Zabranjeni selfiji na kontroverznoj izložbi dizajna iz Hitlerove ere

Zabranjeni selfiji na kontroverznoj izložbi dizajna iz Hitlerove ere

Zabranjeni selfiji na kontroverznoj izložbi dizajna iz Hitlerove ere Izvor: KENZO TRIBOUILLARD / AFP

Holandski muzej u kojem je otvorena kontroverzna izložba dizajna iz doba Hitlerovog nacističkog režima, zabranio je posetiocima fotografisanje kako bi sprečio da izložba time bude "interpretirana na pogrešan način".

Brojni posetioci Muzeja dizajna u holandskom Den Bošu, gradu od oko 150.000 stanovnika, u kojem je ranije ovog meseca otvorena izložba "Dizajn u Trećem Rajhu", ne razlikuju se od onih u bilo kom drugom muzeju, ali uz dva važna izuzetka.

Prvo, pred njima je izložena neobična postavka koju čini 277 eksponata uključujući, na primer, Folksvagenovu "bubu" iz 1940, skulpture Hitlerovog omiljenog vajara Arna Brekera, kao i propagandne postere i filmove nacističke redateljke Leni Rifenštal.

Druga razlika je u tome što se na ovoj izložbi ne koriste pametni telefoni koji su često neizostavni kada je reč o bilo kakvoj turističkoj atrakciji ili prostoru koji izaziva zanimanje javnosti bilo gde u svetu.

Otvaranje izložbe izazvalo je proteste levo orijentisanih i antifašističkih grupa koji su izrazili bojazan da bi izložba mogla da posluži kao svojevrsno nacističko svetište.

Po rečima portparolke muzeja Man Leo, preduzete su vanredne mere, uključujući i zabranu fotografisanja unutar muzeja, angažovanje dodatnog osoblja i ograničenje poseta na 50 ljudi koji borave istovremeno u muzeju.

Do karata se može doći isključivo putem interneta.

Razlog zbog kog nije dopušteno fotografisanje je u tome "da smo svaki pojedini objekat unutar izložbe stavili u istorijski kontekst koji ističe stravične posledice nacističkog režima", kazala je Leo za AFP.

"Stavite li bilo koji eksponat izvan njegovog konteksta, to bi moglo da se interpretira na pogrešan način", istakla je.

Znatiželjni posetioci muzejskih izložbi pokazali su veliko interesovanje za izložbu, a oko 10.000 ulaznica rezervisano je internetom otkako je 8. septembra izložba otvorena, navodi holandska agencija ANP.

Na pitanje šta bi se dogodilo ako neko, na primer, poželi da napravi selfi uz Hitlerov poster u pozadini, Leo navodi da muzej "može ljudima da zabrani pristup ili ih ispratiti iz muzeja zbog njihovih problematičnih aktivnosti".

"Dakle, ako se ljudi loše ponašaju tokom razgledanja izložbe, zamolimo ih da napuste muzej", kazala je portparolka dodavši da neonacisti obično ne ističu svastiku na čelu, odnosno da ih nije lako unapred prepoznati.

"Ali mislimo da zaista moraš biti bolesna osoba da dođeš na ovu izložbu i pritom misliš da je problematično ponašanje dobra ideja", ističe.

Dizajn u znaku svastike

Svrha izložbe je, međutim, da navede ljude da razmišljaju o različitim načinima na koje je Treći rajh uspeo da se utisne u ljudske umove.

"Na izložbi vidite kako je nacistički dizajn prožimao svaki delić društva između 1933. i 1945", navodi portparolka. "Važno je znati kako je funkcionisao proces 'zavođenja' i koju je ulogu igrao u tome dizajn", dodaje.

U pripremi izložbe muzej je tokom dve godine intenzivno kontaktirao s lokalnom i nacionalnom jevrejskom zajednicom.

"Reč je o vrlo osetljivom predmetu", kaže Pol van der Bas, predstavnik izraelskog centra za informacije i dokumentaciju, koji pazi na antisemitizam u Holandiji. "Ali dok god se on stavlja u odgovarajući, ispravan kontekst, mi s time nemamo problema", dodao je.

"Nacistički teror prerušen pod maskom dizajna"

Izložba je postavljena na dva sprata. Počinje s prikazivanjem filma koji tumači nacistički dizajn, uključujući film Leni Rifenštal iz 1936. "Olympia" o Olimpijskim igrama u Berlinu, dizajn VW-ove "bube" Ferdinanda Poršea i dizajn gasnih komora iz nacističkih logora u Drugom svetskom ratu.

Eksponati uključuju male predmete, poput poštanskih marki ili pribora za jelo na kojem je utisnuta svastika, do velikih komada pokućstva, dugih pet metara, koji su dizajnirani za Hitlerovu radnu sobu, navodi portparolka muzeja.

Izloženi su i brojni propagandni posteri, uključujući i one na kojima je sam Hitler, kao i one koji promovišu poznati nemački auto-put.

Uprkos nekim kritikama o tome da ipak nedostaje informacija ili pak da izložba nije dovoljno velika za ispravan kontekst, mnogi posetioci odlaze s izložbe i impresionirani i užasnuti.

"Ona pokazuje koliko je sve skupa bilo planirano i kako je svakodnevni život bio u čvrstom stisku nacističkog režima", kaže Ralf Bordevik, posetilac koji je stigao iz Luneburga u Nemačkoj.

Jan de Vris, profesor istorije iz holandskog Arnhema, kaže da "u današnjem svetu mora biti prostora za ovakve izložbe". "Ova izložba predstavlja i snažnu poruku o tome kako se teror može prerušiti i prikazati se prelepo maskiran", ističe.

Izložba će biti otvorena do 19. janura 2020. godine.

POVEZANE VESTI

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Kultura

Kultura

Tribina 30 godina od smrti Kiša: Znao je kako da se pobuni, danas je to pitanje 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Novosadska alternativna scena oseća se isključenom iz Prestonice kulture 2021. 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Reakcije se ne stišavaju, i hrvatski PEN centar protestuje zbog Nobela Handkeu 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Festival "Dani Zorana Radmilovića" otvara predstava "Petra" Irfana Mensura 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Nišvil ostaje bez volontera: Nezainteresovanost sponzora i Ministarstva 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Buker nagrada 2019. za Margaret Atvud i Bernandin Evaristo 15.10.2019.

15.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

RSE: Nobelove nagrade za književnost istakle liniju političkih podela u Evropi 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Kultura

Kultura

Kultura

Ministarstvo: Nagrada Handkeu za doprinos književnosti, a ne za privatne stavove 14.10.2019.

14.10.2019.  |  Kultura

loader