki mišić, pogled, osmeh.

U performansu "Le Folie du Jour", finalnom koraku u zavođenju pariske publike, nosila je kostim sastavljen od veštačkih banana. Njen uspeh koincidirao je sa usponom Art Dekoa na velikoj izložbi dekorativnih umetnosti 1925. Uloga u "La Revue Nègre" u teatru na Jelisejskim poljima dodatno je etablirala njenu slavu.

Tadašnja američka komuna u Parizu – Skot Ficdžerald, Silvija Plat, Džejms Džojs, Gertruda Stajn, bila je oduševljena "Kreolskom boginjom" kako su je zvali. Ernest Hemingvej je sa njom ispijao Bloody Mary koktele u Harijevom baru u ulici Daonou. Pikaso, za koga je bila "Nefretiti današnjice", njenu je lepotu preneo na platno, kao i Anri Matis (serija slika "Džez"), dok joj je Žan Kokto otvorio vrata kinematografije. Polu Kolinu bila je inspiracija za plakate, Klodelu za skulpture.

O! Znate, vi ste tako neobični ljudi, vi ovde u Beogradu. Na stanici, svet, osmesi. Mladići se skoro tuku da dođu do mene. A na ulici! Zaustavljaju se devojke. Sve me znaju.

Džozefina Bejker

Dok su se etablirani kružoci Montparnasa i San Žermana, ekstatično i zbunjeno pokušavali da odgonetnu misteriju Bejker, Beograd, tada u okviru Kraljevine SHS, imao je čast da tu enigmu pokuša i sam da odgonetne, aprila 1929. godine.

Njena pojava uhvatila je u raskoraku tada turobnu i uskogrudu Evropu. I Beograd je dočekao u "rasponu od euforije i prihvatanja spektakla, do prividne naklonosti i rasističke retorike", kako je to zaključila istoričarka umetnosti Simona Čupić u svojoj studiji "Građanski modernizam i popularna kultura"

I dok su uskogrudi potvrđivali krilaticu neznanje rađa strah, većina joj se ushićeno radovala, diveći se njenoj pojavi poput Miloske Venere, koja je u sebi spojila dva ideala ženske lepote, antički i moderni. Posebno je omladina u njoj uživala, a po pisanju Politike, kada je voz ušao na beogradsku stanicu, nastala je prava pometnja, uz žamor i ciku radoznalih.

Kroz špalir od voza do automobila činilo se da je prolazila satima, svako je želeo da je dotakne, da joj uzme deo te slobode i drskosti. Knez Mihajlova je bila blokirana, a hotel Ekselzior je postao ishodište svih reportera u zemlji. U Beogradu je boravila sa italijanskim plemićem Sicilijancem Đezepeom “Pepito” Abatinom, partnerom i menadžerom, sa kojim je doživela potpunu vokalnu transformaciju, koja je krunisana nešto kasnije u operi La Creole, u teatru Marinji u Parizu.

Beogradski novinari nisu joj ostali dužni, opisujući je visinama kojima je Rože Vadim "slikao" Brižit Bardo u svojim Memoarima đavola. "Ona ne govori u određenim završnim rečenicama. Ona cvrkuće, ona klikće i smeje se. Džozefinini obrazi su kao ivice mrkožute kamelije. A usta crvena, crvenija od krvi. Zubi joj blistaju. Kad Džozefina Bejker namigne, celo njeno lice oživi. I krupne crne oči, i usta sočna kao kriška lubenice. Kao da i rame jedva primetno pođe u vis. Sva treperi. Ne što zna da je tako lepa, već što drukčije ne može. I u njenom ponašanju od početka ima nešto mangupsko i bezazleno, slično ponašanju učenica zatvorenih u strogim katoličkim internatima", pisala je beogradska štampa.

U Beogradu je, po utiscima svedoka pevala dušom, ne glasom. Glas je bio njen temperament, iskrenost, vitke duge noge, žuti pojas sa bananama, kukovima, bedrima, oblim rukama.

Nakon predstave u lokalu Luksor, ona i njen izabranik Pepito, došli su u novootvoreno mesto Jar. Do tada gordi mladići, koji su koorzom prolazili nehajno, zaboravili su na svoju strogost moleći je za autograme, koje im je bespogovorno davala, a kasnije je prodavala svoje potpisane fotografije od stola do stola za novac koji je namenila siromašnim. Ona, koja je u tom momentu imala svet pod nogama, skupljala je novac za gladnu decu koju nikada nije videla. Na kraju je sakupila 1430 dinara, koje je kasnije predstavnik Politike predao gladnima. Na pitanje novinara Politike "Zašto?", odgovorila je sa “samo sam izvršila svoju dužnost."

Ceo tekst pročitajte na portalu Vitraž.

POVEZANE VESTI

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

luka

cudim se komentarima o njenom izgledu i godistu, a to je tacno, dok vam ne smetaju ozbiljnije greske. na pocetku se govori o americkoj ekipi u parizu i nabraja silvija plat (rodjena 1932), irac dzejms dzojs, koji tesko da je harao po pariskim kafeima... tekst je lep, ali ima materijalnih gresaka (i na portalu vitraz). bilo bi bolje kada bi autori smanjii dozu senzacionalizma i proucili malo ono o cemu pisu

Dragan

Ajte molim vas.Po ovoj sliçi sa Titom ona je pre drugog sv rata bila dete.

Šetačica

Rođena je 1906.godine

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

EU će u pregovorima sa Britanijom tražiti vraćanje skulptura na Akropolj 18.02.2020.

18.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Još nije doneta nikakva konačna odluka o selidbi Muzeja Nikole Tesle 18.02.2020.

18.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

NKSS: Netransparentno usvajanje Strategije razvoja kulture 18.02.2020.

18.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Koliko se i kako brinemo o kućama znamenitih istorijskih ličnosti 18.02.2020.

18.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Pesnički pokret Poezin - deset godina slem poezije 17.02.2020.

17.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Benksijev mural išaran, vlasnici kuće ga zaštitili 17.02.2020.

17.02.2020.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Brborić: Dejan Ristić nije predložen za direktora NBS zbog potvrde o iskustvu 14.02.2020.

14.02.2020.  |  Kultura

loader